Poreznici opkoljavaju srpska sela

Foto: Budimir Budo Novović

„Znači, počeo rat protiv mafije“, „Sve mi liči na neku novu nacionalizaciju“, „Hoće i kožu s leđa da nam ogule“. Ovo su neki od više stotina komentara na prvu informaciju o izmeni i dopuni Zakona o oporezivanju koju je iniciralo Ministarstvo za finasije. Zbog čega toliko jakih reči, srdžbe i ogorčnja kada je u pretpostavci većine zakonskih izmena popravljanje postojeće situacije i prakse. Objašnjenje je u tome što su se poreznici umesto na vlasnike skupocenih: „Bentlija“, „Roleksa“, raskošnih vila sa bazenima ili jahti ustremili na nepokretnosti građana koje su ignorisale i haračlije u vreme vladavine Turaka.

Spisak objekata koji će se naći u rešenjima za oporezivanje je jako dugačak, neočekivan, pa čak, i klomičan s obzirom na njihovu ulogu u stvaranju nove vrednosti, odnosno profita. Prema radnoj verziji  oporezivanjem će biti obuhvaćene: šupe, podrumi, kotlarnice, rezervoari, ambari, bunari, zgrade za smeštaj životinja, nastrešnice sa osnovom većom od 10 metara i niz drugih objekata.

Naravno, ni ova fiskalna „novina“ neće zaobići poljoprivrednike koji po pravilu uz svaku dobru vest, kao što je ona o osnivanju Ministarstva za brigu o selu, moraju da čuju nekoliko loših. Bukvalno na jednom klasičnom seoskom, odnosno poljoprivrednom gazdinstvu na nišanu poreznika našlli su se svi pomoćni objekti od onih za gajenje: goveda, koza, ovaca, konja, živine, kunića, golubova i ukrasnih ptica. Nisu zaobiđeni ni ambari, koševi, ribnjaci, pušnice, sušnice, ćumurane, krečane, zatim objekti za skladištenje hrane za životinje, betonirane silo jame, piste za odlaganje stajnjaka i na opšte zaprepašćenje na spisku za oporezivanje upisani su i bunari.

Kada su u pitanju ćumurane ili krečane, već nekoliko decenija, hvataju se poslednji filmski kvadrati da bi ostalo zabeleženo za neke buduće generacije sa čime su se, pored ostalog, bavili njihovi preci što iz sopstvenih potreba kao i da bi nešto zaradili.U valjevskom selu Bačavcima do pre 50 godina skoro svaka druga kuća, odnosno domaćinstvo bavilo se proizvodnjom kreča. Imali su za tako nešto dobru sirovinu, odnosno kamen, a odlično su savladali i tehniku njegovog pečenja. Sada tek po neko od njihovih naslednika založi peć. Posle najave da ih čeka oporezivanje peći će biti pogašene. Šteta. Tako će najverovatnije biti i sa ćumuranama.

Kada su u pitanju bunari na spisak za oporezivanje mogao ih je staviti samo neko ko nogom nikada nije kročio u neko srpsko selo. Iz njih se ne izvlači kisela, već obična, najćešće, hladna i zdrava pijaća voda. Ako su zajednički, oni su istovremeno i mesta okupljanja, razmene informacija i ostavljanja poruka .I prolaznici , ali i oni koji nameravaju da kupe zemlju ili trajno nastane u nekom selu, najpre pitaju: „kakva vam je voda za piće“ dok se posebno interesuju „na kojoj su dubini bunari“? Zatrpati ih sa mizernim porezima u najmanju ruku je greh.

Iz perspektive Ministarstva za finasije kažu da nije predviđeno bilo kakvo povećanje poreskih osnovica , već naprotiv njihovo smanjivanje, a kada je u pitanju primarna poljoprivredna proizvodnja i oslobađanje od istog. Značajne povlastice predviđenje su i za ona gazdinstva koja ne vode poreske knjige. Naprosto, kako naglašavaju, žele da razvrstaju i kategorizuju pomoćne objekte i izjednače im osnovicu sa garažama koje su i do sada oporezivane.vČemu onda koliometarski spiskovi tipova i vrste pomoćnih objekata pitanje je koje najviše tišti njihove vlasnike? Uostalom, šta je od svega ovoga istina saznaće se naredne godine kada treba da budu otkucana i podeljenja poreska rešenja čije plaćanje je predviđeno za 2022. godinu.

Ubeđen sam da, bez obzira na sve izraženiji „korona usisivač“ koji prazni državnu kasu, pomenuta izmena Zakona o operezivanju teško da će proći Narodnu Skupštinu. Da od „desankta“ poreznika na srpska sela neće biti ništa. Međutim, i sama namera da se izjednače praktično muzejski eksponati, koji su deo naše tradicije, folklora, spretnosti i nužde sa objektima koji se zidaju, grade, parade, šepure i rugaju prolaznicima diljem urbanih naselja, je čin bezosećajnosti i drskosti. Pored svih bojenja poreskih lakmusa ovaj koji je „najušio“: pušnice, ćumurane i bunare bi trebao da pokaže jarku crvenu boju, sličnu onoj koja je karakteristična za lica ljudi koji se iskreno postide od nečega ili nekog.

Komentari