Godži bobice – veoma otporne na ekstremno hladne zime

Obrane godži bobice - © Pixabay

Godži ili vučija bobica (Lycium barbarum i Lycium chinense) pripada porodici Solonaceae. Poreklo imena potiče iz mandarinskog jezika „Gou Qi Zi“ što bi u prevodu značilo vuk, energija i bobica ili vučija bobica. Kineski farmeri su u osamnaestom veku primetili vukove kako jedu godži bobice, pa su ovom čudesnom voću dali nadimak vučija bobica.

Poreklo vodi iz unutrašnjosti Narodne Republike Kine, tačnije iz provincije Ningxia, gde se uzgaja i najveća količina ove biljke, a svake godine se u ovoj provinciji, njoj u čast pravi dvonedjeljni festival. Najveće količine se gaje u oblasti Zhongning koja je zahvalna zbog optimalne kombinacije zemljišta i klime. Provincija Ningxia je veoma poznata po nevjerovatno zdravim ljudima koji žive duže od 100 godina. Smatra se da stanovnici ovog područja dugovečnost duguju upravo konzumiranju čudesnih godži bobica, pa se često može čuti da je ova oblast poznata i kao kineska biljna medicinska dolina.

Godži bobica je vrlo izdržljiva, grmolilka biljka koja naraste od 1 do 3 m visine. Cveta sukcesivno, od kraja maja do oktobra, a plodovi sazrevaju od jula do novembra. Plod je narandžastocrvena jajasta bobica, od 1 do 3 cm dužine. Jedna bobica može da sadrži i 60 sitnih semenki. Bobice su sočne, slatkastog ukusa, mogu se konzumirati sirove ili sušene, ukusom podsećaju na suvo grožđe.

Zemljište i klimatski uslovi za uzgoj godži bobica

Godži bobice mogu da rastu u gotovo svim vrstama slobodnog drenažnog zemljišta i vrlo su izdržljive. Veoma dobro uspeva na suvom, jalovom, nutritivno siromašnom zemljištu, a mogu da se gaje i na peščanim i glinastim zemljištima u priobalnom području. Najviše im odgovara alkalno zemljište od pH 6.5 pa naviše. Prirodno stanište na kojem rastu je alkalno zemljište sa pH vrednošću od 8,2 do 8,6.

Traže dosta sunca, pa ih je najbolje posaditi na mestu koje je celi dan osunčano. Dobro podnose sušu, ali je bitno redovno navodnjavanje u prvoj godini nakon sađenja, kada se oko biljke osuši zemlja. Ako se sadi za vreme leta, sadnice treba češće zalivati. Ipak, ne trpe močvarnu podlogu.

Godži bobice - © Agromedia

Godži bobice mogu da prežive većinu temperatura, dobro podnose ekstremno hladne zime do -40°C, ali i visoke temperature u toku leta do 38°C. Optimalna temperatura za sadnju je 25°C. Opasnost od pojave mraza se javlja i kod godži bobica, a nije zapažena značajna opasnost od bolesti i štetočina.

Bolesti i štetočine godži bobica

Jeleni i ptice mogu da nanesu štete, ako grmovi nisu zaštićeni mrežama. Literatura govori da se od štetočina najčešće mogu naći azijska voćna mušica (Drosophila suzukii), cvrčak, uvijenosti lista paradajza (Empoasca fabae), japanski pivac (Popilla japonica), tripsi (Thrips tabaci), koprivina grinja (Tetranychus urticae) i lisne vaši (Aphis sp.).

Od bolesti: antraknoze (Colletotrichum sp.), pegavost lista (Alternaria solani), pepelnica (Leveillula taurica). Smatra se da bi i ostale bolesti koje napadaju paradajz mogle biti potencijalni problem i godži bobicama.

U Velikoj Britaniji je na uvezenim sadnicama pronađena grinja godži bobica (Aceria kuko) koja bi mogla da šteti i ostalim vrstama Solanaceae. Iz tih razloga je Velika Britanija zabranila uvoz sadnog materijala izvan Evrope.

Vučija bobica - © Pixabay

Priprema sadnica i sadnja godži bobica

Sadnja se preporučuje u proleće, nakon što prestane opasnost od mraza. Godži bobice mogu da se uzgajaju iz semena i vegetativno. Uzgojem se zaključilo da je bolje vegetativno, jer uzgajanjem iz semena dolazi do mešanja genetskog materijala i ne možemo biti sigurni kako će se to odraziti na rodnost i rast. Razmnožavanjem iz semena, uzgoj je sličan kao kod paradajza. Mlade biljke su u početku vrlo osetljive i različitog rasta pa se prvu godinu moraju uzgajati u zaštićenom prostoru (plastenicima) nakon čega se stavljaju na otvoreno.

Razmnožavanje godži bobica sadnicama može da traje od kraja aprila pa do kasne jeseni. Godži bobice bi trebalo zasaditi u razmaku od jednog metra u rupe širine 40 cm i dubine 50 cm. Iskopanu jamu neophodno je posuti krečom u prahu. Zemljište koje je odstranjeno iz rupe neophodno je usitniti, pomešati sa dobro istruljenim stajskim đubrivom ili dehidriranim stajskim đubrivom u peletima u razmeri 1:1, a smesi dodati i 0.5 kg zeolita.

Rupa se napuni smesom do 40 cm, ubacuje sadnica, a preostala smesa se ravnomerno razbaci oko sadnice. Posle sadnje, sadnice je neophodno dobro zaliti i prekriti prirodnim malčem, slamom, dobro zgnječenim stajnjakom ili lišćem. Uz sadnicu se postavlja privremena pritka dužine 2,5 m tokom naredne dvije do tri godine, dok sadnica ne odrveni, da je ne bi slomio vetar. Kada je biljka mlada, obavezno je treba redovno zalivati, a preporučuje se folijarna prihrana dva puta mesečno.

Korenov sistem mlade biljke je vrlo osetljiv i može da se brzo isuši, te biljka može da propadne usled nedovoljne količine vlage. Svakog proleća i jeseni obavezno je površinsko đubrenje biljaka. Ne treba preterivati sa azotnim đubrivima, jer to može da umanji cvetanje i prinos.

Zrela godži bobica - © Pixabay

Orezivanje godži bobica

Godži stablo veoma brzo raste, naročito u letnjem periodu uz optimalne uslove svetlosti, temperature i količine vode koju primi navodnjavanjem. Orezivanje stabla je neophodno da bi se zadržala struktura i oblik, kao i dobar prinos. Prvi plodovi ubiru se od druge ili treće godine i njihova količina se svake godine povećava. U prvoj godini rasta neophodno je ostaviti najveću zdravu mladicu kao glavnu.

Treba ga oprezno orezivati i ograničiti mu nekontrolisani rast, a prilikom rezanja obavezno odstraniti odumrle delove biljke. Sve grane, zaperci koji ometaju formiranje krošnje i mladice koje izbijaju iz zemlje oko stable moraju se skidati. Svaka dodatno puštena grana smanjuje količinu roda.

Uzgojni oblici godži bobica

U Kini se godži stabla tradicionalno orezuju na oblik kišobrana, ali su se poslednjih godina pojavila i dva nova modela: model sa tri nivoa i cilindrični model. Novi modeli su uvedeni sa ciljem poboljšanja prinosa.

Kišobran stablo je najpoznatiji industrijski način formiranja krošnje. Radi lakšeg branja formira se stablo visine od 1,5 metar, na kojem se formira 8 grana, a na svakoj po dve grane. Model sa tri nivoa podrazumeva formiranje tri krošnje gde je prva na visini od 80 cm, druga na visini od 1,5 metar i treća na visini od 2,5 metara. Na svakom nivou ostavljaju se po 4 grane i na svakoj od njih po dvije grane, raspoređene tako da do njih podjednako dopiru i sunce i vazduh.

Drvo godži - © Pixabay

Cilindrični model formira krošnju spiralno, počevši na visini od 80 cm pa do 2,5 m, otprilike u razmacima od 6 cm, kružno oko stabla. To je ukupno 12 grana, a na svakoj od njih po 2 grane. Ako se stablo godžija ne formira na jedan od navedenih načina, izrašće u veliki žbun, sa puno cvetova i malo ili nimalo ploda.

Berba godži bobica

Berba plodova se obavlja od kraja leta pa do kasno u jesen i to rano ujutro i kasno po podne. Puni prinos nastaje od treće godine i može da bude više od 5 kg po stablu (u Kini zna biti i do 8 kg po stablu). Trebalo bi obratiti pažnju na zrelost bobica, jer se ne smeju jesti dok nisu sasvim sazrele. Da bi se izbegli oštećenja bobice i promena boje, plodovi se ne beru rukom već se berba obavlja prodrmavanjem biljke na prostirku, tako da bobice padaju na čistu belu tkaninu postavljenu ispod krošnje.

Bobice se u tankom sloju rasporede po ravnoj tkanini i suše u hladu, na suncu ili u specijalizovanim sušnicama na temperaturi od 40-45°C. Kad se perikarp nabora i smežura, a plod ostane mekan, to znači da su suve. Osušene bobice su veoma sočne i dosta slatke, ukusom između brusnica, suvog grožđa, mrkve i trešnje.

Upotreba godži bobica u ishrani

Mlado lišće se koristi za pravljenje čaja u tradicionalnoj kineskoj medicini, a bogato je antioksidantima, podstiče imunitet i dovodi organizam u ravnotežu. Mladi izdanci i lišće, mogu da se koriste i u ishrani kao dodatak supama i čorbama, prilog pečenoj svinjetini i u sastav mnogih salata. Beru se u rano proleće, potrebno ih je dobro oprati, termički obraditi i osušiti.

Kora sa korena se upotrebljava u lečenju inflamatornih i kožnih bolesti. Prikuplja se u proljeće i jesen. Korijen se otkopa, zatim se dobro opere i sa njega se skine kora koja se suši na suncu ili u sušnici.

Plod je veoma prijatanog ukusa i može da se konzumira svež ili sušen, a koristi se za pravljenje sokova, džemova, marmelada, jogurta, slatkiša, kao začin i sos. Sušeni plodovi mogu da služe za pravljenje čaja ili kao dodatak raznim pićima i jelima, kao što su kuvani pirinač, supe, jela sa svinjetinom, piletinom i povrćem, kao i za oplemenjivanje vina i piva, te dodatak kolačima, sladoledu, slatkišima i hljebu.

Godži bobice i zdravlje

Godži bobice ne pokazuju toksičnost, ali se dnevno ne preporučuje konzumirati više od 100 grama. Kalorijska vrednost im je 370 kcal na 100 grama. Poseduju neverovatne količine svih neophodnih sastojaka za zdravlje. Možete ih naći kao sastojak u mnogim receptima tradicionalne medicine za održavanje dobrog zdravlja i energije, a posebno za popravljanje vida. Drevna kineska medicina svrstava ih među vodeće lekove za bolesti cirkulacionog, imunološkog, probavnog i mokraćnog sistema. One su najizbalansiranija, organski najzdravija hrana, koja omogućava zdrav, srećan i dug život.

Autor: Dr Nataša Čereković

Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta

Komentari