Cene u Srbiji rastu iz dana u dan. Zabeležene su visoke cene žitarica, pšenice, kukuruza ali i mesa, mleka, šećera i ulja. Nažalost, to nije sve, zabeležen je i porast cene goriva. Iz tog razloga inflacija je u porastu u odnosu na decebar 2020.
Cene- ©Pixabay
U evrozoni međugodišnja inflacija u decembru dostigla je pet odsto što je najviše od kada postoji evro, poslednjih 20 godina. Međutim, ono što razlikuje EU, posebno zemlje evrozone i Srbije jeste različita potrošačka korpa, pa i efekat inflacije. Naime, u potrošačkoj korpi evrozone hrana i piće učestvuju sa 21,7 odsto, a u Srbiji 31,4 odsto. Kada se dodaju alkoholno piće i duvan, skoro 40 odsto prosečne potrošačke korpe odlazi na ove proizvode.
S druge strane, hrana u Srbiji je prethodnih godinu dana znatno više poskupela nego u evrozoni. Dok je kod nas u decembru rast cena hrane iznosio 12,4 odsto u evrozoni svega 3,2 odsto, gde je rast cena sveže hrane bio 4,7 odsto, a procesirane hrane, alkohola i duvana 3,2 odsto. Dakle bezmalo tri puta je više poskupela hrana u Srbiji, u kojoj ona čini mnogo veći procenat potrošnje domaćinstava, nego u EU.
PROČITAJTE I
Prema podacima Zavoda za statistiku za decembar u odnosu na isti mesec prethodne godine najviše su poskupeli povrće za 22,4 odsto i ulje za 21 odsto. Nadprosečno poskupljenje imali su i meso 14,3 odsto i hleb i žitarice 11,2 odsto. I sve druge namirnice su poskupele u proseku između šest i deset odsto. Ako i nismo imali visok standard, ranije se bar moglo jesti jeftinije nego u razvijenim evropskim zemljama, ali ta razlika su ubrzano smanjuje, mnogo brže nego što se smanjuje razlika u standardu.
Prema poslednjim podacima Eurostata, doduše za 2020. godinu cene hrane u Srbiji bile su oko 17 odsto niže od proseka EU, otprilike na nivou Mađarske i oko 20 odsto ispod cena u Nemačkoj. Prosečna potrošnja domaćinstava bila je na svega oko 58 osto potrošnje domaćinstva EU,a duplo manja od prosečnog nemačkog domaćinstva.
Cene- ©Pixabay
Cene u Nemačkoj i Mađarskoj u odnosu na Srbiju
Teško porediti cene, jer kako objašnjava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, čak i u radnjama istog lanca u jednoj zemlji se cene razlikuju.
„Mi smo odustali od pravljenja potrošačke korpe jer je teško naći neku prosečnu cenu i porediti ih, jer su tu akcije, različite cene između lanaca, pa čak i u okviru jednog trgovinskog lanca. Ono što nama deluje je da trgovci koriste globalno poskupljenje životnih namirnica da povećaju cene i tako nadoknade gubitke koje su imali u pandemiji. Nažalost mislim da kod nas još cene nisu posledica ponude i tražnje, jer kada pogledate cene nekih proizvoda ovde i u inostranstvu, ne bude vam dobro. A kamoli još da računamo i razlike u platama“, ocenjuje Papović.
Dakle, prema istraživanju koje smo uradili cene većine proizvoda su u Srbiji manje nego u Nemačkoj, ali ne mnogo, uz neke teško razumljive izuzetke kao što su brašno ili ulje koji su mnogo jeftiniji u Nemačkoj nego kod nas. S druge strane, cene u mađarskim supermarketima su mahom niže nego u našim.
Prosečna neto plata u Nemačkoj je oko 2.950 evra, u Mađarskoj 860 evra, a u Srbiji 588 evra.
Agroekonomista Vojislav Stanković manji rast cena hrane u EU nego u Srbiji mnogo većim subvencijama države proizvođačima hrane.
Komentari