Svet poljoprivrede Prodavnica

Koje su česte greške u kompostiranju?

Kompostiranje je postalo izuzetno popularno. Ne zahteva previše rada, reciklira organiski otpad i daje đubrivo. Na nekoliko čestih grešaka pažnju skreće Rik Kar, stručnjak sa organske farme.

Kompost © Pixabay

Veoma je teško potpuno upropastiti svoj kompost. Stavite organsku materiju na gomilu negde napolju i vremenom će se razgraditi, čak i ako je više nikada ni ne pogledate. “Ne postoji ispravan način kompostiranja”, kaže Rik Kar, ekspert za kompost sa organske farme Rodejl instituta. “Nikada neću reći ljudima da loše kompostiraju ili insistirati da neko sa 75 godina treba da dva puta godišnje prevrne sa vilom svoju gomilu komposta“.

Ali, ako želite da sebe poštedite nevolja sa štetočinama dok pravite kompost koji je bogatiji nutrijentima i lakši za održavanje, Kar je čovek za vas. Evo šta on izdvaja kao probleme koje ljudi često sami naprave, i kako ih rešiti.

1. Lazanja metod

Postoje tri važna razloga zašto treba pokrivati ostatke hrane na gomili: 1) ne usmrdi se; 2) ne privlači životinje; 3) da se obezbedi održanje dobrog balansa zelene (bogate ugljenikom) i braon (bogate azotom) materije.

Kar koristi lazanja metod u svom kompostiranju. Počinje sa slojem osušenog lišća na dnu i napravi gnezdo za svoje ostatke hrane u sredini. Zatim prekrije ostatke od hrane sa još jednim debelim slojem braon materije i osigurava da se ostaci hrane ne vide nigde. On čuva svoje otpatke iz kuhinje u balonu od 5 litara koji je zatvoren dok ne skupi dovoljno za kompletan sloj lazanje.

2. Nedostatak raznolikosti

“Ako stavite mnogo istovrsne materije u kompost, on će postati uniforman u pogledu nutrijenata i mikroba” objašnjava Kar.  Tako da, iako ćete na kraju dobiti lepu crnu zemlju, ako u kompost stavljate samo ostatke od zelene salate, ljusku krompira i baštenski otpad, zemlja neće imati raznovrsnost nutrijenata i dobre bakterije koje čine kompost važnim elementom vaše bašte.

Kar ističe da možete kompostirati sve otpatke iz vaše kuhinje, a to donosi dvostruku dobit, organski otpad ne završava na deponijama a vi dobijate kvalitetniji proizvod. “Od otpada jedino staklo, metal, stiropor i plastika ne mogu da budu kompostirani”, navodi.

Takođe, dodaje da iako je pomalo kontroverzno, apsolutno možete kompostirati ostatke životinjskog porekla (on to čini). Razlog zbog kojeg se ne preporučuje kompostiranje ostataka životinjskog porekla je što privlače štetočine i moguće je da se ne razgradi dovoljno brzo i bezbedno u vašoj bašti u kojoj temperatura nije dovoljno velika da ubije patogene.

Kompost može biti i tečan, a đubrenje lako.

S vedrije strane, riba i meso su bogati nutrijentima koji prave odlično đubrivo. Početnici treba da se drže biljnog otpada dok ne savladaju proces kompostiranja.

3. Sve iseckate na sitne komade

Ljudi misle da će od sitnije iseckanih ostataka od hrane, dobiti bolje rezultate u kompostiranju. Iako je tačno da usitnjavanje može da ubrza razgradnju, preterano usitnjavanje može za rezultat imati kašasto đubrivo.

To se dešava zato što vašoj gomili otpadaka nedostaje vazduha a vazduh je ključan za proces razgradnje. Kar daje primer jabuke: iseći jabuku na četri dela bi bilo korisno, ali ako je stavimo u blender, ona neće značajno doprineti kompostu, istovremeno bi bilo uzaludno trošenje energije. S druge strane, zaista ne postoji razlog da malčirate lišće.

4. Ne čuvate dovoljno lišća

Kada skupite lišće tokom jeseni, nemojte ga spaljivati ili bacati, pošto vam treba puno braon materije za slojeve tokom kompostiranja cele godine.  Kar preporučuje da ih čuvate ako imate gde. On svoje pakuje u nekoliko velikih metalnih kanti, a možete i da ih čuvate u kesama za đubre u šupi.

Ovako ćete uvek imati dovoljno braon materije za pokrivanje vaših otpadaka iz kuhinje za vreme leta. Ako vam nestane lišća, Kar kaže da možete da kupite bale sena.

5. Dodajete previše trave

Kompostiranje može delovati kao organsko rešenje za problem pokošene trave, ali Kar kaže da ona zapravo nije uopšte korisna za kompost. “Busenovi trave formiraju tepihe koji blokiraju protok vazduha što može učiniti kompost gustim i gnjecavim” objašnjava.

Pore toga, trava je bogata azotom, što može da poremeti balans vašeg komposta i učini ga smrdljivim. Ako baš želite da stavite pokošenu travu u kompost, pomešajte je sa suvim lišćem, ali je bolje ostaviti travu gde je posečena da bi đubrila vaš travnjak.

Kompostiranje je odličan način da se obezbedi kvalitetan humus.

6. Stavljate previše komposta

Kada dođe do toga da se kompost koji ste napravili koristi, postoji tendencija da se preteruje. Za seme koje treba da klija ne treba nikada da koristite 100% kompost zbog toga što sadrži previše vode i visok nivo mineralnih soli, a to sprečava klijanje.

Kar kaže da možete to popraviti tako što ćete praviti mešavinu u kojoj će kompost činiti 25 do 50 posto i nikako više od toga. Što se tiče visokih leja, preporučuje da se kompost svake godine meša sa zemljom tako što se stavi sloj komposta od 5 centimetara koji se zatim izmeša.

 

Izvor: Good Housekeeping

Komentari