Zašto bi naši poljoprivrednici trebalo da se udružuju?

Zašto bi naši poljoprivrednici trebalo da se udružuju?

U našoj zemlji, udruženja poljoprivrednika sve su brojnija. Ona se uglavnom bore za veća prava manjih i srednjih proizvođača, stabilnije tržište poljoprivrednih proizvoda i bolji život na selu. Ipak, neki od poljoprivrednika, koji su postali članovi tih udruženja, želeli su da od njih, što pre, bez mnogo rada i truda, imaju neku korist. Međutim, nekada je za opšte dobro svih potrebno žrtvovati lične interese. Nešto više o ovoj temi rekao nam je gospodin Sava Vasić, predsednik nezavisnog opštinskog Udruženja poljoprivrednika „Klas“ iz Barande.

 

Svi očekuju neki interes. Međutim, ovde to ne može. Ovo je udruživanje na duže staze. To je neka vrsta dugotrajne uporne političke borbe, prema mom mišljenju, da bi ostvarili neki povoljniji interes. Ja vidim da je to jedini način da nešto učinimo”, objašnjava Sava Vasić, predsednik nezavisnog opštinskog Udruženja poljoprivrednika “Klas” iz Barande.

On navodi da to mali i srednji poljoprivrednici uglavnom ne prepoznaju: “Jer su oni preživeli upravo zato što nikom ne veruju. Zato i ovo gledaju kao neku inicijativu, iako ih je bilo more do sada, a nikada se nije dogodilo nešto mnogo pozitivno po njih”.

Sava Vasić, predsednik nezavisnog opštinskog Udruženja poljoprivrednika „Klas“ iz Barande - ©Agromedia

Hajde da se ipak ponadamo i Vi i ja da se stvari neće ovako odvijati i u perspektivi i da će proizvođači, pre svega manji i srednji poljoprivrednici o kojima sada govorimo, lakše definisati svoje interese baš kroz ta udruženja i samim tim obezbediti bolje uslove za svoju proizvodnju i za svoj rad.

Slažem se sa tim što ste rekli, ali mislim da to ne prati ni zakonska regulativa, a nemamo ni dovoljno razumevanja i strpljenja za neke rezultate.“

Ako neko da seme za siću, ratar ulazi u zadrugu. U suprotnom, nije spreman da žrtvuje ni malo svog interesa ni profita da bi ojačao zadrugu. 


Da li onda može da se desi da u narednih 5 ili 10 godina sa naše scene nestanu mali proizvođači, jer kao mali neće nigde pristupiti i radiće u najtežim okolnostima?

„Male to sigurno čeka. Evo pratim to iz svog ličnog primera i ugla i posmatram sredinu iz koje sam i polako, oni koji su se bavili ratarstvom na manjim površinama, već su skoro nestali. Ostali su samo retki, uglavnom oni koji su imali i druge izvore prihoda. Inače, samo ratarstvo nemoguće je da se isplati sa malim površinama.“

Baranda - ©Agromedia


„Sada sve polako gutaju veći, a ostalo, normalno, propada. Međutim, naša šansa jesu upravo zadruge i udruženja. Kada je reč o našem udruženju, približno isti članovi su i u jednoj zadruzi koja se zove Ugar. Međutim, ni tu nisu dovoljno verni zadruzi.“

Samo ako postoji neki direktan interes, onda posluju sa zadrugom, inače ne. Ako neko da seme za siću, ratar ulazi u zadrugu. U suprotnom, nije spreman da žrtvuje ni malo svog interesa ni profita da bi ojačao zadrugu, koja sutra treba da nas štiti u konkurenciji i borbi na tržištu”, zaključuje Vasić.


Sagovornik:        
Sava Vasić, predsednik nezavisnog opštinskog Udruženja poljoprivrednika „Klas“ iz Barande

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica