Beli luk se u valjevskom kraju uglavnom može naći u baštama, gde ga domaćinstva gaje za sopstvene potrebe, dok su veće površine pod ovom povrtarskom kulturom retkost. Zato zasad od oko 30 ari, koji su ove jeseni podigli Marko Nikolić i Milovan Kovačević u Čučugama nadomak Uba, predstavlja zanimljiv pokušaj da se proizvodnja belog luka razvije i kao tržišni posao. Na poljoprivrednom gazdinstvu porodice Kovačević opredelili su se za domaću sortu ‘’bosut’’, a prvi rod očekuju krajem juna ili početkom jula naredne godine. U proizvodnju su ušli prvi put, pa im je ova sezona važna i zbog provere kako će se sorta pokazati na njihovoj parceli.
‘’Hteli smo da pokrenemo nešto svoje. Beli luk se kod nas slabije proizvodi na većim površinama, a smatram da je budućnost u hrani. Ima svoju cenu i, uz dobar kvalitet i siguran plasman, može da bude zanimljiv posao.
Možda vas zanima
Zato smo odlučili da pokušamo, ali nećemo odmah ići na velike površine. Prvo želimo da vidimo kako će se pokazati u našim uslovima i kakva će biti potražnja’’, kaže Marko Nikolić.
Za prvi zasad nabavili su više od 400 kilograma sadnog materijala od proverenog proizvođača belog luka iz Vojvodine. Izabrali su domaću sortu „bosut“, poznatu po krupnim čenovima, a pre sadnje uradili su hemijsku analizu zemljišta i pripremili parcelu.
Na njoj su prethodno gajeni pšenica i ovas, što je bilo važno i prilikom planiranja plodoreda. Beli luk, naime, ne bi trebalo saditi na istoj površini dve do tri godine zaredom, kako bi se smanjio rizik od nagomilavanja prouzrokovača bolesti i štetočina.
Analiza je pokazala da je bilo potrebno popraviti i kiselost zemljišta. Njegova početna pH vrednost bila je oko pet, a korekcijom je podešena na približno 6,2, što je u okviru vrednosti pogodnih za gajenje ove kulture. Optimalna reakcija zemljišta za beli luk kreće se uglavnom od 6 do 7. Sadnja je obavljena ručno, što je na površini od gotovo 30 ari zahtevalo dosta rada.
‘’Kada ulazite u neku novu proizvodnju, morate prvo da se informišete i pripremite. Nije dovoljno samo nabaviti luk i posaditi ga. Važno je kakvo je zemljište, kakav je sadni materijal i da se ispoštuju uslovi koji su potrebni biljci.
Odlučili smo se za ručnu sadnju, iako je to zahtevniji i naporniji način rada, jer smo želeli da svakom delu posla posvetimo dovoljno pažnje i obezbedimo što kvalitetniju sadnju’’, objašnjava Nikolić.
Manje poznat, ali podjednako ukusan: kako se gaji LUK ŠALOT i zašto ga sve više baštovana bira?
Iako je reč o prvoj sezoni, proizvođači već prate kako se zasad razvija. Prvi znaci ukorenjavanja pojavili su se svega nekoliko dana posle sadnje, što je bio dobar početak pred ulazak useva u zimski period. Naredni meseci i uslovi tokom vegetacije pokazaće kako će se biljke razvijati i koliko će rod biti kvalitetan.
Ukoliko vremenski uslovi i zdravstveno stanje useva budu povoljni, Marko i Milovan očekuju između dve i dve i po tone belog luka. To je njihova procena za prvi rod, dok će stvarni rezultat zavisiti od uslova tokom vegetacije. Kako kaže Milovan Kovačević, oni imaju određena očekivanja, ali će tek prilikom vađenja luka, krajem juna i početkom jula, na osnovu prinosa i kvaliteta roda moći preciznije da planiraju narednu sezonu i eventualno proširenje zasada.
Plan je da beli luk najpre ponude potrošačima u Valjevu i okolini. Kao moguće kupce vide restorane, mesare, lokalne prodavnice i domaćinstva, a tek kada budu znali koliko robe mogu da obezbede, razmatraće i saradnju sa većim trgovinskim lancima.
‘’Voleli bismo da prvo pronađemo kupce u našem kraju. Beli luk se koristi u domaćinstvima, restoranima, a potreban je i mesarama, posebno onima koje proizvode suhomesnate proizvode. Međutim, ne želimo da obećavamo nešto što još nismo proizveli.
Prvo moramo da vidimo koliki će biti rod, a onda da razgovaramo sa kupcima i dogovorimo plasman. Ako uspemo da obezbedimo sigurno tržište, to će nam biti dobar osnov da nastavimo i povećamo proizvodnju’’, navodi Milovan Kovačević.
Za plasman pripremaju i ime pod kojim bi njihov proizvod bio prepoznatljiv – ‘’Čučuganac beli luk“. Planiraju da kupce informišu i putem društvenih mreža, a računaju da bi lokalno poreklo i neposredan kontakt sa proizvođačem mogli da budu prednost.
Planovi se ne završavaju prodajom svežeg belog luka. Kovačevići na gazdinstvu imaju sušaru, pa razmišljaju i o sušenju i preradi, kao dodatnom načinu da iskoriste rod i kupcima ponude različite proizvode. Među idejama je i kombinovanje belog luka sa drugim namirnicama, poput meda i maslinovog ulja, ali je za razvoj takve ponude potrebno još pripreme i provera interesovanja kupaca.
‘’Razmišljamo u nekoliko pravaca – da prodajemo svež beli luk, semenski materijal i da vremenom razvijamo preradu. Ako već ulažemo trud u proizvodnju, bilo bi dobro da možemo da ponudimo i nešto više od osnovnog proizvoda.
Imamo sušaru, pa postoji mogućnost da se kasnije bavimo i sušenjem. Razmišljamo i o nekim drugim kombinacijama proizvoda, ali to su za sada planovi. Ne može sve da se pokrene odjednom, već moramo da vidimo šta je izvodljivo i za šta postoji tržište’’, ističe Marko Nikolić.
Ukoliko prva sezona donese očekivane rezultate, naredne godine zasad bi mogao da bude proširen na 50 do 70 ari. O daljem rastu, kako kažu, odlučivaće prinos, troškovi i mogućnost prodaje.
Komentari