Za ovog čoveka nema lepšeg zanimanja od pčelarstva, a evo i zbog čega!

U varošici Petrovac na Mlavi pčelarstvo ima dugu tradiciju, pa se i mladi ljudi odlučuju da se njime bave. Ovim lepim zanimanjem bavi se i naš sagovornik, Milan Miladinović, koji je, pored toga, i član Opštinskog veća opštine Petrovac na Mlavi i potpredsednik Društva pčelara „Mlava“.
 

Milan i Karolina Miladinović - © Foto: Milan Miladinović

 

Pčelarstvom, u domaćinstvu Milana Miladinovića, počeo je pre sedam decenija najpre da se bavi Dragiša Lazarević, Milanov pokojni deda. Tradiciju pčelarenja koju je započeo Dragiša nastavili su Milanovi roditelji, otac Borivoje i majka Radica. Milan radove u pčelinjaku izvodi zajedno sa suprugom Karolinom. Oni su pravi primer mladih ljudi koji su odlučili da se posvete pčelarstvu imajući u vidu da postoje veliki potencijali za to.
 

Podrška članova domaćinstva veoma značajna

U domaćinstvu Miladinovića, kada su se započinjali prvi koraci u pčelarstvu, pčele su bili smeštene u košnicama koje se zovu „pološke“.

Kada su u pčelarstvo ulazili moji roditelji, uvideli su da pčele treba da budu smeštene u novim i savremenim košnicama, poznatim pod imenom Dadan blatove košnice sa polumedištima. Ta polumedišta iz Dadan blatovih košnica omogućavaju dobijanje visokokvalitetnog sortnog meda koji postiže visoku cenu u prodaji.“

„Roditelji i danas aktivno učestvuju u proizvodnji, pre svega u pripremi pčelarskog materijala i vrcanju meda. Moja supruga Karolina i ja smo zaduženi za rad na pčelinjaku, a tradiciju će, verujemo, nastaviti i naše troje dece koji su od malih nogu rasli uz ljubav prema pčelama. Ovde posebno moram da istaknem ulogu supruge Karoline koja ravnopravno sa mnom podnosi visoke temperature, ubode pčela, nespavanje i teške polunastavke.“

„Može se reći da sam pravi srećnik, jer je moj životni saputnik pravi partner u poslu“, objašnjava gospodin Miladinović. 
 

Milan Miladinović - © Foto: Milan Miladinović

 

Pored duge tradicije pčelarenja u njihovom domaćinstvu, Milan je član Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Aktivan je i u radu lokalnog udruženja Društva pčelara „Mlava“, što je veoma korisno da se očuva proizvodnja meda. Kako naš sagovornik objašnjava, u ovom poslu digitrone ne treba upotrebiti da se izračuna profit od pčelarstva, digitrone je potrebno koristiti da se izračuna ulaganje: nova košnica, roj, satne osnove, prihrana, selidba, mesto za pčelinjak, postolje, odelo, nož, dimilica, najskromnija vrcaljka, trud.
 

Za uspešno pčelarenje potrebna je volja. Uz volju potrebno je odricanje i strpljenje.

 

 

„Bio hobista ili profesionalac, svako bez razlike oseti onu pozitivnu jezu kada uđe u proleće u svoj pčelinjak i čuje najprijatniji zvuk na svetu i opijajući miris. Zar ima srećnijeg čoveka od pčelara, koji se druži sa tako veličanstvenim bićima? Verujem da ne i da smo mi zaista privilegovani a da toga nismo ni svesni!
 

Pčelinjak porodice Miladinović - © Foto: Milan Miladinović

 

Ovaj pčelar napominje da moderno doba i negativni uticaji koje „zapadni svet“ širi ka svima ubedili su ljude da je profit jedino za šta vredi živeti i da taj cilj opravdava sva sredstva ka njemu.

Nažalost, ta tendencija nije zaobišla ni pčelare. Zato mladi ljudi koji se uprkos strahu od uboda, vrućine i ’pucanja kičme’ nekako odluče zapčelariti, već pre nabavke prve košnice i roja prave veliku grešku. Mnoge pčelare ta greška natera da odustanu i da sav trud i sredstva koja su uložili propadnu.

 

U pčelarstvu se mora ustati posle svakog pada, a u toku rada ih ima mnogo.

Zato dajem iskren savet svim početnicima bez ustručavanja: naviknite se na znoj i muku, ostavite digitrone i uporno ustanite posle svakog pada, a biće ih mnogo u pčelarenju“, kaže Miladinović i dodaje:

Ovde u Srbiji mogu ljudi pomisliti da je pčelarstvo čist promašaj i propast, ali to nije mi bila namera da to tako predstavim i naravno da ne treba da razmišljate tako.“

Pčelar Miladinović ističe za kraj kako je apsolutno moguće živeti i pristojno zaraditi pčelarenjem. Moguće je imati 500 i više košnica koje će nam zaraditi dobar auto i egzotično letovanje, a na kraju i bezbrižnu penziju.

 

Sagovornik i autor fotografija:
Milan Miladinović, Petrovac na Mlavi

Autor teksta: Danijel Grujić

Komentari