Precizna poljoprivreda: Niži troškovi proizvodnje ili hir?

Precizna poljoprivreda: Niži troškovi proizvodnje ili hir?

Dronovi, roboti, satelitski snimci – sve su to tehnologije o kojima možemo ponešto čuti dana. Ipak jedna od prednosti upotrebe savremene tehnologije u poljoprivredi jeste smanjenje troškova i pravilno korišćenje sredstava za zaštitu. Kako moderne tehnologije pomažu poljoprivrednoj proizvodnji saznali smo od, profesora Aleksandra Sedlara.

 [youtube_embed url=“https://www.youtube.com/embed/qxzN8O59H_E“ ratio=“16:9″]

„Kao i uvek zaštita bilja je kompleksna i, iz godine u godinu, različita zavisno od vremenskih prilika i svega onoga što se dešava: rezistentnosti na pojedine bolesti, invazivni korovi, itd“, navodi Sedlar.

Prema njegovim rečima, zadnjih godina se radi veliki broj eksperimenata i primenjuje se veća količina preparata na biljke sa pravilnim izborom radnih parametara i rasprskivača.

„Ali ono što je novo i nešto o čemu se puno priča, a često na pogrešan način, jeste precizna poljoprivreda. To je jedna novina koja stiže sa pojavom termalnih kamera, dronova, vrlo preciznog slikanja preko satelita. To je dobar alat, i alat sa kojim smo i mi počeli da rukujemo, ali to je alat koji nije u funkciji ako nemamo dobru kalibraciju i validaciju onoga što radimo i od kolega na terenu,“ kaže profesor Sedlar.

On ističe da je danas moguće uraditi zonsko tretiranje kada se pojavi bolest i reagovati pre nego što se raširi po celoj njivi. Moguće je prskati korove po zonama ali jedino ako imate dobre modele predviđanja i ako imate odgovarajuće stručnjake na terenu, koji mogu da vam pomogu da protumačite podatke koje ste snimili, a koji su obično prikazani samo u kolornim nijansama.

Precizna poljoprivreda: Niži troškovi proizvodnje ili hir? - © Pixabay

„To je nešto što stiže i što će biti za 3-5 godina. Zaokuplja pažnju ali se često i ta pažnja zloupotrebi od strane ljudi koji nisu iz poljoprivrednog sektora i koji to senzalistički prikažu ali, činjenica je da su to dobri alata i da ćemo sa njima  sigurno imati napredak u budućnosti“, zaključuje profesor Sedlar.

Upotreba modernih tehnologija već je uveliko preuzela poljoprivrednu proizvodnju u svetu. Pa čak iako su troškovi klasične poljoprivrede daleko veći, sadašnjost korišćenja precizne poljoprivrede u našoj zemlji je malo drugačija.

„Malo smo pričali ono što je budućnost ali ono što je naša sadašnjost je nažalost navika da se primena pesticida ostavlja po strani. Kupili smo preparat, odabrali smo vreme primene i onda smo preskočili podešavanje mašine, onda smo preskočili izbor rasprskivača…”, kaže profesor.

Prema njegovim navodima sa starim rasprskivačima se samo 20% preparata ispušta na biljku, dok se sa novim diznama i rasprskivačima to penje na 60%.

„U ogledima koje smo sproveli u Srbobranu, kolega Jeftić je sa svojim timom proverio različite tipove rasprskivača na istom krilu prskalice; 18m prskalica, 6 tipova rasprskivača i na svakih 3m drugi tip rasprskivača. Uočen je različit depozit. Imali smo 14-15% sa običnim, do dvomaznih koji su imali 60% i  – dali su nam različit prinos”, zaključuje Sedlar.

Bez sumnje će tehnologije preuzeti mnoge uloge u poljoprivredi, ali zaključak i našeg sagovornika, kao i nekih poljoprivrednih stručnjaka je da će proizvođač ipak biti taj koji kontroliše tehnologiju, a ne obrnuto. Ostaje nam samo da se što bolje pripremimo za te velike promene.

Sagovornik: Aleksandar Sedlar, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu

 

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti