Svet poljoprivrede Prodavnica

Bez rizika i velikih ulaganja: Proizvodnja dinje i kukuruza šećerca u plasteniku

Idealna kultura za gajenje o kojoj svaki povrtar sanja je ona koja ne zahteva velika ulaganja niti angažovanje radne snage, stiže rano a ne mora da se prska raznim hemijskim preparatima, i na kraju ima dobru cenu na tržištu. Ali iako mnogi misle da je ovo nemoguće – proizvodnja dinje i kukurza šećerca u zatvorenom prostoru za mnoge povrtare pokazala se kao odlična a pre svega vrlo isplativa ideja.



 „Ja sam ranije radio papriku i onda su na uveli u ovu priču. Možda je čak i isplativije raditi ovako nešto nego papriku“, kaže Mirko Ivanović, proizvođač dinje iz Kupinova.

Zašto ste se odlučili za proizvodnju dinje?

Nema tu nikakvog prskanja, nikakve špecije, ništa… Ne zahteva neku veliku hranu… Dovoljno je da nema korova i to je to“, kaže Mirko.

Isto smo pitali i Dalibora Ivanovića iz Kupinova koji, takođe, proizvodi dinju. Kako sam kaže, taj deo Srema se inače bavi proizvodnjom paprike, kao što su i oni radili. Ali, ulaganja su ogromna, a ima i dosta bolesti.

„Zato mi, kao prvi koji radimo dinje, odlično prolazimo jer nemamo konkurenciju“, otkriva nam Dalibor.

Ko vam je predložio da gajite dinju?

Ljudi iz Holand Angra, sa kojima mi sarađujemo. Odlični su! Na njihovu preporuku krenuli smo sa ovim. Radili smo papriku ali zbog nedostatka radne snage odlučili smo se za manje radne snage i manje uloga u suštini, manje hemije… manje svega“, kaže Dalibor.

Kako sam navodi, odlučili su se baš za tu dinju jer nema nikakvog prskanja, mazanje ili bilo šta drugo. „Sačekamo da prirodno sazri i to nam je najbolja stvar. Kada odnesemo na pijacu ne razmišljamo da li može da bude nekih problema. Deca će jesti, a ovo je sve prirodno sazrelo, ovako, na suncu“, zaključuje Dalibor.

Bez rizika i velikih ulaganja Proizvodnja dinje i kukuruza šećerca u plasteniku - © Agromedia

Razgovarali smo i sa Jovankom Stojaković  iz Brestača koja se bavi proizvodnjom kukuruza šećerca. Kako kaže, paprika se nije baš nešto pokazala. Veliki su ulozi, a teško je naći radnu snagu i one koje nađu – ne znaju da rade taj posao. Zato su se opredelili za nešto lakšu proizvodnju – za šećerac.

Da li je teško proizvoditi kukuruz šećerac?

To je nešto najlakše što možemo da proizvedemo, isto kao rotkvica i kao dinja. To je sve 50% manje uloga nego u papriku. Kada pogledate koliko se ulaže u papriku ili neku drugu kulturu ispada, po meni, da je ovo najbolje“, zaključuje Jovanka.

Zašto bi povrtari trebalo da gaje kukuruz šećerac u plasteniku?

„Zato što može mnogo ranije da izađe na tržište. Zato što su hibridi specifični i mogu da se rade i unutra, zato što imaju slatkoću i zato što sezona počinje sve ranije i ranije i ljudi se preko zime ožele šećerca. U Srbiji ga niko ne radi u plastenicima, odnosno jako je mala površina pod plasteničkim šećercem. Isplati se da se radi, nema puno posla oko njega; par vremenskih zaštita, najviše protiv plamenca, redovno zalivanje i najmanje posla, a sad je sve teže i teže naći radnike“, navodi Filip Ilić, iz kompanije Holland Angro.

Bez rizika i velikih ulaganja Proizvodnja dinje i kukuruza šećerca u plasteniku - © Agromedia

Kako proizvođači ocenjuju saradnju sa kompanijom Holland Angro?

„To su ljudi koji su prošli jako puno, koji imaju jako mnogo prakse“, kaže Mirko.  Dalibor nam je potvrdio Mirkove navode dodajući: „ Oni nas obilaze i savetuju, a stručni saveti su jako bitni i mi primenjujemo samo ono što oni kažu. Oni su već videli, naučili…i kada sve to spojite u jedno celinu – ne mogu da ne budu dobri rezultati.“

„Za sada smo zadovoljni i ništa ne bih menjala. Dok radimo – Angro Holand“, potvrđuje svoje zadovoljstvo i Jovanka.

Sagovornici:
Mirko Ivanović, proizvođač dinje iz Kupinova
Dalibor Ivanović, proizvođač dinje iz Kupinova
Jovanka Stojaković, proizvođač kukuruza šećerca iz Brestača
Filip Ilić, Holland Angro

Komentari