Zelene stenice: Štetočine koje su najaktivnije u jesen

U narodu poznate kao smrdibube, zelene stenice su velike štetočine u poljoprivredi. U jesen su naročito aktivne jer traže sklonište za zimu.

Zelena stenica, u narodu poznata kao smrdibuba © Wikimedia/Sandy Rae

Pretpostavlja se da su pojavu ove štetočine uslovile tople zime, klimatske promene, globalna otopljenja, uvoz voća i povrća iz stranih zemalja. Prvi put je uočena 2007. na Fruškoj Gori i okolini Beograda, i od tada se sve više širi tamo gde ima dovoljno hrane a nema prirodnih neprijatelja.

Polifagna je štetočina. Pojava se registruje na usevima paprike, paradajza, boranije, soje, kukuruza kao i zasadima voća – jabuke, kruške i vinove loze. Odrasli insekti su dugi 14-16 mm, muške jedinke su nešto manje. Mogu biti i žuto-zelene boje. Na prednjem delu nalazi se linija od tri male bele mrlje. Ima pet nimfalnih stadijuma, prva tri su žuto-braon boje sa belim ili crnim tačkama. Poslednja dva stadijuma imaju dve forme: zelena sa crnim tačkama ili crna sa žutim. Ženka polaže buretasta jaja na naličje listova u gomilicama. Jaja su bele boje kada su položena a kasnije menjaju boju u crvenkastu. Mlade ninfe se pile posle nedelju dana.

Otkrivamo vam sve što niste znali o novim štetočinama na našim prostorima!

Štete pričinjavaju i larve i odrasli insekti, buše biljno tkivo sisaju sokove biljaka i na mestima uboda se pojavljuje promena boje ploda i ovakvi plodovi gube tržišnu vrednost. Na mestima uboda dolazi do diskoloracije, plodovi dobijaju gorkast ukus. U početku pojave stenice su pravile štete na povrću, a ove proizvodne godine prave štete i na ratarskim usevima – soji i kukuruzu. Sisaljkama kroz ovojne listove (komušinu) oštećuju zrno kukuruza ili kroz mahunu oštećuju zrno soje.

 

Sve mere borbe su opravdane

 

U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine ali je sistem PIS-a u proteklih nekoliko godina sprovodio oglede u cilju suzbijanja i dobru efikasnost su pokazali insekticidi na bazi a.m.bifentrin-Talstar, Fobos u koncentraciji od 0,05%. Karenca za paradajz je sedam dana. Na manjim površinama pod povrćem na okućnicama i baštama mogu se ručno sakupljati, postaviti klopke plastične čaše sa vodom. Može se od stiropora napraviti plod crvene boje koji treba premazati lepkom za miševe. Sve mere borbe su opravdane samo da bi se smanjio njihov kalamitet, uključujući i jaku zimu.

Hibridne štetočine prete svetskoj poljoprivredi.

U jesenjim mesecima odasle jedinke traže skloništa u kojima će provesti zimu pa se vrlo često sreću u urbanim sredinama, često ulaze u kuće, stanove. Ljudi dolaze u kontakt sa ovim insektima koji ispuštaju nelagodan miris koji ima ulogu u odbrani od potencijalnih grabljivica ali ova materija nije opasna za čoveka i ne ugrožava njegovo zdravlje.

Autorka: Radmila Ćalić, dipl. ing.zaštite bilja

Izvor: PSSS

Komentari