Srbija je prošle godine uvezla više od 3.100 tona avokada, vrednog oko 11 miliona evra, najviše iz Perua, Kolumbije, Čilea i Izraela. Iako Meksiko nije među našim glavnim dobavljačima, bezbednosna kriza u toj zemlji menja svetske tokove snabdevanja i može da utiče i na cene u domaćim prodavnicama. Dok veliki distributeri traže sigurnije izvore nabavke, Srbija ostaje oslonjena na uvoz, jer uslovi za komercijalno gajenje ovog voća kod nas nisu povoljni.
Iako klimatske promene donose toplija leta na Balkan, agroekonomski uslovi u Srbiji ne dozvoljavaju prelazak sa uvoznog na domaći model. Ključni limitirajući faktori su niske zimske temperature i rani mrazevi na koje je ova tropska kultura izuzetno osetljiva.
Možda vas zanima
Iz Privredne komore Srbije naglašavaju da komercijalna proizvodnja trenutno nije ekonomski opravdana:
„U perspektivi se ne može u potpunosti isključiti mogućnost oglednog gajenja u posebno povoljnim mikroklimatskim uslovima ili zaštićenom prostoru. Međutim, za razvoj komercijalne proizvodnje bilo bi neophodno prethodno ispitati otpornost odgovarajućih sorti na hladnoću, mogućnosti prezimljavanja, potrebe za navodnjavanjem i ukupnu ekonomsku opravdanost.“
Zbog nedostatka komparativnih klimatskih prednosti, srpsko tržište, ugostiteljski sektor i prerađivačka industrija ostaju u potpunosti izloženi globalnim geopolitičkim i logističkim kretanjima.
Razlog zbog kojeg distributeri koji snabdevaju i evropsko tržište menjaju strategiju leži u meksičkoj saveznoj državi Mičoakan, ključnom svetskom bazenu za uzgoj avokada. Tamošnje organizovane kriminalne grupe sprovode sistemske iznude od poljoprivrednika i pakera, a eskalacija nasilja redovno blokira izvozne rute.
Zabrinutost je dostigla vrhunac kada su Sjedinjene Američke Države, koje upijaju čak 90 odsto meksičkog izvoza avokada (oko 1,2 miliona tona godišnje), privremeno obustavile sve inspekcije u Mičoakanu zbog direktnih bezbednosnih pretnji po njihovo osoblje.
Ovo je treći veliki prekid u poslednjih nekoliko godina (nakon kriza 2022. i 2024. godine). Zbog toga je meksička vlada na teren morala da izvede više od 1.500 vojnika i pripadnika Nacionalne garde kako bi obezbedila pakirnice i transportne pravce.
Berba mandarina na izmaku, otkupne cene sve niže: Proizvođačima ostaje minimalna zarada!
Ovi hronični bezbednosni rizici pokrenuli su talas konsolidacije i migracije kapitala među najvećim igračima. Američki gigant „Mission Produce“ ubrzano preusmerava svoje operacije i jača lance snabdevanja u Peruu i Gvatemali kako bi smanjio izloženost meksičkom riziku.
Istovremeno, kako piše Financial Times, kompanija je preuzela svog konkurenta – „Calavo Growers“, drugog velikog američkog igrača u ovom poslu, i priprema se za dalji rast potrošnje.
Ovaj strateški manevar omogućava najvećim distributerima da kontrolišu globalne zalihe. Posledično, to utiče i na uvozne pravce prema Evropi i Srbiji, a pritisak na alternativna tržišta poput Perua i Čilea (iz kojih Srbija dominantno uvozi) može značajno podići nabavne cene na globalnom nivou, što domaći potrošači na kraju osete na kasama u supermarketima.
Najveći proizvođači u Centralnoj Americi
Mičoakan je vodeća meksička savezna država po proizvodnji avokada i jedan od ključnih dobavljača za američko tržište. SAD su tokom 2026. očekivale uvoz oko 1,2 miliona tona avokada iz Meksika.
Avokado je voćna vrsta poreklom iz Srednje Amerike i Meksika, koja se danas uzgaja u brojnim tropskim i suptropskim područjima sveta.
Najveći proizvođači su Meksiko, Kolumbija, Dominikanska Republika i Peru, dok značajnu proizvodnju imaju i Indonezija, Kenija, Brazil, Čile, Izrael i druge zemlje.
Avokado se prvenstveno proizvodi u tropskom i suptropskom toplotnom pojasu, mada se u zavisnosti od sorte i lokalnih klimatskih uslova uspešno gaji i u pojedinim toplijim delovima mediteranskog područja.
Širenju proizvodnje doprinose rastuća tražnja na svetskom tržištu i sve veća zastupljenost ovog voća u ishrani potrošača.
Avokadu odgovaraju blage zime, topla vegetaciona sezona, dovoljno vode i dobro drenirana zemljišta.
Izvor: Biznis.rs
Komentari