Veliki broj ljudi na planeti umire od gladi. Sa druge strane sve je veći broj gojaznih. Ovi podaci dovode nas do zaključka da globalni prehrambeni sistem više nije održiv i da su neophodne ključne promene.
Trenutni način i izbor onoga što se za prehrambene potrebe uzgaja vodi svet prema klimatskoj katastrofi, ističu stručnjaci iz 130 nacionalnih akademija nauka i umetnosti.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
U izveštaju Međuakademijskog partnerstva (InterAcademy Partnership) ističe se da je potrebno uspostavljanje sistema koji svim ljudima na planeti obezbeđuje zdravu i pristupačnu ishranu, i koji je po okolinu održiv.
Održivost ovakvog sistema zavisi od boljih metoda uzgajanja hrane, smanjivanja njene potrošnje u bogatim zemljama, kao i promeni razmišljanja ka tome da se hrana primarno vrednuje po svojoj hranljivosti, a ne po tome koliko je jeftina ili skupa.
Svetske cene hrane u septembru u padu
Izveštaj, koji je sastavljan tri godine i koji je prošao brojne naučne provere, predstavlja najveće probleme i izazove, kao i rešenja.
Globalni prehrambeni sistem odgovoran je za trećinu celokupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte – više nego što saobraćaj, grejanje, osvetljenje i rashlađivanje prostorija zajedno generišu.
Zbog toga, globalno zagrevanje prouzrokuje izuzetnu štetu na proizvodnju hrane kroz ekstremne vremenske prilike, poput sve češćih poplava i suša širom sveta.
Da li je skuplja hrana stvarno zdravija?
Osim toga, prehrambeni sistem ne uspeva da obezbedi dovoljno hrane za milijarde ljudi. Prema podacima UN, više od 820 miliona ljudi je prošle godine ostalo gladno, a trećina svetskog stanovništva nije unela dovoljno vitamina.
Istovremeno, 600 miliona ljudi je gojazno, a čak dve milijarde ima višak kilograma, što uzrokuje ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.
Da čitava situacija bude još gora, više od milijardu tona hrane, što je trećina ukupne proizvodnje, baci se svake godine.
Izvor: RTS
Komentari