Svet poljoprivrede Prodavnica

Izabrala je beli luk jer se prodaje bez žurbe, ima široku primenu i isplativ je

Koliko je isplativ uzgoj belog luka? Koliko je zahtevna njegova proizvodnja i koji je najveći problem prilikom gajenja ove mnogima omiljene povrtarske kulture? Odgovore na ova pitanja nam je u prvom licu dala Snežana Magdu iz Kovačice koja zajedno sa porodicom gaji beli luk.

Beli lukFoto:Snežana Magdu

„Završila sam Prirodno – matematički fakultet u Novom Sadu, smer dipl. Geograf-turizmolog. Odrasla sam u porodici koja se bavila poljoprivredom. Od malena sam pomagala svojim roditeljima na njivi. Od svoje desete godine sam volela da se igram i kopam u baštici. Kada sam položila vožnju, sama sam prevozila lubenice i prodavala ih u obližnjem selu. Nakon završetka fakulteta, radila sam dugo kao menadžer ugostiteljskog objekta. Kako je sve krenulo nizbrdo u toku pandemije, morala sam da razmišljam šta dalje. Trenutno sam zaposlena u Turističkoj organizaciji Opštine Kovačica, ali samo privremeno“ započinje priču naša današnja sagovornica.

Prodaja belog luka kao lep prihod za dopunu kućnog budžeta

Kako kaže, kada se osvrne unazad, shvata da je bila potpuno srećna kada je bila u dodiru sa prirodom i porodicom. Povratak prirodi, selu, zdravim načinima proizvodnje biljaka je nešto ka čemu ide i što će biti njen cilj narednih godina. Na kraju, ističe, bitno je da radimo ono što nas čini srećnim da bismo usrećili i ljude oko nas.

„Moji roditelji se dugo godina bave povrtarstvom. Dok su bili mlađi, mogli su da proizvedu i prodaju više različitih kultura. Međutim, njihove godine života i sama neizvesnost oko plasmana povrtarskih kultura navela ih je da smanje površine pod povrtarskim kulturama i nastavili su da gaje samo beli luk na malo većoj parceli, a ostalo povrće mama uzgaja samo za nas. Šta pretekne, prodamo. Tako sam se ja najpre uključila što se tiče same prodaje belog luka, a od prošle jeseni sam krenula sa njima i u proizvodnju. Mojoj porodici je to lep prihod za dopunu kućnog budžeta, a suprug i ja možemo da postignemo da se uključimo i nakon naših poslova, popodne ili vikendom“, rekla je Snežana Magdu.

Beli lukFoto:Snežana Magdu

Beli luk može da stoji i da se prodaje polako

Gaje sortu Bosut i staru sortu belog luka koju je imala još njena prabaka. Ono što je napomenula je da su u pitanju sorte koje mogu da se reprodukuju i da sade uvek svoje seme, iz godine u godinu. Beli luk uzgajaju u Idvoru, malom banatskom selu gde je rođen naš velikan, naučnik Mihajlo Pupin. Površina na kojoj gaje beli luk je nešto manja od hektara, tačnije 0,8ha.

Na pitanje zašto je izbor pao upravo na beli luk ona odgovara da je prvenstveno zbog toga što ne moraju da žure da ga prodaju kroz dan, dva. On može da stoji i da se prodaje polako, bez žurbe. Takođe, i zbog toga što je njegova primena široka. Može se koristiti svež, kao dodatak zimnici i jelima. Može se koristiti kao suv začin. Može biti lek i ljudima i biljkama. Imaju već svoje kupce koji su se uverili u kvalitet.

„Beli luk prodajemo na malo, preko platforme Mali proizvođaći u Srbiji.  Nosimo ga po narudžbini u Beograd. Šaljem i brzom poštom u sve krajeve Srbije. Mnogi kupci su i posadili naše seme belog luka. Deo prodamo i nakupcima, koji dolaze u selo Idvor da kupuju veće količine. Međutim, za njih veoma malo preostane“, ističe sagovornica našeg portala.

Nemaju sistem za navodnjavanje, oslanjaju se na vremenske prilike

Sa njom smo porazgovarali i o tome šta je ključno kod pravilnog uzgoja belog luka. Kako kaže, ukoliko želimo da imamo prvenstveno zdrav beli luk, lepo formirane glavice, mora se obezbediti kvalitetan sadni materijal, dobro obraditi zemljište. Mora se posvetiti vreme i pažnja. Najbitnije je pratiti razvoj od sadnje do vađenja.

„Majka i ja se odavno trudimo da imamo zdravo povrće, koliko god to može biti u današnjem vremenu. Glavice ručno razdvajamo na čenove krajem septembra. Za to vreme, otac priprema parcelu za sadnju. Đubri je stajnjakom i mineralnim đubrivom. Beli luk sadimo sredinom oktobra. U proleće ponovo ide prihrana. Ručno ga okopavamo i po dva, tri puta. Zavisi od količine padavina. Nemamo sistem za navodnjavanje, pa se oslanjamo na vremenske prilike. Oko sredine juna se vadi i posle toga suši na kotarkama, u šupama dok ne bude dovoljno suv“, objašnjava ova Banaćanka.

Najveći problem je uvozni beli luk

Postavili smo joj pitanje koji je najveći problem u proizvodnji belog luka. Ona odgovara da je najveći problem uvozni beli luk, koji ne može kvalitetom da parira domaćem belom luku, a snižava cenu našem domaćem. Takođe i razne štetočine i bolesti, koje mogu da ugroze celokupan trud.

Beli luk Foto:Snežana Magdu

Na svu sreću, ističe, oni nisu imali te probleme, ali mora da razmišlja unapred i preventivno. Ove godine je eksperimentisala sa efektivnim mikroorganizmima na drugom povrću i ovu tehnologiju planira da primeni i na belom luku. Koristi se u organskoj proizvodnji, a deluje preventivno i samim tim se može imati zdrav proizvod.

„U odnosu na druge kulture, beli luk se isplati. Nije to neka ogromna zarada, pogotovo nama malim proizvođačima, ali može pristojno da se zaradi ukoliko je cena belog luka na veliko oko 200 dinara, kada se očisti. Problem je ta nestabilnost na tržištu i svake godine kada ga sadimo nismo sigurni da li će uspeti da se proda po solidnoj ceni da i malo zaradimo, a ne samo da pokrijemo troškove proizvodnje“, rekla je za kraj naša sagovornica.

Komentari