Svet poljoprivrede Prodavnica

7 saveta kako da iskoristite ostatke voća i trave i napravite kompost

Zašto da bacate promrzle biljke, korove koje ste uklonili iz bašte i ostatke od voća kada sve to možete da iskoristite kako bi voće i povrće koje gajite bilo još kvalitetnije! Diplomirani inženjer Vladimir Milutinović daje savete kako da odredite koje veličine i oblika bi trebalo da bude kompost, koje je najbolje mesto za njegovo pravljenje, i kako ga pravilno upotrebiti.

Kompostiranje - @Agromedia


Reciklaža
je oduvek bila deo ili stil života. Skoro svako ko ima baštu barem nekada je imao mesto u vrtu gde je odlagao biljni otpad, koji bi tu ostajao do naredne godine. I baš na tom mestu zemlja je bila prepuna humusa, koji se mogao rasporediti po celoj bašti, a na mestu gde ga je najviše bilo, biljke bi bile znatno veće, bujnije, zdrave i plodonosne.

Tokom leta, u vrtu dolazi do sušenja nekih delova biljaka, pa čak i celih biljaka i uklanjanja onih kultura koje su završile sa branjem. Napredovanje korova i njegovo uklanjanje dovodi do nakupljanja velike količine biljnog materijala koji od otpada može postati dragoceno organsko đubrivo – kompost. Zato iskoristite jesenje čišćenje bašte kako biste ga napravili!

1. Šta je kompost?

Kompost predstavlja humusnu materiju nastalu humifikacijom, odnosno prirodnim načinom truljenja i dekompostacije (raspadanjem) mrtve organske materije biljnog porekla.

Ta materija ne mora biti samo biljnog porekla mada, u ovom slučaju, ona predstavlja bazu za formiranje baštenskog kompostista.

Kompost je složena tvorevina poluraspadnutih biljnih ostataka, koji pod uticajem mikroorganizama, atmosfere i vremena, postaju svojevrstan magacin akumuliranih minerala, organskih kiselina i raznih elemenata, koji su dostupni biljkama.

Ovo je najbitnija funkcija, jer glavni adut komposta je taj da predstavlja lako dostupnu hranu za biljke u dužem vremenskom periodu.

dipl. inž. Vladimir Milutinović o kompostiranju - @Agromedia

Ova karakteristika svrstava kompost, nakon zgorelog stajnjaka, u veoma korisna organska đubriva za biljke i oplemenjivače zemljišta.

2. Kako napraviti kompost?

U svakoj bašti, ma koliko mala bila, u toku cele godine postoji potreba za uklanjanjem korova, plevljenjem, okopavanjem, freziranjem ili bilo kojim drugim načinom obrade zemljišta i održavanja bašte. U toku jeseni, usled niskih temperatura, većina biljaka se uklanja. Uz to, prikupljanje svežeg, tek opalog lišća sa drveća predstavlja pravi dobitak.

Takođe, u bašti i ukrasnom vrtu tokom sezone ima mnogo biljnog materijala koji je nastao uklanjanjem nepotrebnih biljaka, orezivanjem, košenjem travnjaka, kao i sakupljanjem oštećenih plodova voća i povrća.

Ukoliko ima mogućnosti za to, sakupljanje kuhinjskih ostataka je veoma korisna stvar i predstavlja značajan izvor organske materije koja se na taj način višestruko iskorišćava. Pored toga što se reciklira otpad, ovim se podiže i ekološka svest.

Potrebno je znati da postoje i biokomposteri – praškasti dodaci kompostu, nešto poput kvasca, koji se posipaju povremeno po kompostu prilikom slaganja slojeva, a koji sadrže korisne bakterije koje pomažu da se ubrza razgradnja.

Kompost - © Pixabay

3. Koje je mesto najbolje za kompostište?

Kompostište je mesto gde se može odlagati biljni materijal koji se sukcesivno tokom godine nakuplja iz bašte, vrta i kuhinje. Trebalo bi da bude locirano na delu terena koji nije podložan nakupljanju vode tokom zime ili u kišnim periodima. Pogodno je da to bude ocedito mesto, nekada i uzvišenje.

Takođe moramo imati u vidu da bi bilo potrebno da se mesto za kompostište nalazi u zaklonjenom delu, zasenčenom hladovinom nekog drveta ili objekta, a u krajnjem slučaju, može se napraviti i krov ili zaklon od sunca.

Ovo je važno jer je vlažnost biomaterijala od presudnog značaja za njegovo postepeno raspadanje i za kvalitetan rad mikroorganizama koji obavljaju sav posao.

Takođe, krošnja drveta ili veštački zaklon onemogućavaju prekomerno natapanje kompostišta usled obilne kiše ili snega, što ispira hranljive materije i dovodi do smanjenja broja mikroorganizama.

4. Veličina i oblik kompostišta

Veličina i oblik kompostišta zavisi od samog kapaciteta bašte, odnosno od količine biomaterijala koji se nakuplja. Za jednu porodičnu baštu sa vrtom čija je površina od 2 do 6 ari, kompostište može biti i 4 metra kvadratnih ali, ukoliko se materijal redovno i obilno sakuplja, može biti potreba i za kompostištem od 8 ili 10 metara kvadratnih.

Kompost - © Pixabay

Za mikrovrtove, odnosno za male bašte, a naravno i za terase, moguće je kupiti portabl biokomposter ili ga možete i sami napraviti. Veći vrtni centri imaju u ponudi veliki izbor biokompostera koji se sada izrađuju ne samo sa proizvodnim karakteristikama, već se i estetski usklađuju sa stilom vrta, pa je kupac na taj način dodatno stimulisan.

Kompostište svakako može biti i samo jedna neuredna gomila na rubu bašte, ali svest vrtlara koji drži do estetike i praktičnosti nalaze da je bolje napraviti komposter od drveta ili drugog materijala. Time se ujedno postiže dodatna motivacija da se započne kontinuirana proizvodnja komposta i prerada biljnog materija tokom cele godine.

5. Način rada kompostišta

Način rada kompostišta je jednostavna simulacija onoga što je priroda oduvek radila i time stvorila održivi sistem koji u svakoj prirodnoj sredini postoji. Naša uloga je da svaki put kada sakupimo biljne ostatke, u toku cele sezone, bez obzira na količinu, odložimo na kompostište.

6. Kompostište napravljeno od drvenih paleta

Kompostište napravljeno od drvenih paleta veoma je pogodno za skoro svaki vrt, a zavisno od vrta, možemo imati dva, tri ili više boksova. Jednostavno je potrebno spojiti četiri palete, a nakon toga se može ređati još takvih boksova oslonjenih jedan na drugi.

Kompost - @Agromedia

Biljni materijal vremenom odlažemo u jedan boks, dok se ne napuni preko vrha, pa kada se slegne, dodajemo još materijala. Nakon toga, kada se prvi boks napuni, počinjemo da punimo novi, i tako redom do kraja sezone.

7. Upotreba komposta

Upotreba komposta je višestruka u bašti, vrtu ili za posude. On se može koristiti za direktnu sadnju ili setvu biljaka ukoliko se to odnosi na bilo koje posude. A u vrtu se zbog racionalne upotrebe unosi u zemljište i meša sa zemljom. Na taj način poboljšava se hranljivost zemljišta za gajene biljke u dužem periodu, jer sadrži akumulirane organske hranljive materije.

Dodatni saveti za odličan kompost

  1. Pored redovne dopune biljnim materijalom, na kompostište možemo dodavati i manje količine zemlje, svega dve-tri lopate po metru kvadratnom u tri do četiri sloja tokom cele godine, a možemo pre svakog dodavanja sipati i male količine gašenog kreča u prahu (jedna do dve šake na metar kvadratni).
  2. Održavanje se svodi na povremeno kvašenje vodom, u količini od 20 do 40 litara po metru kvadratnom. Ukoliko je kišni period ili u vreme zime ne treba dodavati vodu, ali kada nastupi suvlji deo godine, a naročito leti, kada su temperature visoke i nema padavina, zalivanje je neophodno, bar na svakih 5 do 8 dana.
  3. Zaštita kompostišta od presušivanja u toku leta ili od preteranog nalivanja vodom usled pljuskova može se obezbediti stavljanjem pokrivke. Pokrivka svakako može da bude i jedan sloj biljnog materijala koji se usled suvog vazduha neće kompostirati, već će imati funkciju kape. Da bismo olakšali manipulaciju pri unošenju materijala, možemo se odlučiti za postavljanje trščane asure ili pletiva od pruća, ili u novije vreme, može se koristiti agrotekstil ili razne prostirke, koje su propusne i trajne. U poslednjoj varijanti, juteno platno ili komad itisona takođe zadovoljavaju funkciju.
  4. Donji deo kompostišta može biti jednostavno na zemlji, ali se svakako na dno može postaviti pvc folija ili drvene daske, da bi se kasnije lakše mogao sakupljati kompost, koji se nakuplja na dnu.

dipl. inž. Vladimir Milutinović o kompostiranju - @Agromedia

Takođe, kompost poboljšava mehanička svojstva zemljišta koje njegovim dodavanjem postaje rahlo, rastresito, bolje akumulira vodu i propusno je. Granulacija je finija, a temperaturni bilans je optimalniji.

Osnovna funkcija mu je da se dodaje u zemljište prilikom sadnje ili presađivanja baštenskih i vrtnih biljaka da bi poboljšao svojstva zemljišta u pogledu hrane, vode i strukture.

Prednosti korišćenja komposta

  1. Zemljišta koja se redovno obogaćuju kompostom veoma se lako obrađuju i pogodnija su da se na njima sadi ista kultura naredne godine.
  2. Presađene biljke kojima se u sadnu jamu umesto čiste zemlje dodaje mešavina zemlje i komposta imaju kvalitetnije i sigurnije primanje, jer je korenu tada dostupna hrana i mesto za razvoj.
  3. Posipanjem komposta po travnjaku ili po sitnosemenim kulturama omogućava se očuvanje vlage i mehanička zaštita od hladnoće, vreline ili golomrazice, a zalivanjem preko takve površine dolazi do otapanja dela hrane, pa se samim tim prihranjuje biljka.
  4. Prosejani kompost je nezamenljiv pri korišćenju u posudama za setvu sitnog semena ili za pikiranje rasada, ali naravno i za presadnju saksijskih biljaka.

Ukoliko se odlučite da proizvodite sopstveni humus, odnosno kompost, a donekle se dvoumite, setite se koliko ste novca dali za jednu vrećicu kvalitetne zemlje za cveće i koliko ste takvih vrećica u toku godine kupili.

Svakako da će ekonomisanje prevagnuti, a ušteđeni novac možete iskoristiti za inovacije u vrtu, kao što su sistem zalivanja kap po kap, mreža za zasenu i zaštitu od grada ili, jednostavno, nova semena i biljke…

Sigurni smo da ćete dodatne korisne savete, kao što je recimo šta sve možete dodati kompostu kako bi bio što bolji, pronaći u tekstu pod nazivom „Sve što još možda ne znate o održavanju komposišta!“.

 

Komentari