Zablude: Da li pasulj treba đubriti?

Razlozi neželjenih i niskih prinosa pasulja su mnogobrojni. Mnogi od njih su, nažalost, rezultat čestih zabluda koje prate setvu ove povrtarske kulture.

Zabluda:

Često preovladava mišljenje da pasulj ne treba đubriti. Zbog čega se on često seje na najsiromašnijim parcelama. Proizvođači pored toga što ne đubre usev često odaberu i najzakorovljeniju njivu, što opet neminovno dovodi do pada prinosa. Ipak, ovakvo razmišljanje kojom se često vode naši povrtari je velika zabluda. Za ostvarivanje visokog prinosa pasulja, kao i bilo koje biljke, zemljište mora biti opskrbljeno hranivima. Količina hraniva zavisi od agrohemijske analize i planiranog prinosa.

Istina:

Iako su potrebe pasulja za azotom velike, biljke to obezbeđuju 80% putem kvržičnih bakterija a 20% iz zemljišta. Zbog toga se azotna đubriva za pasulj upotrebljavaju u znatno manjim količinama. Ipak, biljkama pasulj je azot iz odnosno iz đubriva itekako potreban u početku vegetacije dok se na korenu ne formiraju kvržice. Đubrenje fosfornim i kalijumovim đubrivima je takođe veoma značajno. Najveći deo ovih hraniva biljke koriste u prvom delu vegetacije u period od nicanja do cvetanja biljke usvoje 90-95% od ukupnih količina fosfora i kalijuma. Najintezivnije usvajanje je u fazi cvetanja. Pasulj ima velike zahteve i u kalcijumu.

Komentari