Kratka istorija upotrebe biljnih ulja kao goriva

Dizel motor je srce svake poljoprivredne mašine i može se reći da je jedan od glavnih faktora rasta produktivnosti u poljoprivredi u dvadesetom veku. Iako može koristiti više vrsta pogonskog goriva, koliko je pametno sipati zejtin u rezervoar?

Traktor IMT 539 - © Julijana Kuzmić

Dizel spada u četvorotaktne motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Ime je dobio po pronalazaču Rudolfu Dizelu koji je svoj patent obelodanio u poslednjoj deceniji devetnaestog veka.

Dok kod benzinskog motora svećica pali kompresovanu smešu benzina i vazduha, kod dizel motora dolazi do spontanog zapaljivanja goriva. Ovo je moguće iz razloga što je stepen kompresije vazduha znatno veći kod dizel motora u odnosu na benzinski. Sa rastom kompresije, raste i temperatura vazduha u klipu, a kada se ubrizga gorivo, ono se samo zapali od pritiska i temperature.

Na šta obratiti pažnju pri kupovini polovnog traktora?

Ove odlike činili su vozila sa dizel motorom sporijim od onih sa benzinskim. Sa druge strane, o

Ova vozila su mogla da povuku mnogo veći teret jer je zahvaljujući većem hodu klipa, većem stepenu kompresije i kaloričnijem gorivu, veći  bio i obrtni momenat. Doduše, ove odlike činile su vozila sa dizel motorom sporijim od onih sa benzinskim. Jednostavno, zbog većeg hoda klipa, funkcionisao je na nižem broju obrtaja u odnosu na benzinski, a pri tom je bio i teži od benziskog motora iste snage.

Vrlo brzo ovaj tip motora našao je svoje mesto u poljoprivredi i drugim granama privrede koje su operisale sa velikim teretom kao što su transport (šinski, drumski i vodeni), rudarstvo, ali i namenskoj industriji koja proizvodi naoružanje.

Biodizel nije nikakva novotarija

Rudolf Dizel je zamislio da gorivo od ugljene prašine pokreće njegov motor. Međutim, na sajmu u Parizu 1900. godine, jedna kompanija je izložila mali motor koji radi po principu Dizelovog, ali koristi biljno ulje kao gorivo. 

U knjizi Dizel motori za rad na zemlji i moru iz 1912. može se pročitati sledeća izjava Rudolfa Dizela: “1900. godine, kompanija Oto je izložila mali dizel motor koji je, zahvaljujući sugestijama francuske Vlade, koristio ulje kikirikija kao gorivo i radio je tako dobro, da je jako malo ljudi primetilo da motor radi. Motor je konstruisan sa zamišlju da koristi mineralno ulje, a zatim je korišćen sa biljnim uljem kao gorivom, i to bez ikakvih prepravki. Ja sam skoro ponovio taj eksperiment na višem nivou, i to vrlo uspešno, i time potvrdio prethodni rezultat”.

Traktor © Pixabay

Ispostavilo se da rani tipovi dizel motora mogu da rade na mnogo većem dijapazonu goriva u poređenju sa benzinskim motorom. Pored standardnog dizel-destilata nafte i biljnog ulja, ovaj motor je uspešno korišćen i sa kerozinom, pa čak i sa životinjskom mašću.

Biodizel iz ulja soje znatno pojeftinjuje proizvodnju

Naravno, tehnologija se menjala, pa i dizel motor zajedno sa njom. Tako se današnji dizel motori, osim po principu funkcionisanja (ulazi čist vazduh, kompresuje se i podigne se temperatura, ubrizga se gorivo koje se zapali u dodiru sa vrelim vazduhom pod velikim pritiskom, sagorevanje pokreće klip), znatno razlikuju od onih koji su bili u proizvodnji pre 20, 30, 50 ili 100 godina.

U poslednje vreme se biljna ulja industrijski prerađuju da bi se dobio biodizel – gorivo za dizel motore koje se ne oslanja na naftnu industriju. CIlj prerade je uklanjanje materija, pre svega glicerida, iz ulja koje pod visokim temperaturama postaju polimeri koji oblažu delove motora i oštećuju ga.

Kao što se može videti, biodizel nije nikakva novotarija. Korišćen je još pre više od sto godina. Francuska Vlada je predložila biljna ulja kao gorivo iz čisto političkih razloga – imali su veliku proizvodnju uljanih kultura u afričkim kolonijama. I pored toga, naftna industrija je odnela pobedu i postala glavni proizvođač goriva za dizel motore koji su se dalje razvijali zajedno sa njom.

SPIT 2018 @AGROmedia

Domaći poljoprivrednici već dugo znaju za upotrebu biljnih ulja

Kod nas postoji višegodišnja praksa da se koristi biljno ulje, narodski rečeno zejtin, kao pogonsko gorivo za poljoprivrednu mehanizaciju. Osim zejtina, koristi se i ulje koje je prethodno korišćeno u preradi hrane (suncokretovo, palmino i druga), s tim što se pre toga moraju filtrirati da bi se uklonili ostaci hrane.

Ova praksa je, nažalost, posledica visokih cena goriva. Mnogi poljoprivrednici koji ovo praktikuju imaju različite metode da biljno ulje prilagode upotrebi u poljoprivrednoj mehanizaciji. Jedan od razloga za to je i manji viskozitet biljnih ulja.

Biogas – nedovoljno korišćen izvor obnovljive energije

Dok jedni mešaju zejtin sa dizel gorivom, pa čak i benzinom, drugi tetiraju biljno ulje sa različitim hemikalijama, pre svega natrijum-hidroksidom u kombinaciji sa metil-alkoholom sa ciljem odvajanja glicerida koji pri sagorevanju u motoru daju polimere.

Stručnjanci upozoravaju da se upotrebom neprerađenih biljnih ulja skraćuje radni vek motora na poljoprivrednoj mehanizaciji. Međutim, isto tako ističu da je to mnogo manji problem za starije mašine, koje u odnosu na novije modele imaju znatno veći zazor između komponenti, i generalno su jednostavnije konstrukcije, a takve su kod nas najčešće.

Više o prednostima upotrebe biodizela možete pogledati u sledećem videu:

Komentari