U pozitivne efekte mikrobiološkog đubriva Slavol već su se uverili mnogi ratari, povrtari i cvećari. Zato, ukoliko gajite šećernu repu i odlučite da ovih dana primenite to tečno đubrivo i u njoj, sigurno nećete pogrešiti. Pogledajte zašto.
Slavol je tečno mikrobiološko đubrivo, stimulator rasta koji je sertifikovan za primenu u organskoj i tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji u ratarskim kulturama, povrću i cveću. U šećernoj repi preporučuje se primena iz dva puta. Pogledajte kada i kako.
Ovo su prednosti upotrebe Slavola u ratarskim kulturama
Možda vas zanima
Siniša Simonović, direktor prodaje za Vojvodinu, objasnio nam je zašto bi, kada i kako Slavol trebalo da se primenjuje u šećernoj repi.
„Repa je, dok je mala, izložena mnogim problemima, kao što su uticaj hemije, razni insekti, kao i pojava niskih temperatura, odnosno mraza. Da bi biljci pomogli da što pre izađe iz ovakvih stresnih situacija, preporučujemo Slavol u dozi od 7 litara po hektaru, zajedno sa tretmanom protiv korova. Druga primena Slavola najbolja je u fazi tretiranja protiv cerkospore, u istoj dozi. Drugi tretman više utiče na digestiju“, rekao je Siniša Simonović.
Slavol sadrži bakterije koje su izdvojene sa površine korena i umnožene na odgovarajućim hranljivim podlogama. U procesu umnožavanja, kao sekundarne produkte metabolizma, stvaraju auksine koji su potpuno prirodnog porekla, kao i one koje sintetiše biljka. Zbog ovakvog sastava Slavol na biljku deluje folijarno, preko lista, ali i preko korena biljke.
Unistart + Slavol – idealna kombinacija za mlade povrtarske biljke
„Kada je reč o efektima preko lista, auksini zajedno sa tečnošću ulaze u list, zatim se relativnobrzo kreću i stižu do svih delova biljke. Zatim, oni utiču na razne procese u biljci, na izduživanje ćelija, usled čega biljka brže raste, na deobu ćelija, usled čega biljka raste u debljinu, a utiču i na razvoj korena, fotosintezu i druge procese“, naglašava gospodin Siniša.
Slavol je podjednako efikasan i kada je reč o zemljišnim efektima, odnosno o dejstvu preko korena biljke.
„Bakterije iz rastvora Slavola posle primene dolaze na koren biljke, koriste aminošećere i aminokiseline koje ispušta koren i zauzvrat vrše mnoge procese u zemljištu. Utiču i na azotofiksaciju, odnosno, usvajanje atmosferskog azota, na pretvaranje organskih jedinjenja fosfora u direktno pristupačni P2O5, utiču na migraciju hranljivih elemenata u zemljištu, na produkciju hormona na korenu biljke i druge procese u zemljištu. Jednostavnije rečeno, utiču na sve što ima u zemljištu da postane pristupačno biljci i da ga ona bolje iskoristi“, objašnjava Simonović.
Da biste biljci pomogli da što pre izađe iz stresnih situacija, preporučuju se dva tretmana Slavolom u dozama od 7 litara po hektaru.
Milan Kalić, poljoprivrednik iz Sivca, ovog proleća imao je problema sa neočišćenom prskalicom, što se odrazilo na kvalitet šećerne repe. Tada je odlučio da proba preparat Slavol.
„Trenutno se nalazimo na parceli sa repom koja je uspela da preživi isključivo zato što smo koristili Slavol. Naime, Siniša iz kompanije ‘Agrounik’ nas je posetio, obišli smo parcelu i odlučili da probamo Slavol. Stavili smo 7 litara i repa je zaista živnula i izgleda lepo“, rekao je Kalić.
Zahvaljujući tom tretmanu, Milanova šećerna repa je spasena, a Slavol je postao nezaobilazan u proizvodnji svih njegovih ratarskih useva.
„Slavol koristim već nekoliko godina svuda, veoma sam zadovoljan njime i preporučio bih ga svima, zato što povećava prinos“, dodao je Milan.
Sagovornici:
dipl. inž. Siniša Simonović, direktor prodaje za Vojvodinu
Milan Kalić, poljoprivrednik iz Sivca
Komentari