Kada sezona krene, za kombajn nema praznog hoda. Posle žita dolaze soja, suncokret i kukuruz, često na različitim parcelama i u različitim uslovima. Zato smo posetili Pejićeve salaše, kako bismo iz prve ruke videli kako se u praksi pokazao CLAAS Trion 530.
Na gazdinstvu Milovana Pejića obrađuje se između 390 i 400 hektara zemlje na više lokacija u Vojvodini, pa kombajn tokom sezone mora brzo da se seli sa parcele na parcelu. Upravo u takvim uslovima najbolje se vidi koliko je mašina pouzdana, praktična i spremna za ozbiljan tempo rada.
Još na ovu temu...
CLAAS Trion 530 na ovo gazdinstvo stigao je polovinom septembra 2022. godine. Već prve sezone ušao je u kukuruz, a od 2023. godine radi punu sezonu, od žetve strnih žita, preko soje i suncokreta, do kukuruza.
„Od 2023. godine je ušao u celu godinu. Radio je sezonu i završio bez ikakvih problema“, kaže Milovan Pejić, dodajući da kombajn sada ima oko 1.560 radnih sati.
Kombajn za više kultura i česte transporte od njive do njive
CLAAS Trion 530 ima motor od 308 konjskih snaga. U kukuruzu radi sa Capello osmorednim kukuruznim adapterom, koji se koristi i za suncokret, dok je za žito u upotrebi sklopivi CLAAS adapter širine 5,40 metara.
Pejić objašnjava da kombajn može da nosi i veći heder, ali je sklopiva varijanta izabrana zbog lakšeg transporta i bržeg prelaska između parcela.
„Najviše smo ga uzeli zbog sklapanja i transporta od njive do njive. Selimo se na više mesta, ne radimo samo u jednom mestu“, navodi on.
Takva mobilnost posebno je važna kada se radi na više lokacija. U sezoni, kada svaki dan bez kiše ima svoju cenu, vreme izgubljeno u transportu direktno utiče na broj urađenih hektara.
Propusna moć i veliki bunker kao važna prednost
U radu se, prema rečima domaćina, najviše primećuje dobra propusna moć kombajna i veliki bunker, što posebno dolazi do izražaja u kukuruzu.
„Kombajn je stvarno okej, ima veliku propusnu moć i veliki bunker, što je jako bitno, pogotovo za kukuruz“, kaže Pejić.
Iako prethodne godine nisu bile posebno rodne za kukuruz, mašina je pokazala da može da isprati ozbiljan tempo rada. Za gazdinstva koja obrađuju veće površine ili rade uslužno kombajniranje, važno je da kombajn ne postane usko grlo kada se otvori dobar dan za rad.
Ojačana limarija za siguran rad
Kada se serija Trion pojavila na tržištu, među pojedinim proizvođačima bilo je i rezerve. Najčešće se komentarisalo da bi limarija mogla biti slabija i da se tek u eksploataciji vidi koliko mašina može da izdrži.
Na Pejićevom gazdinstvu odlučili su se za verziju sa ojačanom limarijom i ojačanim spiralama.
„Za sada nisam video da se negde lim guli ili dere. Spirale su ojačane, deblje su nego klasične, i za sada ne vidim nijedan problem što se toga tiče“, ističe Milovan.
Kako dodaje, ozbiljnijih kvarova nije bilo, a mašina se pokazala korektno i po pitanju potrošnje goriva.
Potrošnja goriva zavisi od kulture i uslova
U kukuruzu se potrošnja kreće oko 8,5 do 9 litara po jutru. U pšenici može biti nešto veća, najčešće oko 10 do 11 litara po jutru, u zavisnosti od stanja useva, prinosa, poleganja i opterećenja sečke. U soji je potrošnja niža, oko 6 do 7 litara po jutru.
„To je sve prihvatljivo i nešto što opet čini proizvodnju jeftinijom. Tu se negde uštedi“, kaže Pejić.
U sezoni kada se svaka litra goriva računa, ovakvi podaci iz prakse često znače više od fabričke specifikacije. Proizvođače najviše zanima koliko ih mašina zaista košta kada uđe u njivu.
Brzo prebacivanje sa soje na kukuruz
Jedna od prednosti koju domaćin posebno izdvaja jeste brzo prebacivanje sa jedne kulture na drugu. U jeku sezone često se dešava da se tokom dana radi soja, a uveče ili noću kukuruz.
„Danju radimo soju, noću se prebacimo na kukuruz. Za nekih 15 do 20 minuta prekači se adapter i nastavlja se rad“, objašnjava on.
Kako kaže, blinde su stalno na kombajnu i sa njima rade žito, soju i kukuruz, što dodatno skraćuje vreme pripreme.
„Isprobano je više puta. Danju soja, noću kukuruz“, dodaje Pejić.
Zašto su ponovo izabrali CLAAS?
Ovo gazdinstvo nije prvi put izabralo CLAAS kombajn. Prvi novi kombajn kupili su 2014. godine, model Tucano 320 sa šestorednim kukuruznim adapterom. Nakon iskustva sa tom mašinom, druge brendove nisu ozbiljnije ni razmatrali.
„Prethodni kombajn nas je služio perfektno. Osam godina je radio, prodali smo ga i čovek koji ga je kupio i danas je zadovoljan“, kaže sagovornik.
Odluka o novom kombajnu došla je prirodno. Površine su se povećale, posao se proširio na više lokacija, pa je bila potrebna veća i sigurnija mašina.
„Trebalo nam je nešto veće i sigurnije. Radimo od Novog Sada, Bečeja, Kovilja, Siriga, Srbobrana… Kad odeš negde daleko od kuće da radiš, moraš imati siguran kombajn da bi mogao da završiš.“
Za proizvođače koji razmišljaju o ovakvoj investiciji, poruka iz prakse je jasna: kombajn se ne kupuje samo za jednu sezonu, već za godine rada u uslovima kada posao ne sme da stane.
Komentari