Vlada Republike Srbije pokrenula je 2017. godine akciju „500 zadruga u 500 sela“, usmerenu ka oživljavanju zadrugarstva, a za čiju se realizaciju obezbeđuju sredstva iz republičkog budžeta. Ovaj izuzetno važan projekat, čiji je tvorac Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju javnih preduzeća, ne trpi kritike ni od opozicije u parlamentu, ni od stručne javnosti, ali ni od seljaka-zadrugara na terenu. Gotovo jedina primedba koja se čuje odnosi se na nedovoljna sredstva koja se izdvajaju za zadruge.
Možda vas zanima
Svodeći godišnje rezultate rada, ministar zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić je početkom decembra 2018. izjavio da je za godinu i po dana formirano 320 zadruga koje treba da postanu stožer razvoja seoskih sredina. On je izrazio zadovoljstvo brojem novoformiranih zadruga, kao i time što postoje ozbiljne namere da se uz zemljoradničke i stočarske formiraju i složene zadruge koje obuhvataju čitav spektar aktivnosti – od otkupa, prerade, pa do plasmana proizvoda, što je i učinjeno polovinom prošle godine.
„Prazne nam se sela i vreme je, ako ne želimo da se ovo nastavi, da rubna područja, brdsko- planinska i seoska, posebno tretiramo. Treba nam objedinjeni stav o tome – svako selo mora da ima crkvu, školu, poštu i zadrugu”, poručio je Krkobabić i naglasio „da je 2017. godine finansijski pomognut rad 22, a 2018. godine – 72 zadruge sa 800 miliona dinara (6,72 miliona evra)”.
Potencirajući koliki značaj daje formiranju zadruga i on kao ministar i Vlada Republike Srbije, Krkobabić je na jednom stručnom skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti rekao da bi kroz nekoliko decenija, možda i godina, za razgovor o zadrugarstvu i selu bilo kasno, jer nas „fenomen puste zemlje”, kao opak usud, prati vekovima. Poljoprivrednici bi trebalo da se udružuju, jer je malom farmeru i malom domaćinu jedina šansa za opstanak na tržištu upravo ujedinjenje.
Projekat „500 zadruga u 500 sela“ snažno podržan od SANU
Akciju obnove starih i formiranja novih zadruga u Srbiji bezrezervno je podržao Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i predsednik SANU, akademik Vladimir Kostić lično, koji je za ovaj odbor rekao da je najbolji akademijski odbor.
Izvanredna saradnja između jednog vladinog resora na čijem je čelu jedan ministar i ljudi za najvišim akademskim zvanjima je retkost na srpskoj privrednoj, društvenoj, pa i političkoj sceni, i kao takva daje dobre rezultate. Ova saradnja se ostvaruje počev od održavanja zajedničkih naučno-stručnih skupova, odlazaka na teren, pa sve do izrade potrebnih projekata i elaborata.
Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo SANU i Naučnog društva ekonomista Srbije ocenio je Vladin koncept zadrugarstva kao važnu misiju za spas sela u koju se ulaže velika energija i sredstva. Kako tvrde akademici i zadružni analitičari prvi put u 172 godine dugoj istoriji zadrugarstva na prostorima današnje Republike Srbije, država direktnim investicijama i bespovratnim sredstvima pomaže da se osnivaju i posluju zemljoradničke zadruge.
U eksperimentalnoj 2017. godini dodeljeno je bezmalo 200 miliona dinara (1,7 miliona evra) u 2018. zadrugari su, kako je već rečeno, dobili preko 800 miliona (oko sedam miliona evra), a u periodu od 2018. do 2020. planira se da suma dostigne 25 miliona evra. Polovinom prošle godine samo u dve složene zadruge u Slankamenu i Požegi uloženo je 59 miliona dinara bespovratnih sredstava.
Iskoristiti evropska uputstva i naše obrazovane stručnjake
U razvoju srpskog zadrugarstva treba koristiti dobra rešenja i iskustva zemalja Evropske unije koja daju odlične rezlutate, koje potvrđuju i neke brojke. Oko 246.000 registrovanih zadruga u Evropskoj uniji zapošljava 4,8 miliona ljudi i ima 133 miliona članova zadruga, što znači da je svaki treći građanin član neke zadruge. Danas se u državama EU, tvrde odlični poznavaoci evropskog zadrugarstva, 50 do 80% prometa poljoprivredne proizvodnje obavlja putem zadruga u čijim savetodavnim telima rade odlični stručnjaci.
Razvoj srpkog zadrugarstva pruža realnu šansu i za zapošljavanje poljoprivrednih stručnjaka. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (na početku 2017. godine) Srbija ima više od 32.000 nezaposlenih poljoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.513 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je 46 doktora nauka i 418 magistara i mastera. Nemati razumevanja za najkvalifikovanije ljude pri opredeljenju da nam poljoprivreda bude jedan od stubova privrednog razvoja je najblaže rečeno neshvatljivo.
Prazna sela kao ograničavajući faktor razvoja
Ceo koncept razvoja zadrugarstva u Srbiji ima za cilj da spasi selo od daljeg propadanja. Objektivno, to nije nimalo lak posao, čega je svestan i ministar Milan Krkobabić i zbog čega i insistira na sveobuhvatnim merama Vlade Republike Srbije, finansijskoj i svakoj drugoj podršci.
Agroekonomisti i stručnjaci tvrde, a statistika im daje za pravo, da je bivša nam država Jugoslavija, o čemu je naš Portal već pisao, imala najbržu deagrarizaciju na svetu. Za poslednjih 50 godina XX veka iz sela u grad je otišlo osam miliona ljudi, dok je takav proces u svetu trajao 150 godina. Srbija je bila na čelu takvih migracionih kretanja čije posledice trpimo i danas, jer je svako četvrto selo, od blizu 4600, na putu nestajanja.
U 86 odsto sela opada broj stanovnika, a samo 12 odsto njih beleži rast, dok je 200 sela bez ijednog stanovnika. Drastično se smanjuje natalitet u celoj zemlji, izuzev područja Sandžaka, naročito u selima, a svako peto domaćinstvo u Srbiji čini svega jedan stanovnik.
Razvoj zadrugarstva u Srbiji jeste odlično koncipiran projekat u zaustavljanju negativnih demografskih i drugih trendova, ali za spas srpskog sela, što je i osnovni cilj akcije „500 zadruga u 500 sela“ potrebna je još šira nacionalna i državna strategija, sa još većom finansijskom potporom svakom projektu koji život seoskom stanovništvu čini boljim.
Komentari