Zadrugari iz Zemljoradničke zadruge „Doroslovo“ zasadili su maline na 4ha usred vojvođanske ravnice i dokazali da ako se posao u poljima obavi pravilno, svaka kultura može biti isplativa. Rod je u njihovim malinjacima dobar, a mogućnosti za plasman višestruke.
Zemljoradnička zadruga „Doroslovo“ nalazi se na tromeđi između Odžaka, Apatina i Sombora. Ona je nastala još posle Drugog svetskog rata i od tada je prolazila kroz razne uspone i padove. Danas je najpoznatija po velikom i veoma lepom zasadu malina, koji je u tom delu naše zemlje prava retkost.
Na tu temu razgovarali smo sa Aleksandrom Čvarkovićem, zadrugarom iz zemljoradničke zadruge „Doroslovo“.
Možda vas zanima
Koliko je trenutno zadrugara u vašoj zadruzi?
„Zadruga broji 19 zadrugara, a zaposlenih imamo devetoro. Nekada smo radili na oko 600 hektara, međutim, to je bila i državna i zadružna zemlja. Državna zemlja je data na licitaciju, ali mi nismo mogli da konkurišemo jačim poljoprivrednicima. Zato smo na kraju ostali na veoma maloj površini.“
„Ranije se zadruga bavila i ratarstvom i stočarstvom, ali se od stočarstva odustalo pre petnaestak godina. Pošto se ratarstvom bavimo na malim površinama, odlučili smo da počnemo da gajimo maline i tako smo ušli u voćarsku proizvodnju.“
Kako da na maloj površini dobijete visok dohodak?
Zaključili ste da je malina jedna od najisplativijih poljoprivrednih kultura za gajenje?
„Jeste. Morali smo da počnemo da se bavimo nekim poslom koji će biti profitabilan, da sa male površine dobijemo najviši mogući dohodak. Zato smo se odlučili za maline. Najpre je to svima bila čudno, mnogi su bili skeptični, govorili su da je malina samo za centralnu Srbiju, ne i za Vojvodinu. Međutim, zašto da ne. Sve se može proizvesti ako se pravilno uradi.“
Dokazali ste im da nisu bili u pravu.
„Jeste, mi smo dali primer i evo sada u okolini, u somborskoj i odžačkoj opštini, sve više malih poljoprivrednika počinje da gaji maline i vide da to i nije tako loše, da je u krajnjoj liniji i isplativo. Zbog toga se i radi.“
Imate nekoliko različitih zasada, vaše maline nisu podjednako stare. Kolika je ukupna površina na kojoj gajite maline?
„Pre 4 godine smo počeli sa malinama, pa smo ih postepeno sadili. Svake godine smo dodavali izvesnu količinu sadnog materijala, a to je bilo prvenstveno zbog toga što ga sami proizvodimo i na taj način proširujemo proizvodnju.“
Iako su na početku mnogi govorili da maline nisu za Vojvodinu, zadrugari Zemljoradničke zadruge „Doroslovo“ danas imaju 4 hektara pod malinjacima i očekuju odličan rod.
„Na ovoj površini imamo otprilike 2,3 hektara i ovde su maline u punom rodu. Na još jednoj tabli imamo posađeno 2 hektara, koje smo sadili jesenas i te maline su sada u prvoj godini. Sledeće godine imaćemo 4 hektara u punom rodu.“
Odlučili ste se za Polku?
„Da, odlučili smo se za nju, jer je Polka, ako je poredimo sa Polanom, barem prema našem mišljenju, mnogo izdašnija, krupnija i ima svoje prednosti. Zato mislim da nismo pogrešili.“
Novogodišnja berba maline
Čuli smo da ste juče počeli berbu i da na ovom imanju može da se bere skoro do Nove godine. Da li je to istina i kakav je ovogodišnji rod?
„Jeste, sudeći sada, po samom početku. Naravno, ako vremenski uslovi ne budu ekstremno loši, kao što su bili prošle godine, verujem da ćemo ove godine imati jako dobre prinose, što će nam mnogo značiti. Da ne ureknem, mislim da će ova godina biti dobra.“
Ako govorimo u brojkama?
„U brojkama, to bi moglo da bude minimalno 10 tona po hektaru, a mislim da će biti i više od toga.“
Imate li zagarantovan otkup?
„Ništa nije zagarantovano, ali imamo više mogućnosti za plasman. Bolje je da ih bude više, da ne dođemo u situaciju da nemamo gde da plasiramo, jer malinu ne možemo čuvati kao pšenicu, kukuruz i slično, tako da nam je to sada prioritet.“
„Čak možda postoji i mogućnost da, ako se pokaže da se to može raditi, počnemo i jedan novi projekat, odnosno da sušimo maline. To je sada u samom začetku, ali ako se pokaže da je taj posao isplativ, bio bi pravi hit.“
Sagovornik:
Aleksandar Čvarković, zadrugar iz ZZ „Doroslovo“
Komentari