Svaki dan iz naših kuhinja završi na deponijama ogromna količina otpada koji bi, uz malo truda, mogao postati dragoceno đubrivo za biljke. Ako nemate dvorište ili mogućnost za klasično kompostiranje, postoji jednostavno, efikasno i potpuno prirodno rešenje – vermikompostiranje, odnosno kompostiranje uz pomoć glista. Ova metoda ne samo da smanjuje otpad, već donosi i brojne koristi za vaše biljke, a uz to je zabavna i edukativna, posebno za decu. U nastavku saznajte kako da započnete ovu korisnu praksu u svom domu.
Veliki deo otpada koji završi na deponijama čine ostaci hrane i baštenski otpad. Iako ovi materijali mogu lako da se kompostiraju u dvorištima ili kroz gradske sisteme za prikupljanje komposta, mnogi ljudi nemaju dvorište, vremena ili uslova za tradicionalno kompostiranje.
Možda vas zanima
Za one koji žive u stanovima ili iznajmljenim prostorima, vermikompostiranje – odnosno kompostiranje uz pomoć glista – nudi sjajnu alternativu. Osim toga, ovaj proces može biti odličan edukativni alat za decu: kroz njega mogu naučiti o razlaganju materijala, mikrobiologiji, životu glista i važnosti pravilnog upravljanja otpadom u domaćinstvu.
Zašto baš vermikompostiranje?
Vermikompost je rezultat varenja glista i aerobnog razlaganja organskog materijala pomoću mikroorganizama i glista, na sobnoj temperaturi. Rezultat je bogato, organsko đubrivo puno hranljivih materija i korisnih mikroorganizama, idealno za biljke.
Najveće prednosti vermikompostiranja su:
-
Smanjenje količine otpada koji završava na deponiji i ušteda na odvozu smeća.
-
Stvaranje korisnog proizvoda iz kuhinjskog otpada – zdravog, prirodnog đubriva za biljke.
Ovaj vid kompostiranja može biti zabavna aktivnost za decu u školama, a sam vermikompost se može koristiti u baštama ili saksijama. Možete ga pomešati sa supstratom za sadnju (u razmeri do 10%) ili ga direktno umešati u zemlju. U svakom slučaju, vaše biljke će vam biti zahvalne.
Biologija crvenih glista
Gliste koje viđate u bašti nisu najbolje za vermikompostiranje – one žive u zemlji i ne podnose dobro zatvoren prostor niti se lako razmnožavaju. Umesto njih, koriste se tzv. crvene gliste ili red wigglers – vrste Eisenia fetida i Eisenia andrei.
Ove gliste, poznate kao kalifornijske, brzo se razmnožavaju, žive u kolonijama i hrane se u površinskom sloju materijala. Iako su hermafroditi (imaju i muške i ženske organe), potrebne su dve gliste za razmenu spermatozoida i stvaranje kokona iz kojeg će se izlegnuti mlade gliste.
U idealnim uslovima, populacija u kutiji može da se udvostruči za oko 2 meseca. Znak zrelosti gliste je zadebljanje u vidu prstena – klitelum. Kokoni su veličine glave šibice i menjaju boju od bele ka braon dok se ne izlegnu nove gliste.
Crvene gliste vole iste uslove kao i ljudi – sobnu temperaturu (13–30°C) i umerenu vlažnost. Njihov broj u kutiji zavisi od količine hrane i prostora.
Unapredite vrt kalifornijskim glistama
Kako napraviti eko-kutiju za gliste?
Za početnike je najlakše koristiti plastične kutije, ali i drvene. Možete ih i kupiti gotove, ili koristiti stiroporske kutije koje imaju dobru izolaciju.
Za manje količine otpada dovoljne su manje kutije, dok su standardne veće kutije dimenzija otprilike 45x60x45 cm.
Važno je da kutija ima:
-
Rupe za ventilaciju na dnu i bočnim stranama,
-
Rupu ili više rupa na poklopcu (pokriti gazom da se eliminišu mušice),
-
Podignuto postolje radi protoka vazduha.
Priprema kutije:
-
Napunite polovinu kutije vlažnim, iskidanim novinama (kao posteljinu).
-
Dodajte šaku baštenske zemlje – ona unosi korisne mikroorganizme i pesak koji pomaže glistama da samelju hranu.
-
Dodajte gliste – za početak je dovoljno oko 1.000 glista.
-
Kutiju stavite na hladno, tamno mesto bez većih temperaturnih oscilacija – idealno je pod sudoperom ili u podrumu.
Održavanje kutije – manje je više
Glistama najviše prija kada ih što manje uznemiravate. Ne vole svetlost i svaki put kada otvorite poklopac, povlače se u dubinu. Ipak, potrebna im je hrana i vlažnost.
Ishrana:
-
Dajte im ostatke voća i povrća, kore, talog kafe, kesice čaja.
-
Hranu stavljajte ispod sloja novina – izbegavajte meso, mlečne proizvode, masnu, prženu ili fermentisanu hranu.
-
Hranite ih na svakih 1–2 nedelje manjim količinama, u različite delove kutije – tako možete pratiti da li je prethodna porcija pojedena.
Vlažnost:
-
Hrana obično donosi dovoljno vlage, ali po potrebi koristite bočicu s raspršivačem.
-
Uvek održavajte sloj novina – on sprečava neprijatne mirise i pojavu mušica.
Kako izdvojiti glistenjak?
Kada kutija postane puna glistinjaka, vreme je za odvajanje komposta. Jedna od najjednostavnijih metoda je:
-
Ispraznite sadržaj kutije na najlon ispod svetla.
-
Odvajajte nedovršeni materijal i formirajte male “kupe” od gotovog komposta.
-
Gliste će bežati od svetla ka centru kupe – postepeno skidajte slojeve dok ne ostane samo grupa glista.
-
Gliste vratite u kutiju i nastavite sa hranjenjem.
Vermikompostiranje: Glistenjak najhranljiviji za cveće i povrće
Problemi i rešenja
Ne brinite ako vam ne uspe iz prvog puta – čak i iskusni vermikomposteri ponekad izgube koloniju glista.
Mogući problemi:
-
Neprijatan miris: znak da je kutija previše vlažna – dodajte suv papir ili manje hrane.
-
Mušice: koristite zamke od jabukovog sirćeta i pokrijte hranu slojem novina.
-
Previše suvo: gliste prestaju da se hrane – dodajte više vlažnog otpada ili prskajte vodom.
-
Prekomerno hranjenje: hrana se raspada, gliste beže – hranite manje i raznovrsnije.
Vermikompostiranje je jednostavan, jeftin i efikasan način da smanjite kućni otpad i dobijete kvalitetno đubrivo. Ne zahteva dvorište, ne troši struju, i može biti pravo malo ekološko čudo – u vašem domu, ispod sudopere. Pored toga, to je sjajna prilika da ceo dom postane malo svesniji i odgovorniji prema prirodi.
Izvor: Rodale Institute
Komentari