Radovi u aprilu: Borba sa korovima kulminira u proleće

Radovi u aprilu: Borba sa korovima kulminira u proleće

„Koliko ima u godini dana, toliko je u aprilu vremena.“ U tačnost ove poslovice već smo se na početku ovog meseca svi uverili. Statistika beleži april kao vrlo nestabilan mesec u kome se mogu ponavljati izuzetno hladni periodi, ali u kome često imamo i najave leta.

 

Poslednih nedelja smo svedoci učestaloj smeni brojnih klimatskih karakteristika koje su odlika ovog prelaznog perioda između najhladnijeg i najtoplijeg dela godine. Srednje mesečne temperature su u poređenju sa onima u martu više u proseku čak za šest do sedam stepeni, osetno je više sunca, ali i mnogo više kiše.
 

Sadnja luka - © Foto: Danijela Jovanović

Čemu treba posvetiti najviše pažnje u aprilu?

Tokom aprila bašte dobijaju svoj prepoznatljiv izgled, a većina povrća zasejanog u februaru i martu je iznikla i biljke su sklopile redove pa može da se vidi da li je setva bila uspešna. Ovo je prilika da se negde doseju redovi, ili da se, recimo, na mesto izvađenog mladog luka posadi arpadžik.
 

Kišno vreme doprinosi razvoju korova, pa je borba sa korovima svakodnevna.

 

Iskusni povrtari već znaju čime se bave u kom periodu godine kako bi dobili najbolje prinose i kako bi postigli optimalan prinos uz manja ulaganja. Tokom ovog meseca je neophodno obaviti suzbijanje korova u izniklom povrću, kao i na zemljištu na kome će se tek obaviti setva ostalog povrća: paprike, paradajza, boranije, pasulja.
 

Salata - © Foto: Danijela Jovanović

Kišno vreme doprinosi razvoju korova, pa je borba sa njima svakodnevna i ako se ne sprovodi na odgovarajući način, korovi mogu da uguše druge biljke. Zbog sporog porasta i slabe pokrivenosti sve povrtarske biljke su slabo konkurentne u borbi sa korovima. Često se u jednoj godini na istom zemljištu gaje dve ili tri povrtarske vrste pa se izboru herbicida mora prići opreznije uzimajući u obzir mogućnost slobodne plodosmene.
 

Osnovni način suzbijanja korova u povrtarskim usevima su intenzivne, pravilne i blagovremene agrotehničke mere, osnovne i dopunske obrade.

Pravilan plodored, obrada zemljišta i sve mere koje povećavaju konkurentnost useva predstavljaju osnovu, a hemijske mere suzbijanja korova su samo deo u sklopu integrisanih mera suzbijanja korova u povrtarskoj proizvodnji. Ako se sprovodi organska proizvodnja, onda se umesto sredstava za uništavanje korova uglavnom koristi nasipanje i zastiranje zemljišta. Neguju se i rasadi povrća, tamo gde se proizvodnja obavlja iz rasada. Osnovni način suzbijanja korova u povrtarskim usevima su intenzivne, pravilne i blagovremene agrotehničke mere, osnovne i dopunske obrade.
 

Sadnja - © Foto: Danijela Jovanović

Neophodno je izvršiti prihranu i okopavanje crnog i belog luka, kao i okopavanje povrća iz jesenje i rane prolećne setve, ali i branje onog koje već stasalo. Ovih dana se beru mladi luk, rotkvice, salata i spanać. Ako je plan proizvodnje da se paprika i paradajz gaje bez prethodne proizvodnje rasada, april je vreme za direktnu setvu ovog povrća, koja ima više prednosti – smanjena su ulaganja u proizvodnju, a posejane biljke dobijaju razvijeniji korenov sistem, tako da paradajz može da se gaji i bez navodnjavanja.
 

Sadnja povrća - © Foto: Danijela Jovanović

Početak aprila pravo je vreme za direktnu setvu paprike, a druga polovina aprila za setvu paradajza. U zaštićenom prostoru seju se lubenice, dinje i krastavci za ranu, kao i kupusnjače za srednje ranu proizvodnju. Na otvorenom polju sade se salata, krompir, praziluk i rane kupusnjače. Seju se pasulj, cvekla, celer i boranija, kao i kukuruz šećerac.
 

Lukovice u redu - © Foto: Danijela Jovanović

Treba voditi računa o izmrzavanju, pa se zaštita od poznih prolećnih mrazeva obavlja prekrivanjem novinskom hartijom, folijom ili slamom i lišćem, ili nadimljavanjem između redova povrća. Realno, pojava mrazeva se ne očekuje u povrtarskim rejonima.

Foto: Danijela Jovanović

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica