Svet poljoprivrede Prodavnica

Samo primena novih tehnologija može održati srpsko povrtarstvo

Tradicionalno, šesnaesto po redu, savetovanje povrtara održano je u subotu, 5. decembra 2015. godine, u Master centru Novosadskog sajma, u organizaciji Društva vojvođanskih povrtara, a u saradnji sa Odborom za selo i poljoprivredu SANU.

Smiljana Mraković - foto: Petar Kočić 

Budući da klimatske promene imaju veliki uticaj na proizvodnju, na savetovanju je najviše reči bilo o senčenju različitih povrtarskih vrsta u sušnim godinama koje karakterišu ekstremne temperature i izuzetno visoke sume radijacije. Govorilo se i o navodnjavanju i korišćenju sunčevih kolektora za pokretanje pumpi, kao i o kvarenju strukture zemljišta zaslanjivanjem i koncentracijom pojedinih jona zbog navodnjavanja.

Nisu izostavljene ni teme iz oblasti suzbijanja štetnih organizama i bezbedne primene prskalica. Na samom kraju savetovanja govorilo se o tehnologiji proizvodnje dinje u plastenicima tunelskog tipa.

Udruženje proizvođača paprike iz Ruskog Krstura - foto: Petar Kočić 
 

 Ova godina je bila izuzetno teška. Prinosi su podbacili između 20 i 30 procenata, iako je u proizvodnji povrća korišćeno masovno navodnjavanje, ali efekat je bio samo ublažavanje ekstremno visokih temperatura. Tako da navodnjavanje nije moglo bitnije da poveća prinos po jedinici površine. Najveće štete su kod industrijske začinske paprike i krompira. Nažalost, industrijska paprika se na severu proizvodi bez navodnjavanja, a krompir se i dalje, i u Vojvodini i u centralnoj Srbiji,  gaji bez dodatnog navodnjavanja.“

 Značajne su štete bile i u proizvodnji paprike i paradajza zbog ekstremno visokih temperatura, visoke sume radijacije i pojave sunčevih pega. U prvom delu vegetacije bilo je problema sa bostanom zbog hladnog maja i juna. Kasnile su prve berbe lubenice i dinje, i bilo ih je tek krajem prve dekade jula meseca. Jedna godina – ne povratila se, ovako je tekuću povrtarsku godinu u Srbiji okarakterisao predsednik Društva vojvođanskih povrtara, profesor dr Žarko Ilin.

Dr Žarko Ilin - foto: Petar Kočić 
 

Prema njegovim rečima, na klimatske promene najosetljivije su kulture malih zahteva za uslove uspevanja. One najbrže reaguju na ekstremno visoke temperature iznad 37, 38 i 40 stepeni Celzijusovih. Kod njih dolazi do zaustavljanja razvoja i rasta. Biljka tavori 15–20 dana, a kasnije, kada dođu povoljni uslovi, nije u stanju da nadoknadi to što je izgubila zbog visokih temperatura.

Problem je i što zbog visokih temperatura dolazi do zakišeljavanja ćelijskog soka, a zatim do propustljivosti ćelijskih membrana. Zato opada kvalitet mineralne ishrane i konačno dolazi do pojave takozvanih sunčevih pega koje mogu da se kreću od 30 do 70 procenata. To drastično smanjuje prinos po jedinici površine. Od povrtarskih vrsta koje imaju umerene zahteve to su, pre svega, kupus, karfiol, brokoli, kineski, pekinški kupus i lisnato povrće, čiji je biološki optimum za rast i razvoj na nivou od 15 do 18 stepeni Celzijusa.

Ako iz agrarnog budžeta budu podsticane nove tehnologije, i proizvodnja u zaštićenim prostorima brzo će se širiti.

 
„Više od 20 godina na Mediteranu, posebno u Izraelu, masovno se koriste mreže za senčenje jer je vrlo visoka suma radijacije. Kako bi snizili tu visoku sumu radijacije i velike štete od prevelike insolacije, neophodno je u našim klimatskim i agroekološkim uslovima koristiti mreže za senčenje od najmanje 15 procenata da radijaciju svedemo najviše na 3.000 džula po kvadratnom centimetru, kako ne bi bilo oštećenja.“

Najveća proizvodnja povrća je u zaštićenim prostorima na Mediteranu i ona se značajno širi, počev od centralne i južne Italije, Španije, Portugala, juga Francuske, Maroka, Izraela, Turske, Grčke i Kipra. Stoga je našim profesionalnim proizvođačima na savetovanju preporučeno da se odvaže i počnu da podižu zaštićeni prostor jer su efekti višestruki.

Rasad i nove tehnologije - foto: Petar Kočić
 

Nije samo reč o povećanju prinosa po jedinici površine, nego i o mogućnosti gajenja tokom cele godine, posebno kada drugog svežeg povrća na otvorenom polju nema. Druga korist je što je ovako proizvedeno povrće neuporedivo boljeg kvaliteta i zdravstveno bezbednije od onog proizvedenog na otvorenom polju jer se ne koriste herbicidi, a prepolovljena je potrošnja fungicida i insekticida i lakša je primena predatorskih vrsta.

„Nadam se da će se republičko Ministarstvo poljoprivrede okrenuti ulaganjima u nove tehnologije kako bi obezbedili dovoljnu količinu povrća, pre svega za sopstvene potrebe, jer svaka ozbiljna država trudi se da obezbedi prehrambenu sigurnost iz domaćih izvora. Ako iz agrarnog budžeta budu podsticane nove tehnologije, i proizvodnja u zaštićenim prostorima brzo će se širiti, poručuje dr Ilin.
 

Moglo bi se živeti od povrtarstva na okućnici

Iskustvo Zorana Gocića iz Kikinde pokazuje da se i na okućnici može uspešno organizovati povrtarska proizvodnja, pogotovo ako je prati prerada.

 

Kada bi bile bolje cene i kada bi sektor poljoprivrede u našoj zemlji bio uređen, od povrtarstva bi se moglo komotno živeti i na malim površinama.

On kaže da je ove godine sa suprugom gajio od svega pomalo: papriku, paradajz, plavi patlidžan, ljutu papriku… Paradajz nam je bio veoma dobar i to nam se isplatilo, paprika takođe, kaže Gocić.

Patlidžan je imao solidnu cenu. I grašak i boranija su se isplatili, ali šargarepa i celer nisu. Radimo pola hektara zemlje na kojoj godišnje imamo tri do četiri letine i to bez plastenika, na otvorenom prostoru. Najvažnija stvar u tome je plodored. Najpre sejete grašak, posle njega mogu doći kupusnjače, boranija… Vodimo računa koje đubrivo koristimo i radimo analizu zemlje svake godine. Sadnju planiramo prema dužini vegetacije. Tako uspevamo maksimalno da iskoristimo zemlju koju imamo. Kada bi bile bolje cene i kada bi sektor poljoprivrede u našoj zemlji bio uređen, od povrtarstva bi se moglo komotno živeti i na malim površinama.“
 


Zoran Gocić - foto: Petar Kočić 


Njegova supruga Smiljana Mraković objašnjava da je ključ ekonomske održivosti u preradi povrća: „Sve povrće koje ne prodamo sveže, prerađujemo i ništa ne bacamo. Zato i gajimo više vrsta. Jer u ajvaru koristim i papriku, i plavi patlidžan i paradajz, ili u ljutenici ljute paprike, beli luk i ren. Naše gazdinstvo je registrovano za proizvodnju prerađevina od voća i povrća, pa na ambalaži imamo etiketu sa svim potrebnim podacima, uz moje ime i broj gazdinstva. Od obrade zemljišta, preko sadnje i negovanja do prerade – sve ručno radimo, a to je i uslov zdravstveno bezbedne hrane.“
 

Suša i nekontrolisan uvoz oštetili bostandžije

Sava Kovačević iz Golubinaca kod Stare Pazove od povrtarskih kultura najviše gaji lubenicu.
 

Sava Kovačević - foto: Petar Kočić

On kaže da je za proizvođače lubenica koji imaju zalivne sisteme ova godina bila solidna.

„U jednom trenutku cena je bila pala ispod proizvodne zbog enormnog uvoza i to baš u vreme dospevanja lubenica sa naših njiva. Kada je nastupila suša u drugoj polovini jula, i cena lubenica je počela da raste, što se, inače, retko dešava. Tako sam zahvaljujući zalivnom sistemu ostvario neku dobit“, kaže Kovačević.

On dodaje da je intenzivna proizvodnja bostana vrlo skupa, posebno ako se ide u korak sa novim tehnologijama. Drugi problem je nekontrolisan uvoz, koji u ključnim trenucima obara cenu. Zato je sve manje mladih ljudi koji su zainteresovani za tu proizvodnju.
 

Uspešnost meri na deset godina

Zoran Simentić iz Čuruga na dvanaest hektara uzgaja luk, krompir i bostan. Počeo je 1988. godine sa pola jutra krompira, za koji je na pijaci u Zagrebu dobio polovinu vrednosti novog „stojadina“.
 

Povrtarstvo je nezamislivo bez navodnjavanja, a ko nije u prilici da ga obezbedi, bolje da se tim poslom i ne bavi.

 

Danas su prihodi od povrtarstva deset puta manji. Najveći problem je nestabilno i nepredvidivo tržište. Prošle godine sam vrlo loše prošao sa lukom, a ove godine sam uspeo da pokrijem taj minus. Tako da ja tek na svakih deset godina podvlačim crtu jer se samo u tom periodu može videti koliko je bila uspešna proizvodnja“, priča Simentić.
 

Zalivni sistem kap po kap - foto: Petar Kočić 

Simentić kaže da je ova godina, zbog suše i troškova proizvodnje, za povrtare bila vrlo teška. U Čurugu je rod smanjen između 30 i 50 odsto kod svih kultura. On ima sistem za navodnjavanje, pa mu je ukupan rod sa solidnom cenom pokrio troškove. Stoga poručuje: Povrtarstvo je nezamislivo bez navodnjavanja, a ko nije u prilici da ga obezbedi, bolje da se tim poslom i ne bavi. Ja sam 2006. godine dobio kredit od Razvojnog fonda Vojvodine za kupovinu sistema za navodnjavanje. Danas razmišljam da investiram u još jedan takav sistem.“
 

Dovoljno povrća za naše potrebe

 „Ove godine je u Srbiji proizvedeno blizu dva miliona tona 12 glavnih vrsta svežeg povrća i krompira i još oko 400.000 tona različitog povrća u baštama, a povrća u zaštićenom prostoru između 350.000 i 400.000 tona. To znači da ćemo, bez obzira na sušu, imati dovoljne količine ekstra kvalitetnog povrća do naredne godine, tvrdi profesor dr Žarko Ilin, predsednik Društva vojvođanskih povrtara.

  

Komentari