Delikates iz Srbije: Sušeni čeri paradajz u maslinovom ulju

Delikates iz Srbije: Sušeni čeri paradajz u maslinovom ulju- © Dejan Davidović Agromedia

Od nekoliko struka običnog do proizvodnje sušenog čeri paradajza u maslinovom ulju. To je put kojim je prošla tročlana porodica Kremić iz Valjeva kada se pre nepune dve decenije odlučila za gajenje ove povrtarske biljke.

Kako nam je ispričao Aleksandar Kremić sve je počelo kada su 2001. godine odlučili da prodaju stan u centru Valjeva i presele se par kilometara van gradske vreve, u prigradsko naselje Belo polje i tu sagrade kuću. Njegov otac je od koleginice dobio rasadu paradajza, podigli su jedan plastenik i počeli za sopstvene potrebe da gaje neprskani, zdrav, domaći paradajz. Te godine je kaže toliko rodio, da bukvalno nisu znali šta će sa njim pa su i komšije počele da kupuju. I to je trajalo nekih pet, šest godina, sve dok Aleksandar nije na internetu naišao na sajt Pece Paora iz Pančeva koji ima preko 800 sorti paradajza.

„Pošto sam u prodaji viđao samo okrugao, crven paradajz  i sve jednoobrazno odlučio sam da ga kontaktiram i da naručim seme čerija i običnog paradajza. Tako smo od jednog  sada došli do šest plastenika gde na oko 170 kvadrata gajimo zeleni, žuti, crveni, obični čeri paradajz, crveni i crni kruškati čeri paradajz, crni obični i tigrasti kruškasti“, kaže Aleksandar.

Kako dalje navodi, od običnih tu su dve sorte žutog, isto toliko crnog, jedna sorta roze paradajza i osim jedne hibridne, ostalo su domaće stare sorte paradajza koje se gaje više od sto godina.

Svake godine i priroda učini svoje pa nastane neki novi oblik ili boja paradajza. Prošle godine došlo je do ukrštanja običnog okruglog čeri paradajza i crnog paradajza pa se dobio crni okrugli čeri. Ukrstili su se i crveni kruškasti čeri i crni paradajz i nastao je crni kruštasti čeri paradajz. Dok je ove godine od dve sorte čerija, jedne krupnije sa crvenim žutim štraftama i druge kruškaste, nastao tigrasti čeri paradajz.

„Ovo nije klasična proizvodnja, jer na primer crni paradajz je jedina sorta koju ljudi sa dijabetesom mogu da konzumiraju bez ograničenja. Svaki od njih, neračunajući to što ima različitu boju, takođe ima i različit ukus. Tako određene sorte žutog paradajza imaju poprilično sladak ukus nalik voću, dok dve crne sorte imaju ukus klasičnog pradajza samo mnogo intenzivniji miris. To je nešto najlepše što se može probati“, ispričao je Aleksandar Kremić .

Dodaje da je u ovom poslu njegov otac alfa i omega, a da on još uvek uči. Aleksandar i njegovi roditelji Stanoje i Mirjana godišnje naberu preko 1.500 kilogram, što običnog, što čeri paradajza. Plastenici su pod sistemom za navodnjavanje, ne koriste hemijske preparate, a biljke tertiraju isključivo đubrivom organskog porekla. Cena za kilogram mešanog paradajza je 140 dinara, dok je čeri paradajz 350 dinara. Ove raznobojne plodove uglavnom kupuju Valjevci, čeri paradajz se nalazi i u ponudi valjevskih restorana.

Delikates iz Srbije: Sušeni čeri paradajz u maslinovom ulju- © Dejan Davidović Agromedia

„Otkako se pojavila „Onlajn pijaca“ u Valjevu sve je veće interesovanje kupaca, a u suštini svake godine se dešava da ima više kupaca nego što mi možemo da proizvedemo paradajza. Mi smo zadovoljni, ali nam je najbitnije da su mušterije zadovoljne. Za sada možemo da kažemo da je novac u drugom planu“, kaže naš sagovornik.

Uzgojem paradajza se bave skoro 20 godina i sve što sada ulažu je u modernizaciju, inoviranje i proširenje same proizvodnje,  dok seme i rasad proizvode sami.

„S’ tim što se naše cene ne mogu porediti sa cenom običnog paradajza, jer ne prodajemo baš klasični proizvod. Imamo jedan širi krug svojih mušterija koje znaju šta kupuju i ne prave problem oko cene“, navodi naš sagovornik.

Prvi plodovi ove godine sazreli su početkom juna, a poslednja berba je uvek čeri paradajza polovinom pa čak i krajem novembra. U zimskom periodu pored mlevenog paradajza, tržištu su ponudili i sušeni čeri paradajz sa začinima u maslinovom ulju, gde tegla od 380 grama ovog specijaliteta košta 700 dinara.

Čeri paradajz sušimo na suncu i bukvalno svaki taj paradajz prođe kroz moje ruke barem jednom. Nakon sušenja sa začinima stavlja se u maslinovo ulje koje nabavljamo sa Svete Gore. To je jedan svojevrstan delikates. On nije nimalo jeftin i godišnje proizvedemo između 30 i 50 tegli. Siguran sam da  ovog proizvoda niko nema u valjevskom kraju da ponudi, a da je proizveden u domaćoj radinosti“, ističe Kremić.

Komentari