Svet poljoprivrede Prodavnica

Ovaj poljoprivrednik se bori za očuvanje starih sorti povrća, ima kolekciju od skoro 450 sorti paradajza

Za mnoge stare sorte povrća veliki broj ljudi nije ni čuo, retki su oni koji ih imaju na svojim parcelama, a gotovo da nema prodajnih objekata gde one danas imaju da se kupe. Predrag Radojević, organski proizvođač iz Pančeva je rešio da pruži veliki otpor njihovom nestajanju čuvanjem semena starih sorti povrća i njihovim gajenjem.

Stare sorte povrćaFoto:Predrag Radojević

Čuva stare sorte paradajza, paprike, krastavca, tikvice, bundeve

Kako kaže, prvo ga je starim sortama privukla neuporediva, ogromna raznolikost boja, oblika, veličina i ukusa. Ono što može da se vidi na pijacama i marketima nije ni minijaturni deo neverovatne raznolikosti koja postoji u staroj bašti, tvrdi on.

Nakon određenog vremena, shvatio je da to ljude ne zanima, da svet starog povrća izumire i poželeo da sačuva bar neki njegov deo. Vremenom su se priključili i drugi.

„Ja sam 2004. godine počeo sa starom baštom, a 2006. sam počeo da prikupljam stare sorte iz regiona. Nemam veliku površinu na raspolaganju, plastenik od 100 metara kvadratnih i baštu od 3.5 ara, te moram kulture da sadim ciklično, skoro da nikad nemam godinu za godinom isti sastav ekipe koja je u bašti”, rekao je ovaj organski proizvođač čiji rad je poznat pod imenom Mare Pannonium Garden.

Od vrsta koje uzgaja najzastupljeniji je paradajz, ima kolekciju od skoro 450 sorti, ali godišnje može da posadi samo oko 170 (dodaje da srećom, prvih 5 godina paradajz ne gubi na klijavosti). Tu su i paprika, krastavac, tikvice i bundeve.

Na pitanje na koji način čuva semena starih sorti povrća, naš sagovornik odgovara da to čini u starom frižideru, u drvenim kutijama i papirnim kesicama. U tim uslovima on obezbeđuje odličnu klijavost semena.

Veliki raspon ljudi je zainteresovan za gajenje starih sorti povrća, od starijih baštovana i onih koji u poznim godinama žele da se bave baštom i traže “onaj stari ukus paradajza”, do mladih ljudi koji se sve više okreću prirodi i zdravoj hrani. Promena nije masovna, ali je već primetan broj porodica koje se trude da u skladu sa svojim mogućnostima, svom naraštaju obezbede zdravu i kvalitetnu hranu” istakao je Radojević koji pored toga što je proizvođač i sakupljač pronalazi vreme i za posao edukatora i pisanje knjiga. Objavio je knjigu o starom paradajzu Paradajz u boji , a u pripremi su još dve.

Prednost starih sorti je osim boja i ukusa njihova velika otpornost

On naglašava da su stare, lokalne sorte naviknute na lokalnu klimu, sastav zemljišta i štetočine. Samim tim su otpornije na sve loše stvari koje se mogu desiti u bašti. Manja je i potreba za upotrebom nekih preventivnih ili zaštitnih postupaka, bez obzira da li se oslanjate na prirodne načine borbe ili zvaničnu hemiju.

Stare sorte povrćaFoto:Predrag Radojević

Kako je on organski proizvođač, upitali smo ga zbog čega se odlučio za taj način proizvodnje.

„Konvencionalna proizvodnja ide za prinosom i koristi hemijska sredstva. Postoje regulative o upotrebi tih sredstava, kada i kako treba da se koriste i kada je takav plod bezbedan za ljudsku upotrebu. Kada su u pitanju stara bašta i stare sorte koje se gaje na tradicionalan način, nema rizika da će neko od pravila biti prekršeno, odnosno zaobiđeno jer se hemija i ne koristi”, rekao je Predrag Radojević za naš portal.

Ističe da nažalost, postoji jedno predubeđenje – to što neko ima staro povrće u bašti ne mora da znači da ga gaji po organskim pravilima, kao i to što neko ima organsku baštu ne mora da znači da u njoj ima stare sorte.

Komentari