Rokovi za setvu pšenice odmiču, ali na mnogim njivama posao diktira suva zemlja. Ratari zato gledaju i u nebo i u računicu: da li sejati u postojećim uslovima ili sačekati padavine, uz rizik da se setva pomeri u novembar? Prema procenama proizvođača, ovogodišnja setva mogla bi da bude 10–15 odsto skuplja nego prethodne jeseni, dok se očekuje da površine pod pšenicom ostanu na prošlogodišnjem nivou ili budu veće.
Pšenica bi ove jeseni mogla da zauzme i deo parcela na kojima je zbog suše izostala setva uljane repice. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u jesen 2025. godine zasejano je 631.965 hektara pšenice, od čega 367.048 hektara u Vojvodini. Ukupne površine bile su 5,2 odsto veće nego godinu ranije.
Možda vas zanima
Koliko će je biti ove sezone, zavisiće i od uslova za završetak jesenjih radova. Za proizvođače koji još nisu posejali, dva pitanja su posebno važna: koliko mogu da čekaju i koliko novca treba obezbediti za proizvodnju do naredne žetve.
Rok jeste važan, ali se gleda i stanje njive
Za setvu pšenice najčešće se preporučuje period od 5. do 25. oktobra, uz prilagođavanje području i sorti. Usev posejan na vreme ima više prostora da razvije koren, započne bokorenje i pripremi se za zimu.
Ipak, kalendar ne može biti jedino merilo za ulazak u njivu. Suva i grudvasta zemlja, u kojoj nije moguće dobro pripremiti setveni sloj i pravilno položiti seme, može da oteža nicanje i kada je pšenica posejana u preporučenom roku.
Ako je parcela spremna i uslovi omogućavaju kvalitetnu setvu, povoljan trenutak treba iskoristiti. Mogućnost da se pšenica poseje i kasnije nije razlog da se posao nepotrebno odlaže.
S druge strane, kraj oktobra ne znači i kraj svih mogućnosti za setvu. Pšenica se može sejati početkom novembra, pa i kasnije, ali tada raste rizik da biljke slabije razvijene uđu u zimu, što se može odraziti i na prinos.
Iskustvo iz Stare Pazove: od pripreme do setve bez dugog čekanja
Koliko je važno pratiti stanje zemljišta, opisao je Janko Turčan iz Stare Pazove u ranijem razgovoru za AGROmedia portal.
Tokom jedne sušne jeseni pšenicu je sejao kasnije, prilagođavajući posao uslovima na svojim parcelama. Na njivi posle kukuruza oranje je obavio jednog popodneva, a već sutradan završio pripremu i setvu. Kako je tada naveo, nicanjem je bio zadovoljan.
Posebno je skrenuo pažnju na gubitak vlage iz površinskog sloja kada između pripreme zemljišta i setve prođe više dana. U sušnim uslovima zato je važno dobro organizovati radove i izbeći nepotrebno čekanje između operacija.
Takvo iskustvo može biti korisno drugim proizvođačima, ali uspešna kasnija setva u jednoj sezoni ne znači da će rezultat svake godine biti isti. Mnogo zavisi od padavina, temperatura i stanja zemljišta nakon setve.
Kada setva kasni, norma se ne određuje napamet
Pomeranje setve zahteva i prilagođavanje proizvodnje. Treba proveriti preporuke za izabranu sortu i korigovati setvenu normu u skladu sa terminom i uslovima na parceli.
Broj kilograma semena po hektaru ne treba prepisivati iz prošlogodišnje računice. Na potrebnu količinu utiču klijavost, masa hiljadu zrna, ciljani sklop i kvalitet pripreme zemljišta.
Korekcija norme zato treba da prati preporuke za konkretnu sortu. Veća količina semena sama po sebi ne može da popravi loše pripremljenu njivu niti da nadoknadi sve posledice kašnjenja.
Koliko novca treba obezbediti po hektaru?
Uz pitanje kada će ući u njivu, ratari ove jeseni ponovo računaju koliko će ih proizvodnja koštati. Prema procenama zemljoradnika, setva uz planirane agrotehničke mere mogla bi da bude 10–15 odsto skuplja nego prethodne jeseni.
Najveći izdaci vezani su za seme, đubrivo, gorivo i izvođenje radova. U ukupnoj računici značajno mesto ima i zakup zemljišta, dok gazdinstva koja proizvodnju finansiraju pozajmljenim novcem moraju da uračunaju i kamatu.
Za poređenje može da posluži računica Zadružnog saveza Vojvodine za prethodni proizvodni ciklus. Troškovi su iznosili približno 148.000 dinara po hektaru sa zakupom, odnosno oko 85.000 dinara bez zakupa zemljišta.
Junska kalkulacija za pšenicu roda 2026. pokazala je ukupne troškove od 148.639,41 dinar po hektaru. Pri očekivanom prinosu od 5.500 kilograma po hektaru, proizvodna cena bila je približno 27 dinara po kilogramu, bez zarade proizvođača.
Ovi iznosi odnose se na ceo proizvodni ciklus, od setve do žetve, a ne samo na jesenje radove. Zbog toga ih ne treba poistovećivati sa novcem koji je potrebno izdvojiti samo za pripremu zemljišta i setvu ove jeseni.
Ako bi ukupni troškovi proizvodnje porasli za procenjenih 10–15 odsto, preračun na osnovu zaokruženih prethodnih iznosa izgledao bi ovako:
| Troškovi po hektaru | Prethodna računica | Uz rast od 10–15% |
| Sa zakupom zemljišta | oko 148.000 dinara | 162.800–170.200 dinara |
| Bez zakupa zemljišta | oko 85.000 dinara | 93.500–97.750 dinara |
Preračun AGROmedije prikazuje koliko bi iznosili troškovi kada bi se procenjeno poskupljenje primenilo na ceo proizvodni ciklus. Nije reč o novoj zvaničnoj kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine. Stvarni troškovi zavise od cena, ulaganja i uslova na svakom gazdinstvu.
Prava cena pšenice znaće se posle žetve
U nastojanju da smanje jesenje izdatke, proizvođači moraju da vode računa i o tome kako će se uštede odraziti na usev. Manje potrošenog novca po hektaru ne znači nužno i nižu cenu proizvedenog kilograma.
Ako zbog smanjenih ulaganja ili nepovoljnih uslova prinos podbaci, troškovi se raspoređuju na manju količinu zrna. Tada i naizgled jeftinija proizvodnja može da donese nepovoljniju računicu.
Za ratare koji još nisu završili setvu sada je najvažnije da iskoriste uslove za dobru pripremu i pravilno polaganje semena. Ako posao uđe u kasnije rokove, izbor sorte i setvenu normu treba uskladiti sa tim pomeranjem. A u finansijskom planu, pored jesenjih radova, ostaviti mesta i za sve što pšenicu čeka do žetve.
Komentari