Predizborna kampanja se zahuktala. Doduše, do sada najviše liči na bodlju ježa gde svako svakoga gura na nju ne štedeći ga, a često ne poštujući elementarne principe pristojnosti. Karakteristično je da se koplja i jezici ne „lome“ oko programa i vizija, već za golu vlast, ko će u naredne četiri godine vedriti i oblačiti. Nažalost, na najgori način su u fokusu personalni „prozori“ političkih protivnika. U celoj toj halabuci najagresivniji su mediji tipa „Radio Mileve“ i štampana „Treća oka“ od kojih bi se i sam Gutenberg postideo. Međutim, oni su ubeđeni da sa takvim ponašanjem i prelomima predstavljaju žurnalističke „robne“ marke. Neka ostane na tome da, samo, tako misle.
Kada je u pitanju naš najveći potencijal, izuzimajući odvažne i talentovane građane, stanje je redovno. O događajima u poljoprivredi jedino povremeno govore resorni ministar u tehničkom mandatu i nebo. Ministar na televiziji, a nebo tako što, umesto kiše, odvrne slavinu za prvi sneg kada mu vreme nije.
Možda vas zanima
UPOZORENJE ILI PREDSKAZANJE
U danima dok su još brektale klime u stanovima i kućama, odolevajući beskonačno dugim tropskim vrućinama, došlo je do neočekivanog obrta. Tačnije, baš u danima kada je leto predavalo štafetu jeseni, mnogi mediji su uskliknuli da je na Kopaoniku i Goliji pao prvi sneg. Meštani su svedočili da nije padao, već vejao, ali ostaci tople jare nisu mu dozvolili da se zadrži.
U isto vreme na Tatrama, na jugu Poljske, sneg se nije šalio, već je ozbiljno napadao i leto preko noći pretvorio u zimu. Preskačući jesen. Šta ovakvi vremenski kontrasti znače, svako ima svoje procene i tumačenja. Od naučnih do onih koje je u stanju da formira, samo, bujna mašta.
Stručnjaci, ipak, imaju odgovor tvrdeći da su takva ponašanja samo neke od epizoda klimatskih promena. Teško je dokazivati nešto drugo i suprotno, ali naši ljudi sa područja Ivanjice i podkopaoničkih mesta skloni su proceni da je sneg na kraju leta najava ili, narodski rečeno, predskazanje duge, hladne i zime sa puno padavina.
Takva zima, tvrde mnogi meštani sa tih područja, više je nego potrebna, jer su se dubinski bazeni ispraznili, što su većinu godine osećali sa manjkom vode u bunarima, izvorima, potocima i rekama.
Naravno, sve se to odrazilo na njihov kvalitet života, a ponajviše na proizvodnju od koje žive, a to su stočarstvo i voćarstvo, u prvom redu proizvodnja maline, kupine i šljive. Svi zajedno oni su minulog leta patili zbog manjka vode.
DAVANJA ISPRED PLANA
Da nema predizborne kampanje, koja odvlači pažnju javnosti, sigurno bi pri vrhu najznačajnijih vesti bio podatak koji je nedavno saopštio resorni ministar za poljoprivredu. Naime, on je istakao da je na četiri meseca pre kraja godine poljoprivrednicima isplaćeno 84,8 milijardi dinara za subvencije i druge podsticaje.
Posmatrano u procentima, to je čak 82,5 odsto od planirane isplate, što se inače retko kada dešavalo u proteklim godinama. Da budemo precizniji, isplate su se, čak, prenosile i u narednu godinu, što je često izazivalo revolt korisnika podsticaja. Ažurnost je, kako tvrdi ministar, došla na nivo da se sredstva isplaćuju odmah po prijemu i obradi zahteva, bez čekanja na završetak javnog poziva.
Izmenama pravilnika koje su stupile na snagu krajem februara ove godine uvedena je obaveza da korisnici podsticaja pravdaju dobijena sredstva računima za kupljeni repromaterijal.
Iako je bilo nekih neočekivanih predloga od strane skupštinskog Odbora za poljoprivredu, da se valjda zbog posledica dugotrajne suše pravdanja izostave, do toga nije došlo. Tom predlogu su se usprotivili sami poljoprivrednici uz tvrdnju da su oni skoro u potpunosti ispoštovali tu propisanu obavezu.
Subvencije i drugi podsticaji, koji su „majčino“ mleko za najveći broj poljoprivrednika, kroz najnoviju isplatu, očigledno, dobijaju na još većem značaju. Naime, za paore je od presudnog značaja da u određenom trenutku imaju potrebna sredstva, jer mnogi poslovi imaju sve manju toleranciju za njihova pomeranja ili improvizovanu agrotehniku.
NEKA SE PRIPREMI OMBUDSMAN
Iako je u Strategiji za poljoprivredu od 2026–2034. godine kao jedno od iznenađenja bilo uvođenje ombudsmana za hranu, ta ideja će najverovatnije posle izbora biti pretočena u stvarnost. Nije to samo usklađivanje sa standardima tog sektora sa propisima Evropske unije, već praktična i racionalna potreba za uređenje i unapređenje odnosa na tržištu poljoprivrednih proizvoda.
Iako nismo u dosadašnjoj predizbornoj kampanji videli bilo kakav bilbord ili spot da se najavljuje i traži realizacija te ideje, ipak u krugovima resornog Ministarstva „miriše“ da je to sasvim izvesno.
Prema objašnjenju stručnih ljudi, ombudsman će biti institucija koja će se zalagati za poštene odnose između proizvođača, prerađivača i trgovaca. On će, pored ostalog, imati nadležnost i mogućnost vođenja određenih postupaka u slučaju poremećaja ili nelojalne konkurencije u lancu proizvodnje i prometa hrane.
Mišljenja smo da će ombudsman pre biti nezavisni državni organ nego kakva institucija, jer sličnih tela sa zvučnim titulisanjima imamo previše u svakom sektoru rada i života. Upravo, snaga i odgovornost takvih organa oličena je u nezavisnosti i profesionalnosti primene pravila, propisa i zakona.
Razlog za postojanje takvog državnog organa ima puno smisla i dobrih namera. Zahvaljujući našim višedecenijskim lutanjima u sektorima proizvodnje, prerade i plasmana, odnosno trgovine hranom, stvoren je ozbiljan nered. Po pravilu najveće posledice osećaju primarni proizvođači i građani.
Sa druge, možda i najbitnije strane, bez uređenog tržišta poljoprivrednih proizvoda nema harmonije i ozbiljnih iskoraka u domaćem agraru. Ako se po tom pitanju neko bude „nećkao“, ombudsmana treba za ruku uhvatiti i uvesti ga u prostor koji je od izuzetnog značaja za taj sektor, ali i šire. Ponoviću, bez obzira kakvi budu rezultati parlamentarnih izbora.
TAKO RADE HOLANĐANI
Bezbroj puta, doduše ko je hteo, mogao je da pročita, čuje ili vidi zbog čega je Holandija poljoprivredna velesila. Pošto su stotinama godina zemljište za tu delatnost otimali od mora, u drugoj polovini prošlog veka u sektor agrara počeli su da uvode najsavremenije tehnologije i postupke kako bi od istog izvlačili ono najbolje.
Činjenica je da im je cvet lale puno toga darivao, ali istovremeno nisu zapostavljali ni ratarsku, povrtarsku, semensku, stočarsku, prerađivačku i ostale sektore poljoprivredne proizvodnje. Iako su svuda oko njih, mislim na zemlje centralne Evrope, u fokusu roboti, moćni proizvodi IT industrije i veštačke inteligencije, ni oni se toga nisu odrekli, već, naprotiv, prilagođavali ga onome što najbolje znaju. Što im daje nadprosečne rezultate.
Uostalom, od izvoza poljoprivrednih proizvoda, u koje računamo i cveće, ta država koja ima tek trećinu obradivog zemljišta u poređenju sa našom Vojvodinom, godišnje zaradi oko 80 milijardi dolara. Doduše, ima u toj magiji još nešto jako bitno, a to je da država i sami građani prepoznaju kakav adut u rukama imaju. Koji ne samo da čuvaju, već stalno unapređuju i na istinski način poštuju.
Tako nešto pokazali su nedavno i holandski kralj Vilem Aleksandar i kraljica Maksima, koji su prilikom posete jednoj farmi krava, obučeni kao za kakav prijem na najvišem nivou, napravili selfi u tom ambijentu. I same životinje koje su se u vreme njihovog dolaska hranile prestale su to da čine, začuđeno gledajući nepoznate goste i sevanje bliceva.
Zbog čega ovaj primer, odnosno događaj navodim. Jednostavno, da i naši, kako ih kolokvijalno nazivamo, „mali bogovi“ shvate da smisao, napredak i život nisu jedino u kabinetima i zatamnjenim limuzinama, već i na nekim drugim mestima. Zato, ako žele da budu uspešni u javnom i interesu zajednice, moraju tom izazovu da se približe, makar, na pola koraka. Ponekad i da ga dodirnu!
…
Komentari