Šta je obeležilo 2018. godinu u poljoprivredi?

Nova godina kuca na vrata. Poslednji dani pred doček uglavnom su vreme rezervisano za sumiranje utisaka i postignutih rezultata. U toku 2018. godine u poljoprivredi su se pojavile neke novine, nepovoljni vremenski uslovi uticali su naročito na ratarsku proizvodnju, a rešavana su i neka stara a još uvek otvorena pitanja.

 

Povećan agrarni budžet

 

Agrarni budžet u 2018. godini bio je više od 10 odsto veći nego prethodne godine. Pored povećanog budžeta, 2018. u pogledu agrarne politike obeležile su i subvencije za mlade poljoprivrednike.

Iz državne kase za poljoprivredu će dogodine biti izdvojeno gotovo 8 milijardi dinara više. Ipak, subvencije ostaju na prošlogodišnjem nivou 4000 dinara po hektaru. Biće povećane jedino subvencije za govedarstvo sa 10.000 na minimum 15.000 dinara po grlu.

 

 Novac © Pixabay

 

Još uvek najskuplje gorivo u regionu

 

Problem sa visokom cenom goriva i ove godine je bio jedan od najvećih za poljoprivredne proizvođače u Srbiji. Članovi Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije u junu su organizovali protestnu vožnju zbog visoke cene naftnih derivata.

Potrošnju goriva ove godine dodatno je povećala i suva zemlja. Iako je cena goriva u novembru pala, problem poljoprivrednih proizvođača nije rešen. Trajno rešenje ovog problema bilo bi ukidanje akciza na gorivo za poljoprivrednje proizvođače ili pak povratak prakse koja je prekinuta 2015. godine i po kojoj je država proizvođačima regresirala dizel gorivo.

 

Povećan izvoz govedine

 

Još jedna od značajnih stvari za srpsku poljoprivredu, naročito za srpske stočare, u 2018. godini bilo je povećanje izvoza govedine u Tursku i Kinu. 

U septembru je Srbija nakon 30 godina prvi put izvezla kontejner goveđeg mesa u Kinu

U decembru je sa Turskom postignut dogovor o povećanju kvota za izvoz govedine u Tursku. Kako je dosadašnja kvota od 5000 tona ispunjena za samo četiri meseca, ministar Nedimović je sa svojim kolegom u Ankari dogovorio povećanje kvote za 40 odsto.

Ipak, povećani izvoz govedine uticao je na cene ovog mesa u Srbiji. Cena junećeg mesa je 20 odsto viša nego prošle godine. Za kilogram junećeg buta treba izdvojiti između 780 i 810 dinara, što je najviša cena u poslednjih nekoliko godina.

 

Goveđi odrezak © Pixabay

 

Organizovani protesti malinara zbog niske cene

 

I u 2018. proizvođači malina u Srbiji imali su problem sa postizanjem odgovarajuće cene ovog voća. 

Ove godine sezona maline počela je ranije nego lani, a praćena je i izrazito nepovoljnim rasporedom padavina za malinu, što se odrazilo na pad kvaliteta roda maline. 

Pored toga što je sredinom godine osnovan Nacionalni savet Srbije za malinu, a sa resornim ministarstvom postignuti dogovori oko cene malina, kako malinari istuču, sve ovo nije dalo nikakvog rezultata

Malina je i ove godine imala nisku cenu, pa se nezadovoljstvo malinara praćeno protestima nastavilo sve do kraja godine. Pitanje malina i njihove cene ostao je otvoreni problem koji čeka svoje rešenje.

 

 

Maline © Pixabay

 

 

Prodat PKB

 

U avgustu 2018. godine raspisan je tender za prodaju PKB-a. Radnicima je ponuđena otpremnina od 450 evra po godini radnog staža.

U septembru Ministarstvo privrede saopštilo je da je proglasilo Al Dahru, kompaniju iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kupcem PKB-a. Ova kompanija ponudila je 105,05 miliona evra

Komisija za zaštitu konkurencije u decembru je odobrila kompaniji Al Dahra da kupi Poljoprivrednu korporaciju Beograd. Ovo odobrenje odnosi se i na 3 zavisna preduzeća: Eko labPKB Agroekonomik i Veterinarsku stanicu PKB. Vrednost stočnog fonda PKB-a, koja se procenjuje na oko 17 miliona evra biće priključena osnovnoj ceni. Al Dahra je najavila da će u naredne tri godine investirati 30 miliona evra u unapređenje poslovanja PKB-a, dalji razvoj sistema za navodnjavanje i modernizaciju kapaciteta za proizvodnju mleka.

 

Osnovano 311 novih poljoprivrednih zadruga

 

Za godinu dana u Srbiji formirano je 311 poljoprivrednih zadruga. Na ovaj način počeo je da se sprovodi plan Odbora za selo SANU-a koji podrazumeva osnivanje 500 zadruga u 500 sela radi oživljavanja ruralnih područja.

Takođe, 73 zadruge u Srbiji dobile su 804 miliona dinara za dalje unapređenje proizvodnje.

Pšenica © Pixabay

 

Otežana žetva i loš kvalitet pšenice

 

Zbog vremenskih prilika i velike količine padavina, ovogodišnja žetva je kasnila i obavljana je sporadično.

Kiša i dug period žetve uticali su na kvalitet oko 60% ovogodišnjeg roda pšenice, a samim tim i na kvalitet brašna.
Pred sam kraj godine na tržištu je primećen blagi porast cene pšenice, što ne bi trebalo da se odrazi na cenu hleba.

Za početak 2019. godine najavljen je izvoz prvih količina pšenice iz Srbije u Egipat, i to posle 30 godina pauze.

 

Cene voća i povrća dobre za proizvođače, loše za kupce

 

Visoke temperature tokom proleća i kišno leto sa čestim nepogodama uticale su na povrtarstvo i voćarstvo 2018. godine, a samim tim i na cene voća i povrća.

Za povrtare u Srbiji protekla godina bila je izrazito teška. Toplo a kišiovito vreme stvara uslove za javljanje brojnih problema u povrtarskoj proizvodnji. Kako za Agromediju ističe prof. dr Žarko Ilin, obilne padavine, vikoka vlažnost vazduha i vetrovi izazvali su pojavu bolesti najčešte na paprici, ali i na brojnim kupusnjačama. Rezultat toga bila je velika tražnja za paprikom, ali i relativno visoka cena od čak 40 do 60 evrocenti za kilogram na veliko. Pri kupovini na malo, građani su zbog ovakvih problema u proizvodnji papriku plaćali i preko 120 do 130 dinara.

Voćarska godina takođe je bila vrlo specifična. Toplo vreme u januaru ubrzalo je faze razvoja, dok su niske temperature u februaru, martu, ali i za vreme oprašivanja izazvale štete kod nekih voćnih vrsta.

Prof. dr Zoran Keserović za Agromediju istakao je da smo kod većine voćnih vrsta u 2018. godini imali niske cene, naročito kod malina, nekvalitetne višnje, kao i kod kupina. Zbog lošeg dogovora proizvođača i hladnjačara i pored rekordne berbe jabuka, mnogi proizvođači nisu bili zadovoljni cenom.

 

Povrće i voće © Pixabay

 

Problematičan izvoz voća u Rusiju

 

Na spisku izvoznika za Rusiju nalazi se čak 216 domaćih firmi. Prema uredbi iz januara 2018. godine obaveze izvoznika su strogo utvrđene, sa ciljem uvođenja reda na tržištu. U toku 2018. godine pokazalo se da veliki broj izvoznika ovu uredbu ne poštuje. Najveću štetu nepoštovanja propisa i procedura trpe voćari proizvođači.

Tako je izvoz voća u Rusiju ove godine obeležio reeksport robe koja uošte nije prolazila kroz Srbiju. Zbog preprodaje krušaka ruskim kupcima, koje su prethodno u Srbiju uvezene iz neke druge zemlje, Rusi su stopirali izvoz jabuke iz Srbije. Ogromnu štetu zbog ove zabrane pretrpeli su naročito oni proizvođači koji nemaju svoje skladišne kapacitete – hladnjače.

Ukoliko se ovakvi tipovi malverzacija nastave bićemo potpuno eliminisani sa ruskog tržišta, što bi za naše proizvođače jabuka i drugog voća bilo pogubno.

 

Digitalizacija u poljoprivredi

 

Panel diskusija pod nazivom ˶Digitalizacija u poljoprivredi – razbijamo mitove˝, u organizaciji portala Agromedia, u saradnji sa Ringier Axel Springer (portal Moj Auto) i partnerima održana je 3. decembra u Privrednoj komori Srbije.

Učesnici diskusije razgovarali su o upotrebi digitalnih tehnologija u poljoprivredi i složili se da je digitalna tehnologija budućnost poljoprivrede. Istakli su da žele da ih prigrle i primene novine čim postanu dostupne, uz pomoć mlađih generacija koje su vičnije i spretnije sa tehnologijom.

 

Panel diskusija © Agromedia

 

Nacionalna referentna laboratorija konačno dobila akreditaciju

 

Nakon čestih najava i pomeranja datuma kada će Nacionalna laboratorija za mleko biti akreditovana, to se konačno desilo u decembru.

Akreditaciono telo Srbije dodelilo je sertifikat o akreditaciji Nacionalnoj laboratoroiji za kontrolu mleka.  Ovom akreditacijom Laboratorija za kontrolu mleka je i formalno osposobljena da vrši superviziju kvaliteta mleka na teritoriji čitave Srbije.

 

Zimsko oranje nikada teže

 

Sam kraj godine bio je naročito težak za poljoprivredne proizvođače u ratarstvu. Problem sa zimskim oranjem okarakterisan je kao ˶nikad gori˝ u poslednjih 30 godina.

Nezapamćeno loša godina za zimsko oranje uzrokovala je višestruko povećanje troškova za mehanizaciju i gorivo. Zbog previše tvrde i suve zemlje tokom oranja došlo je do uništavanja i lomljenja mehanizacije. Potrošnja goriva bila je gotovo dvostruko veća, kao i sama dužina oranja. Nasuprot uobičajenih 70 hektara dnevno, sa istom mehanizacijom, ove godine bilo je moguće izorati jedva 30 do 35 hektara na dan.

 

Traktor u blatu © Pixabay

 

Prvi sajam poljoprivrede u Kraljevu

 

Prvi poljoprivredni sajam u Kraljevu organizovan je u septembru protekle godine. Solidan broj kompanija izlagača i stručne javnosti predstavio je svoje proizvode na pijaci koja se u Kraljevu prostire na pet hektara.

S obzirom na to da se veliki broj lokalnog stanovništva egzistencijalno bavi poljoprivredom i poseta je bila zapažena.

 

Globalno zagrevanje sve veći problem

 

I ove godine o globalnom zagrevanju govorilo se kao o velikom planetarnom problemu

Najnovija istraživanja pokazala su da u narednom periodu globalno zagrevanje može da prepoloviti prinose pšenice, kukuruza i soje na svetskom nivou, do kraja ovog veka.

Ovo posebno zabrinjava zbog ogromnog broja gladnih ljudi širom sveta za koje ni sa sadašnjim proizvodnjim kapacitetima u svetu nema dovoljno hrane. Veliki broj ljudi na planeti umire od gladi, dok je sa druge strane sve više gojaznog stanovništva. Ovakve suprotnosti motivisale su sutručnjake širom sveta da se u 2018. godini dodatno pozabave ovim problemom. Došlo se do zaključka da globalni prehrambeni sistem više nije održiv i da su neophodne ključne promene.

 

Portal AGROmedia proslavio je svoj treći rođedan

 

5. oktobra 2018. godine portal AGROmedia proslavio je 3 godine postojana. Za ovo vreme na najčitanijem poljoprivrednom portalu bilo je gotovo 2,5 miliona posetilaca, koji su pregledali oko 10 miliona stranica.

Dobro uigran tim portala AGROmedia svakodnevno prati vesti iz poljoprivrede, a kod nas uvek možete pronaći i savete brojnih stručnjaka i iskusnih poljoprivrednika.

Budite sa nama i u 2019. godini!

Komentari