Izdvajanja za poljoprivredu iz državnog budžeta poslednjih godina značajno rastu, ali proizvodni rezultati ne prate taj trend. Fiskalni savet ocenjuje da je postojećem sistemu agrarnih podsticaja potrebna ozbiljna reforma, jer veliki novac koji se ulaže ne donosi očekivane efekte ni u proizvodnji ni u produktivnosti, dok se posledice vide i kroz visoke cene hrane.
Kako navodi Danas, u Mišljenju Fiskalnog saveta na Nacrt Fiskalne strategije za 2027. godinu sa projekcijama za 2028. i 2029. godinu ističe se da poljoprivreda, uprkos svom značaju za ekonomiju, fiskalnu stabilnost i društvo u celini, u ovom dokumentu nije dovoljno zastupljena.
Možda vas zanima
Prema oceni Fiskalnog saveta, agrarna politika i dalje se posmatra prilično površno, uglavnom kroz njen uticaj na privredni rast i makroekonomska kretanja, dok analiza samih podsticaja, njihovih ciljeva i efekata praktično izostaje.
Podsticaji rastu, ali bez jasne analize efekata
Strategija konstatuje da je povećanje izdvajanja za poljoprivredu jedan od razloga rasta ukupnih subvencija u 2024. i 2025. godini, zajedno sa energetikom i saobraćajem, ali taj rast ocenjuje kao privremen.
Iz Fiskalnog saveta podsećaju da se poljoprivreda pominje i u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“, dok se oscilacije u proizvodnji uglavnom objašnjavaju vremenskim uslovima. Istovremeno se govori o potrebi povećanja produktivnosti i dostizanja evropskih standarda, ali bez konkretnog plana kako do tih ciljeva doći.
Kako navodi Danas, Fiskalni savet smatra da dokumentu nedostaje ozbiljna analiza strukturnih problema domaće poljoprivrede i procena koliko postojeći podsticaji zaista doprinose njihovom rešavanju.
„To je presudno važno jer je reč o sektoru koji već duži niz godina beleži veoma slabe rezultate, gde rastuće nezadovoljstvo poljoprivrednika povremeno prerasta u masovne proteste – dok istovremeno budžetska izdvajanja za poljoprivredu snažno rastu i sada već čine najveći deo ukupnih subvencija republičkog budžeta“, navodi Fiskalni savet.
Agrarni budžet povećan više od dva i po puta
Prema podacima Fiskalnog saveta, agrarni budžet Srbije je u protekloj deceniji realno povećan oko 2,6 puta.
Nominalno, izdvajanja su porasla sa približno 32 milijarde dinara u 2015. godini na oko 130 milijardi dinara u 2025. godini, pri čemu podsticaji čine oko 85 odsto ukupnog agrarnog budžeta.
Poljoprivredne subvencije su tokom 2023. i 2024. godine dostigle rekordnih 1,1 odsto bruto domaćeg proizvoda.
NALED predlaže javni registar podsticaja – da se zna gde odlazi 100 milijardi dinara za agrar!
Fiskalni savet ocenjuje da je takav rast velikim delom posledica reaktivne politike podsticaja. U uslovima suše, tržišnih poremećaja i drugih kriza izdvajanja se naglo povećavaju, ali se nakon toga samo delimično vraćaju na prethodni nivo.
Zbog toga privremene mere lako postaju trajne budžetske obaveze, što može predstavljati dodatni pritisak na javne finansije.
Velika ulaganja, a poljoprivreda stagnira
Uprkos snažnom rastu budžetskih izdvajanja, domaća poljoprivreda već godinama ne beleži rezultate koji bi opravdali takva ulaganja.
Udeo poljoprivrede u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti Srbije smanjen je sa oko sedam do osam procenata tokom 2000-ih godina na manje od četiri odsto u poslednje dve godine.
Samo po sebi, to nije neuobičajeno za zemlju u razvoju, jer druge grane privrede često rastu brže. Međutim, problem je što se istovremeno povećavaju agrarni podsticaji, pa subvencije danas iznose čak 25 do 30 odsto godišnje vrednosti koju ceo sektor proizvede.
Dodatno zabrinjava podatak da je realna bruto dodata vrednost poljoprivrede u poslednjih desetak do petnaest godina praktično ostala nepromenjena.
Kada se uporede periodi 2022–2025. i 2010–2013, domaća poljoprivreda beleži blagi pad od 0,4 odsto, dok je ostatak privrede u istom periodu ostvario rast od 39 odsto.
Istovremeno, poljoprivreda Evropske unije porasla je za oko šest procenata, a u zemljama Centralne i Istočne Evrope za oko 11 procenata.
Prema oceni Fiskalnog saveta, to pokazuje da domaća poljoprivreda ne zaostaje samo zbog bržeg razvoja drugih sektora, već i zbog sopstvene dugoročne stagnacije.
Da li neefikasan sistem podsticaja utiče i na cene hrane?
Fiskalni savet ocenjuje da postojeći model agrarnih podsticaja nema dovoljno snažan razvojni efekat i da ga je potrebno temeljno preispitati.
Posebno upozoravaju da strukturni problemi domaće poljoprivrede i neefikasan sistem podsticaja mogu biti jedan od razloga visokih cena hrane u Srbiji.
Prema njihovim podacima, cene hrane koje plaćaju potrošači u Srbiji tokom 2024. godine dostigle su 96,6 odsto proseka Evropske unije, a već su premašile nivoe cena u pojedinim zemljama regiona, uključujući Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Hrvatsku.
To je, smatraju u Fiskalnom savetu, neuobičajeno imajući u vidu da Srbija ostvaruje oko polovine prosečnog dohotka Evropske unije, da je neto izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i da za agrarne podsticaje izdvaja više od jedan odsto BDP-a.
Iako je država tokom ove godine uredila oblast trgovačkih praksi kako bi se uspostavili pravedniji odnosi u lancu snabdevanja hranom, Fiskalni savet upozorava da problem ne nastaje samo u preradi, distribuciji i trgovini.
Prema njihovim analizama, deo pritiska na rast cena potiče već iz same primarne proizvodnje, odnosno iz dugogodišnjih problema sa produktivnošću i uskim grlima u sektoru.
Zbog toga zaključuju da je Srbiji potrebna ozbiljna reforma sistema agrarnih podsticaja, koja bi morala da bude deo budućih fiskalnih planova države.
Izvor: Danas
Komentari