Kora limuna daje aromu kolačima, pomorandžina se koristi za slatko i džemove, a kriške citrusa često završavaju u čaju i drugim napicima. Međutim, na kori mogu da ostanu sredstva kojima se voće tretira tokom uzgoja i posle berbe. Da li je dovoljno dobro oprati plod, šta znači oznaka „nevoskirano“ i da li je organski limun bolji izbor?
Kada kupujemo limun za ceđenje, uglavnom gledamo koliko je svež i sočan. Ali ako planiramo da njegovu koru izrendamo u kolač ili ceo kolut stavimo u čaj, važno je da obratimo pažnju i na deklaraciju.
Možda vas zanima
Kora citrusa jeste jestiva, ali pri njenoj upotrebi treba uzeti u obzir način na koji je plod tretiran. Limun, pomorandže, mandarine i limeta mogu se tretirati sredstvima za zaštitu bilja tokom proizvodnje, ali i posle berbe, kako bi duže izdržali skladištenje i transport.
Upravo je upozorenje da kora nije za jelo na pojedinim pakovanjima citrusa u jednom britanskom trgovinskom lancu pokrenulo raspravu o tome šta zapravo unosimo kada koristimo rendanu koru.
Zašto se citrusi tretiraju posle berbe?
Od voćnjaka do naše kuhinje citrusi često prelaze dug put. Da bi se smanjilo propadanje plodova tokom skladištenja i transporta, koriste se fungicidi — sredstva koja sprečavaju razvoj gljivica i plesni.
Među supstancama koje se koriste za tu namenu nalaze se imazalil, tiabendazol, pirimetanil i fludioksonil. Na plodove se mogu nanositi i voštani premazi.
Kako je za The Guardian objasnila Sara Kompson iz organizacije Pesticide Action Network UK (PAN UK), imazalil se široko koristi za tretiranje citrusa posle berbe, a njegovi ostaci uglavnom se nalaze na kori. Korišćenjem rendane kore oni mogu dospeti i u hranu.
Zbog toga je važno razlikovati korišćenje unutrašnjosti ploda od upotrebe njegove kore.
Da li prisustvo pesticida automatski znači da je voće opasno?
Samo prisustvo ostataka pesticida ne znači automatski da će konzumiranje namirnice ugroziti zdravlje. Za procenu rizika važni su vrsta supstance, njena količina i stepen izloženosti.
Ostaci sredstava za zaštitu bilja u hrani podležu propisanim maksimalnim nivoima. Nemački Savezni institut za procenu rizika (BfR) navodi da se, prema postojećim naučnim saznanjima, pri poštovanju tih nivoa ne očekuju štetni efekti po zdravlje.
Ipak, organizacije poput PAN UK upozoravaju na istovremenu izloženost većem broju pesticida, takozvani „koktel efekat“, i zalažu se za strožu kontrolu i jasnije informisanje potrošača.
Koliko pranje zaista pomaže?
Pranje ima smisla: može da smanji količinu ostataka pesticida, ali ne može da garantuje njihovo potpuno uklanjanje.
U istraživanju objavljenom 2022. godine, koje je obuhvatilo pet pesticida na pomorandžama, pranje vodom iz česme smanjilo je nivo ostataka za 26 do 84 odsto, u zavisnosti od supstance.
Pojedini pesticidi zadržavali su se u voštanom sloju kore i teže su se uklanjali. Rezultati se odnose na konkretne uslove istraživanja, pa navedene procente ne treba očekivati pri svakom pranju voća kod kuće.
Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) preporučuje temeljno pranje i trljanje voća pod tekućom vodom radi uklanjanja dela površinskih ostataka. Istovremeno naglašava da se na ovaj način ne mogu ukloniti svi ostaci pesticida.
Plodove treba oprati čak i kada ćemo ih oljuštiti ili samo iscediti, kako se nečistoće i bakterije sa površine ne bi prenele na unutrašnjost prilikom sečenja. Za pranje se ne preporučuju sapun i deterdženti.
Da li je organski limun bolji izbor?
Organski plodovi mogu biti izbor za one koji žele da smanje izloženost ostacima pesticida. Ipak, oznaka „organsko“ ne znači da je proizvod potpuno bez ostataka niti da se u njegovom uzgoju ne koriste nikakva sredstva za zaštitu bilja.
Prema izveštaju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) za 2023. godinu, u 80 odsto analiziranih uzoraka organske hrane nisu pronađeni ostaci pesticida u količinama koje je moguće pouzdano izmeriti.
U organskom voću i povrću ostaci su se ređe nalazili nego u konvencionalno proizvedenim proizvodima. Ovi nalazi obuhvataju različite namirnice i ne predstavljaju zasebno poređenje organskog i konvencionalnog limuna.
I organski limun, pomorandžu ili limetu treba oprati pre korišćenja, bez obzira na to da li upotrebljavamo koru ili samo unutrašnjost ploda.
Šta nam govori oznaka „nevoskirano“?
Oznaku „nevoskirano“ ne treba poistovećivati sa oznakom „organsko“ ili potvrdom da plod nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja. Ona se odnosi na voštani premaz i sama po sebi ne daje potpunu informaciju o tretmanima tokom uzgoja i posle berbe.
Zato, kada kupujemo citruse čiju ćemo koru koristiti u hrani, treba pročitati celu deklaraciju, umesto da se oslonimo samo na jednu istaknutu oznaku.
Koliko deklaracije mogu da zbune kupce pokazao je i britanski primer o kojem je pisao The Guardian.
Nakon što su fotografije upozorenja „Kora nije za jelo“ na pojedinim pakovanjima citrusa u Lidlu privukle pažnju na društvenim mrežama, kompanija je saopštila da je oznaka dodata greškom i da proizvodi ispunjavaju britanske standarde bezbednosti.
Šta da radimo kada nam kora treba za kolač ili čaj?
Za potrošače koji koru citrusa koriste u kuhinji, najvažnije je da prilikom kupovine provere podatke o tretiranju ploda i eventualna upozorenja o upotrebi kore.
Ako je navedeno da kora nije za jelo, takvu koru ne treba koristiti u kolačima, slatkom, džemovima ili napicima, oslanjajući se na to da će pranje ukloniti sve ostatke.
Organski plodovi mogu da smanje izloženost ostacima pesticida, a temeljno pranje pod tekućom vodom ostaje važan korak pri pripremi svih citrusa. Međutim, pranje nije garancija da je svaka kora pogodna za jelo.
Izvor: Guardian
Komentari