Svet poljoprivrede Prodavnica

Pitali smo STRUČNJAKA: Da li svinje treba hraniti SURUTKOM?

Dr sc. Aleksandar Drljačić razgovarao je sa nama o pozitivnim i negativnim karakteristikama upotrebe surutke u ishrani svinja, o tome na šta treba obratiti pažnju prilikom hranjenja svinja surutkom i u kojoj formi se ovaj mlečni nusproizvod koristi u obrocima istih.

PrasadFoto:Agromedia

Kod prasadi do 25 kilograma koristi se surutka u prahu

Kako kaže, intezivna proizvodnja svinjskog mesa doprinela je rastu troškova proizvodnje. Stvaranje novih hibrida, linija sa visokim udelom procenta mesa, povećanim brojem živooprašenih prasadi, promena klime uticali su na zdravstveni i reproduktivni status istih a samim tim i na troškove proizvodnje.

Da bi se ti troškovi smanjili, traže se alternativna i jeftinija hraniva. Najčešće su to proizvodi i nusproizvodi prehrambene industrije. Jedan od njih je i surutka.

„Surutka može biti kisela ili slatka. Slatka surutka, kada se daje prasadima postiže bolje proizvodne rezultate u odnosu na kiselu. Visoka nutritivna vrednost surutke se ogleda zahvaljujući visokom sadržaju esencijalnih aminokiselina, a njena biološka vrednost iz sastava proteina“, rekao je sagovornik našeg portala.

Prema njegovim rečima, u ishrani prasadi do 25 kilograma koristi se surutka u prahu kao sastavni deo koncentrovanog obroka, a kod većih kategorija u tečnom stanju. Dokazalo se da prasad, koja u ishrani dobijaju surutku imaju bolji prirast i zdrastveno stanje. To je pre svega zahvaljujući laktozi, a ne proteinima iz surutke.

Takođe surutka ima i prebiotičku ulogu. Davanje surutke priplodnim krmačama pokazalo se dobrim, jer dovodi do boljih reproduktivnih rezultata.

„Rentabilnost proizvodnje ostalih kategorija svinja iziskuje tečnu ishranu, samostalno davanje ili pomešanu sa ostalim delovima obroka“, rekao je Drljačić.

Kod ishrane tečnom surutkom obratiti pažnju na transport i temperaturu surutke

Kako kaže, ishrana svinja tečnom surutkom zahteva obazrivost iz više razloga. Prevozno sredstvo kojim se vrši transport surutke od proizvodnog objekta do farme treba da bude čisto, dezinfikovano i izgrađeno od materijala koji neće izazvati promene sastava iste. Kod davanja tečne surutke svinjama ona treba da bude sveža, ne starija od 24 časa. Mora se ispoštovati temperaturni režim transporta.

PrasadFoto:Agromedia

„Rezervoar u koji se prima surutka treba da bude od materijala koji neće izazvati promene sastava surutke i pod temperaturnim režimom. Pri visokim temperaturama okoline sklona je kvarenju, a pri niskim smrzavanju. Da bi u potpunosti zadovoljili potrebe svinja, surutka pre davanja mora da se zagreje na temperaturu tela životinje i tek onda je mogu konzumirati“, objasnio nam je ovaj diplomirani veterinar.

Ukoliko je temperatura surutke niža od temperature tela, životinje koriste sopstvenu energiju da bi je zagrejali, što dovodi do smanjenja dnevnog prirasta.

On je dodao da ukoliko se ne izvede pravilno pranje i dezinfekcija sistema za napajanje ostaci surutke koja je podložna brzom kvarenju, u narednom hranjenju se unose u organizam životinja i dovode do poremećaja varenja hrane, bolesti i uginuća životinja. Kod većine objekata za tov svinja problem predstavlja odlaganje osoke i čvrstog dela stajnjaka, a korišćenjem surutke problem se usložnjava.

Surutka mora postepeno da se uvodi i ne prekida do kraja tova

„Svinje kao sisari u početku svoga života piju mleko koje u svom sastavu ima laktozu. Da bi se mleko svarilo potreban je enzim β-galaktozidaza. Kako životinja stari, unos mleka se smanjuje a time i prisustvo enzima β-galaktozidaza. Životinje počinju da unose biljnu hranu, nivo enzima za varenje takve hrane se povećava, a opada β-galaktozidaza. Komplatan enzimski sistem prasadi formira se oko 45 dana“ istakao je Aleksandar Drljačić.

Kada prasetu od 25 kilograma koje je u potpunosti formiralo enzimski sistem za biljnu hranu date veliku količinu surutke koja je bogata laktozom, a β-galaktozidaze nema u tankom crevu, surutka prolazi do debelog creva u kojem se nalazi bakterija klostridija koja izaziva truležne procese, stvaranje gasova, pojavu proliva i dovodi do uginuća životinje.

Da bi se to izbeglo, surutka mora postepeno da se uvodi, 15 do 20 dana u ishranu i ne prekida se do kraja tova.

„Ako se naglo prekine sa davanjem surutke, svinje povećavaju unos biljne hrane, za koje u digestivnom traktu postoji manjak enzima, to dovodi do truležnih procesa, pojava proliva i uginuća. Obazrivost treba da postoji i kod početka i kod prestanka davanja surutke. Pošto je laktoza šećer, unosom u organizam biva obrađena dejstvom enzima β-galaktozidaze, pod čijim delovanjem se cepa na glukozu i galaktozu“, objasnio je on.

SvinjeFoto:Agromedia

Tržište zahteva veću proizvodnju mesa nego masti

On objašnjava da povećanje koncentracije glukoze u krvi izaziva povećanu aktivnost pankreasa i prisustvo insulina u krvi. Visoka aktivnost pankreasa, kao posledica visoke koncentracije glukoze u krvi, kod svinja kod kojih se u ishrani koristi surutka u velikim količinama u dužem vremenskom periodu ne treba se zanemarati.

Isto tako, laktoza deluje kao laksantiv, pa prasad imaju meku stolicu. Prisustvo sumpora i natrijuma u surutki mogu izazvati proliv kod prasadi. Galaktoza je ugljeni hidrat a od nje se stvara mast. Meso se stvara iz proteina. Tržište zahteva veću proizvodnju mesa nego masti. Ishrana svinja koncentrovanim hranivima daje bolji kvalitet mesa.

Komentari