Nisu samo Lenjin i njemu slični komunistički demagozi bili usamljeni u konceptu kako svaka čistačica, kada zatreba, može da odloži metlu i preuzme direktorsko mesto. Kako je to izgledalo u praksi nema evidentiranih slučajeva, ali se pouzdano znalo da su visoke državne funkcije, kao i na čelu velikih preduzeća, bili kadrovi koji su škole izučili u zatvorima ili na frontu. Za ta vremena, može se reći, ništa strašno.
Kakav kadrovski reljef je stigao sa listama za vanredne parlamentarne izbore? Možemo reći neobičan i „izglancan“ tako da se dopadne i što je moguće više fascinira birače.
Možda vas zanima
KRALJEVSKI SELFI
30/09/2026
To se čini sa titulama i zvučnim zvanjima, a manje sa minulim radom, delima, odnosno zavrnutim rukavima ili, primera radi, brojem polomljenih krampova ako je neko od njih bio na radnoj akciji.
Kada je u pitanju ovo vreme, svedoci smo da još nije odzvonilo takozvanim populističkim „ključevima“, ali i stranačkim i kadrovskim „plenovima“ i sličnim burazerskim kombinacijama u koje se dolazi uz pomoć takozvane podobnosti i stranačke pripadnosti.
Dakle, iako su nam usta puna priče da svako treba da radi posao za koji je obrazovan i koji najbolje zna, to je nažalost ostala i dalje samo parola. Bolje reći, duvanje u brašno, posebno kada su u pitanju oni od javnog interesa.
ŠPALIRI TITULA
Devedesetih godina prošlog veka, kada je počelo sricanje višestranačja, u klupe Narodne skupštine sela je neobična poslanička većina. Svaki treći od njih bio je lekar. Takav „konzilijum“ niti je lečio ljude, a još manje usmeravao državnu politiku. Moglo se čuti da je to bila kopija francuskog recepta za anesteziranje građana.
U buketu od ukupno 18 prijavljenih lista za parlamentarne izbore 25. oktobra, dve dominantne, a to su SNS i Studentska, prema onome što iznose „nepristrasni“ politički analitičari i komentatori, kao najveći aduti navode se brojke sa titulama i zvanjima potencijalnih poslanika.
Na listi Naprednjaka, naglašavaju, ima 15 doktora nauka i profesora fakulteta koje prati 20 uspešnih studenata. U toj kompoziciji je i preko 200 akademski obrazovanih kandidata i 110 žena. Prosečna starost njihove liste je 43,5 godina.
Na konkurentskoj Studentskoj listi, koja još uvek u potpunosti nije transparentna, više je nego neobično, nema studenata, dok njenu armaturu čine profesori i asistenti.
Naravno, i oni imaju akademika, ali i u prvi plan istaknutog predstavnika poljoprivrednika. Reč je o Zlatku Kokanoviću, proizvođaču mleka iz Gornjih Nedeljica i poznatom političkom aktivisti.
Inače, iako predizborna kampanja ulazi u finiš, o našem najvećem ekonomskom i razvojnom potencijalu, o poljoprivredi i proizvodnji hrane, i dalje se govori nemuštim, a često i zbunjujućim jezikom i izjavama.
Tako je jedan od lidera „Autentične desnice“ u prisustvu ljudi iz ruralnih sredina kazao da bi: „Ulazak u EU bila smrt za srpsku poljoprivredu“.
Bolje i da nije na tu temu ništa govorio, jer ga samo jedan podatak demantuje u takvoj tvrdnji, a to je da skoro 60 odsto poljoprivrednih proizvoda i prerađevina upravo izvozimo u zemlje i tržišta Evropske unije. Sličnih bisera na druge teme iz agrara bilo je još, ali je najbolje da na njih ne podsećam.
SATELITI MENJAJU ŽBIROVE
Plamen da poljoprivreda u oštroj predizbornoj kampanji bude makar u minimalnom fokusu javnosti drže, što je i realno očekivanje, iz resornog Ministarstva. Tako je nedavno iz te institucije upućeno upozorenje, ne samo ratarima već vlasnicima svih gazdinstava, da se ne „igraju“ sa dimom.
Tačnije, svako ko bude na svom imanju palio strnjiku ili neke druge materijale snosiće zakonske posledice, među kojima su hapšenje i uvođenje gazdinstva u pasivni status.
Jedan od razloga koji je ubrzao ovu meru je saobraćajni udes na putu između Pećinaca i Šimanovaca u kojem je više osoba povređeno. Udes je izazvao gusti dim od zapaljene strnjike sa okolnih njiva koji je drastično smanjio vidljivost za vozače.
Prema poslednjoj informaciji, zbog tog događaja šest lica je uhapšeno, a nekoliko desetina pozvano na informativni razgovor u lokalnim stanicama policije.
Da ovo nije samo reagovanje uz navedeni saobraćajni udes govori upozorenje resornog ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu, koji je naglasio da to Ministarstvo ima na usluzi pet satelita koji 24 časa dnevno prate, odnosno nadgledaju celokupnu teritoriju Srbije.
Dakle, ulogu potkazivača i drugih „žbirova“ sa terena preuzeli su nepotkupljivi sateliti, što znači da je u pitanju ozbiljna akcija i mera koju će domaći poljoprivrednici morati da poštuju.
VIVALDI ZA NAKUPCE, ČVARCI ZA GURMANE
Pod nazivom „Hrana za uši“ muzičari iz udruženja „Dunavska sonata“ po šesti put su ove jeseni organizovali koncert klasične muzike na najvećoj novosadskoj „Futoškoj pijaci“.
Tik uz tezge sa najkarakterističnijim poljoprivrednim proizvodima za ovo doba godine, gde su dominirale paprike za pripremanje zimnice, izvodile su se arije i druge kraće sekvence proslavljenih klasika Mocarta, Vivaldija, Šostakoviča i drugih kompozitora.
Ova odlična i dobro prihvaćena ideja u međuvremenu je prešla u događaj koji se sa nestrpljenjem očekuje kako od poljoprivrednika, nakupaca, tako i građana koji posećuju najveću vojvođansku pijacu.
Inače, sve je počelo u vreme koronavirusa kada su slični događaji mogli da se organizuju samo na otvorenom prostoru. Mislim da nije degutantno reći „hvala“ koroni za ovu muzičku posebnost.
Stotinak kilometara zapadnije, u Valjevu je početkom oktobra održan jubilarni 20. Festival duvan čvaraka. Uz rekordan broj posetilaca i 50 ekipa koje su učestvovale u spravljanju ovog valjevskog delikatesa od svinjskog mesa, uz moto događaja „Dođi, čuj, probaj“, umesto Vivaldija čuli su se tonovi orkestara koji prate folklorne grupe, frulaši i naravno trubači.
Ovi veseli i optimistični tonovi sigurno mogu uticati na opšte raspoloženje, koje u vreme pred svake izbore ozbiljno pokvarimo. Nikako da shvatimo i prihvatimo da izbori nisu rovovske borbe, već praznik demokratije.
LISTE NAŠA SUDBINA
Što se tiče listi, one su zaista naša sudbina. Imamo ih previše, od onih za svakojaka čekanja do zapošljavanja, dobijanja povoljnih kredita, sipanja goriva po povlašćenim cenama, preko onih za nepodobne, nepouzdane, smotane za određene poslove, povlašćene, zatim liste natprosečnih, poželjnih, lojalnih, „viđenih“ za nagrade i najviša priznanja…
Političke liste, pa makar bile i fantomske, su one sa kojih se najbrže napreduje, ali i olako sklizne u anonimnost.
Ono što je i dalje najčudnije, njih sastavljaju, po pravilu, nepoznate osobe ili timovi. Poljoprivrednici nemaju svoje liste, ali ih često „stavljaju“ drugi na neke koje im se ni najmanje ne dopadaju. Srećna okolnost je što su oni ljudi koji imaju svoja zanimanja, planove i snove.
I njima je jasno da svaki, malo jači vetar, mnoge od tih listi lako može da odnese preko plota. Zbog toga se i ne sekiraju što ih izostavljaju sa njih. Što nisu bilo čiji politički sateliti.
Komentari