Krompir niko neće da jede, proizvodnja opada

Nekada je bila jedna od najčešćih namirnica u mnogim domaćinstvima na našem prostoru, a danas se krompir jede jedva dva puta nedeljno, ne više od toga. Zbog ovog, ali i sve lošijeg kvaliteta zemljišta u brdsko-planinskim oblastima, smanjuje se proizvodnja i izvoz ovog povrća iz Srbije u druge zemlje Evrope.
 

Krompir niko neće da jede, proizvodnja opada - © Pixabay

Niska temperatura s početka godine uticala je na izmrzavanje krompira. Krompir je imao dobru cenu samo na prelazu iz januara u februar i to su uglavnom bile sorte sa belom, odnosno žutom pokožicom. Samo prvih 15-ak dana u februaru izvezli smo dobu količinu krompira za 18-20 centi u Makedoniju i Albaniju“, objašnjava dr Živko Bugarčić.

On navodi da se trenutno krompir izvozi samo za Albaniju i Bugarsku, ali cene crvenog krompira su dosta niske, svega 9-12 dinara. Do povećanja cena sigurno neće doći jer, kako Bugarčić objašnjava, uskoro će na trpeze stići mladi krompir i to u velikim količinama.

Na cenu krompira značajno utiče i izbor sorte koja se proizvodi. „Trenutno je značajno otežan plasman crvenog krompira, jer tržište u našoj okolini više preferira krompir sa belom pokožicom, kaže Živko Bugarčić.
 

Krompir niko neće da jede, proizvodnja opada - © Pixabay 

Kako on objašnjava, najlakše se izvozi sorta agria koja se proizvodi na visini oko 400 metara nadmorske visine. To opet predstavlja problem, jer plodnost zemljišta u brdsko-planinskim predelima opada, a samim tim se smanjuje i proizvodnja. Bez obzira na to čime se zemljište đubri u ovim predelima, ono je podložno eroziji i zato se veoma brzo gubi plodnost. Međutim, neke perspektive ipak ima.

Nikad se nisu desile ni dve odlične ni dve ekstremno loše godine. Zato verujem da će oni koji su uporni u ovom poslu i koji u njemu vide perspektivu na duže staze, na kraju ipak profitirati“, kaže Živko Bugarčić.

Sagovornik: dr Živko Bugarčić

Komentari