Nedovoljno iskorišćen izvozni potencijal prerađenih poljoprivrednih proizvoda

Izvoz poljoprivredno – prehrambenih proizvoda u velikoj meri utiče na privredni rast jedne zemlje, te je stvaranje što povoljnijih uslova za povećanje izvoza ovakvih proizvoda veoma važno. Naš sagovornik Miloš Milovanović, koordinator UN FAO – EBRD programa na Zapadnom Balkanu objašnjava koje su to poljoprivredne kulture koje se najviše izvoze, na koja tržišta se najviše izvoze i na koji način se najbolje može uticati na povećanje izvoza poljoprivredno – prehrambenih proizvoda.

Džemovi© Pixabay

 

Izvozna struktura ovih proizvoda manje – više nepromenjena

Kako kaže Milovanović, iz Srbije se tradicionalno najviše izvoze sirovine, odnosno neprarađeni poljoprivredni – prehrambeni proizvodi: kukuruz, pšenica, smrznute maline.

„Ovo je samo po sebi problem između ostalog jer je onda deo cene koji se postigne u izvozu a koji ostane u zemlji manji nego što bi bio u slučaju prerađenog proizvoda. Ono što ovaj negativan trend pogoršava je činjenica da su danas izvozne marže na sirovinama daleko manje nego što su bile pre 10 ili 15 godina“, objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, već godinama je izvozna struktura zemlje u oblasti poljoprivrednih proizvoda manje – više nepromenjena– 50 posto izvoza iz Srbije odlazi u Evropsku uniju, oko 30 posto u zemlje regiona, na CEFTA tržište, Rusija apsorbuje oko 10 posto, dok je preostalih 10 posto ukupnog poljoprivredno- prehramebog izvoza usmereno u ostatak sveta.

Milovanović tvrdi da ova struktura jeste donekle logična, imajuči u vidu blizinu ovih tržišta i pogodnosti za robu iz Srbije na njima, ali je jasno da postoje velike šanse za naše proizvode na dinamičnim i atraktivnim svetskim tržištima koja se poslednjih decenija ubrzano razvijaju.

Maline © Agromedia

Na pitanje koji poljoprivredni proizvodi imaju najmanje iskorišćen izvozni potencijal, sagovornik našeg portala tvrdi da su bez sumnje to prerađeni poljoprivredni proizvodi, to jest hrana visokog kvaliteta i konkurentne cene ali za koju se ne zna dovoljno na svetskom tržištu.

„Pored dugotrajnog nedotatka informacija o proizvodima iz Srbije na međunarodnoj sceni, jedan od osnovnih problema je velika podeljenost u izvozu koja onemogućava ispunjenje količinskih zahteva stranih kupaca ali i još uvek kod značajnog broja subjekata u poslovanju hranom iz Srbije je prisutna neispunjenost standarda proizvodnje koji su preduslov za nastup na stranom tržištu“, istakao je Milovanović.

Promotivne mere u cilju jačanja izvoza

Milovanović je deo projekta podrške promociji i diverzifikaciji izvoza poljoprivredno- prehrambenih proizvoda koji su zajednički pokrenuli Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) sredinom prošle godine.

Ovaj projekat regionalnog karaktera ima za cilj da pomogne proširenju poljoprivrednog izvoza sa takozvanih tradicionalnih na druga, veoma platežno sposobna tržišta i da unapredi poljoprivredni izvoz u vrednosnom smislu, većim udelom proizvoda više jedinične vrednosti poput prerađevina od voća i povrća.

„Postoji ceo dijapazon mera koje vlade i privatni sektor zajednički mogu preduzeti u poboljšanju izvoza i one se najgrublje mogu podeliti na: finansijske mere koje podrazumevaju različite forme državnih subvencija izvoznicima, institucionalne mere koje se odnose na uvođenje specijalizovanih institucija za promociju izvoza poljoprivrednih proizvoda i regulatorne mere, to jest kreiranje posebnih zakonskih propisa u cilju olakšanja izvoza“, rekao je on.

Kako navodi naš sagovornik, pored ovih, promotivne mere su se pokazale kao veoma efikasan instrument jačanja izvoza koji može doneti dobre rezultate u veoma kratkom roku.

Mere promocije mogu da sprovode državni organi, pojedinačne kompanije ili poslovna udruženja ali kaže da nas svetska iskustva uče da je najbolja promocija ona zajednička – javnog  i privatnog sektora.

Komentari