Podigli zasad CRNE RIBIZLE i nisu se pokajali. Evo i zašto

Kada za par meseci okonča školovanje u Beogradu i vrati se u rodni grad, dvadesetčetvorogodišnjeg Miloša Simeunovića čeka plantaža crne ribizle u Babinoj Luci, što će mu omogućiti da se bavi poslom za koji se školuje.

Još na prvoj godini fakulteta poslušao je savet profesora, koji je dao njemu i njegovim kolegama, da već tada podignu zasad voća, pa kada budu završili školovanje taj voćnjak će biti u punom rodu i donositi prihode. Savet je, kaže Miloš, poslušao i uz pomoć roditelja u ovom valjevskom selu na porodičnom imanju zasadio crnu ribizlu.

„Moja želja i plan je da nakon završenog fakulteta stečeno znanje primenim na našem domaćinstvu pošto je u Beogradu teško naći posao u struci, posebno u voćarstvu“, otkriva nam svoje planove Miloš.

Miloš Simeunović / Foto: Dejan Davidović

Valjevski kraj je poznat po voćarstvu, a oni imaju četiri hektara obradive zemlje. Do sada su se najviše bavili ratarskom proizvodnjom kako bi održavali njive, a sada su rešili da gaje ribizlu.

„Kada smo rešili da podignemo zasad voća, otac mi je rekao da nađemo neku voćku koja zahteva manje održavanja, pošto ja provodim dosta vremena u Zemunu, a da bi i oni sve mogli da postignu odlučili smo se za ribizlu“, priča Miloš, apsolvent na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, smer voćarstvo i vinogradrstvo.

Na 25 ari Simeunovići su prve sadnice ovog bobičastog voća zasadili pre tri godine, a sada ih je blizu 600. Ove godine ubrali su blizu 600 kilograma, pošto sve sadnice nisu posađene u istoj godini i još uvek sve ne donose plod.

Kako objašnjava Miloš, ova biljka nije previše zahtevna za gajenje, nije potreban naslon, niti zahteva veliki broj hemijskih tretmana ili okopavanja kao druge vrste. Neophodno je jedno đubrenje tokom godine, a berba je za razliku od maline ujednačena. Odgovaraju joj isti zemljišni uslovi kao i za malinu. Kako kaže, godišnje za održavanje zasada potrebno im je dvadesetak dana.

Zadovoljni smo ovogodišnjim prinosom, čak nismo uspeli ni sve da oberemo, ali je to još uvek mali rod za prodaju u svežem stanju, pa smo odlučili da ga preradimo u sirup. U punom rodu po jednom žbunu bude tri do pet kilograma“,  navodi naš sagovornik.

Kako kaže, ovo je više planinska biljka i bolji rod donosi u predelima na većim nadmorskim visinama, jer u tim uslovima lastari odrastu i do dva metra. „Pošto se mi nalazimo u nižim predelima biljke imaju manji porast, zbog toga je manji rod, a berba se mora obaviti ručno bez kombajna“, kaže Miloš.

Foto: Dejan Davidović

Ove godine Simeunovići su skoro sav rod preradili pošto organizovanog otkupa skoro da nema. Jedan deo za potrebe svog domaćinstva, a viškove prodaju. Sa proizvodnjom sirupa počeli su prošle godine, a ove su napravili oko 400 litara. Uglavnom prodaju putem društvenih mreža.

„S obzirom da su aronija i borovnica već poznate na tržištu, a ribizla je malo zanemarena i pošto dobro ide prodaja sirupa, ja se nadam da će i ova proizvodnja zaživeti. Za svežim plodom uvek ima potražnje, ali je je prerada uvek isplativija i bolja. Pošto dobro ide prodaja planiramo da naredne godine još više napravimo sirupa od ribizle, a biće i veći rod. Ukoliko uspemo da sve to prodamo mislim da ćemo sve proizvedene količine u budućnosti prerađivati“, rekao je Miloš Simeunović.

Kilogram svežeg ploda crne ribizle nikad nije ispod jednog evra, dok se u zavisnosti od količine cena sirupa kreće od 400 do 650 dinara.

Komentari