Spoj zdravlja i ukusa: Kako da napravite tradicionalni hleb bez kvasca

Neizostavna namirnica na srpskoj trpezi je hleb. Poslednjih decenija, popularizacijom zdrave hrane, mnogi zaboravljeni običaji srpskih domaćica vraćeni su u praksu. Jedan od njih je svakako i mešenje hleba bez upotrebe kvasca.

 

Hleb bez kvasca - © Pixabay

Zašto treba izbegavati kvasac?

U porodicama koje neguju kulturu zdrave ishrane, jela spremljena u domu su preduslov brige o zdravlju. Hleb na srpskoj trpezi zauzima počasno mesto. Od izbora brašna, po mogućstvu od integralnih zrna žitarica, pa sve do sastava, svaki je korak u pripremi domaćeg hleba od izuzetne važnosti. Spoj tradicije i iskustva učinio ga je ukusnim i zdravim delom svakog obroka.

Tradicionalni recept za domaći sapun

Svaka domaćica zna da svi sastojci domaćeg hleba treba da se drže na sobnoj temperaturi i da testo traži toplotu. Međutim, onaj baš zdrav i lekoviti hleb podrazumeva i nešto više – treba da naraste, bude mekan, pečen i ukusan, a da ne sadrži kvasac.

 

Hleb bez kvasca - © Pixabay

Poslednji sastojak ga čini teškim za varenje, pri procesu „stasavanja“ stvara i taloži naslage koje se lepe na zid želuca i creva, čime onemogućavaju pravilnu apsorpciju hranljivih sastojaka i njihovu razmenu u organizmu. Neki nutricionisti smatraju da je upravo kvasac u hlebu „odgovoran“ za gojaznost i, sa druge strane neuhranjenost, kao i mnoge metaboličke poremećaje među kojima je najčešći hronični zatvor.

Samo za prave domaćice: 15 saveta za dobru zimnicu

Kvasac u hlebu se donekle može neutralisati ako se kriške prepeku, otuda se uz obrok, u slučaju stomačnih tegoba redovno preoručuje dvopek.

Lekoviti psilijum

Problem modernih domaćica kako umesiti zdrav, mekan i ukusan hleb danas rešava psilijum, koga ima u svim prodavnicama zdrave hrane. Ova specifična namirnica je gotovo čisto biljno vlakno bokvice, koje u kontaktu sa želudačnom kiselinom i enzimima za varenje dobija svojstvo „upijača“ toksina iz organizma, značajno poboljšavajući varenje i izbacivanje toksina. Na prirodan način reguliše probavu, čisteći organizam , a u Indiji, zemlji porekla važi za lek.

Hleb bez kvasca - © Pixabay

Tako pripremljen hleb, po mogućstvu umešen od mešavine brašna od različitih kultura, izuzetno je hranljiv, bogat svim neophodnim nutritijentima, dugo zadržava sitost jer upošljava creva i probavni trakt, a znatno se razlikuje od onog koji sadrži kvasac, posebno ako je beli i zgotovljen u industrijskim uslovima, uz dodatak aditiva. Oni su potpuno drugačijeg ukusa, sastava i, što je najvažnije, kvaliteta.

Brz i lak recept za domaće kupinovo vino

Znale su to naše bake, čije su vešte ruke priremale čuveni „tain“, beskvasni hleb sa kojim su svoje sinove i unuke pratile u vojsku. Takav hleb mogao je danima da traje, nije se kvario, a par zalogaja pružali su sitost. Njegova tajna je bila crno (integralno) brašno i strpljivost u mešenju i pečenju, kako bi dugo trajao. Danas se, posebno ako je spravljen od klica, najbolje od plesni čuva u frižideru. A, kao i nekada, veknica od nekoliko stotina grama, može da potraje danima.

RECEPT: Dobar hleb traži vreme i strpljenje

Naše bake su poznavale tajnu hleba, iako ga je bez kvasca bilo mnogo teže pripremiti da bude delikatesan i da dobro izgleda na oko. Zato su preko noći ostavljale grudvicu brašna (s potočare i „crnog“, samlevenog s opnom) umešenog s vodom, a izjutra je dodavale u brašno i mesile sa ostalim sastojcima. Sem brašna i vode dodavale su malo ulja, soli, često i semenke (suncokreta, bundeve, lana), kako se to čini i danas. I tako zamešeno testo ostavljalo se da „miruje“ nekoliko sati, dok se ne premesi, oblikuje i stavi da se peče na laganoj vatri i bez žurbe.

Hleb bez kvasca - © Pixabay

Znale su da je za hleb najbolja mešavina barem dve vrste integralnih brašna, za veću količinu hleba, koji je mogao da stoji i pet dana u platnenoj vrećici.

Po dve šolje intergalnog pšeničnog i raženog (speltinog, heljdinog…po izboru) brašna sipalo bi se u emajliranu, plastičnu ili drvenu vanglicu. Kad se dobro promešaju drvenom varjačom, u rupicu bi se sipala polovina kašičice sode bikarbone i praška za pecivo ili, najbolje, kašičica psilijuma, ravna kašičica soli. Brašno se zamesi sa mešavinom šolje od tri decilitra mlake vode i decilitrom hladno ceđenog ulja, po želji mu se mogu dodati semenke lana, golice ili sirovog suncokreta (kao i mlevenog badema ili oraha) i ostavi da prenoći ili odstoji nekoliko sati.

Kad se premesi, pred pečenje, hleb se premaže hladno ceđenim uljem i stavi u pećnicu. Pečen je kad dobije koricu i kad čačkalica kojom se ubode ostane suva.

Prijatno!

Komentari