Na korak smo od najvažnijeg društvenog i političkog događaja u ovoj godini. Koliko je koja od 18 prijavljenih lista bila uspešna tokom kampanje potvrdiće se 25. oktobra kada bude održano takmičenje u „preskakanju“ izbornog praga. Međutim, celu situaciju prožima strepnja od mogućih nemilih događaja i destrukcija. Nažalost, pokazali smo tokom prethodnih izbora da nam taj dan nije praznik demokratije, već, često, festival nasilništva. Iz takve koreografije nemoguće je izostaviti govor mržnje, kao i sramne podele među građanima zbog čega bi morali da se postide mnogi akteri, a posebno nedorasli, neprofesionalni, umišljeni, potkupljivi i podrepaški mediji, kako elektronski tako i štampani.
Šta su terapije da se pomenutog značajnog dana ne obrukamo, ponizimo i vratimo više koraka unazad? Na prvom mestu stavio bih našu punoletnost, što znači da možemo u svoje ime i odgovorno da procenjujemo kako tog dana da se ponašamo.
Možda vas zanima
Jako je značajno i naše iskustvo sa izborima, koji se češće održavaju nego što šljive i kajsije donesu dobar rod. Da smo prirodno politički nadareni gde svaki drugi građanin ne bi odbio kandidaturu za predsednika države. Nadasve, glasanje i biranje je zakonom i Ustavom zagarantovano pravo na šta treba da budemo ponosni.
ZIMNICA I SETVA SMIRUJU STRASTI
Sigurno da se terapijom koja smiruje izborne tenzije može okarakterisati i spremanje zimnice. Zvuči prozaično, ali u taj posao koji se obavlja u mesecima kada traje kampanja uključeno je pola Srbije, sadrži puno elemenata sabornosti i samokontrole.
Ponajviše saradnje nekoliko generacija iz kuće ili komšiluka, sve sa ciljem da se posao obavi kako treba i pripremljena zimnica bude što kvalitetnija.
Poruka svake dobre zimnice je da ne sme biti „zime“, nevolja i netrpeljivosti u bilo kakvim situacijama i okolnostima, što podrazumeva predizbornu kampanju i sam dan glasanja. Nije ovo nikakva „tegla“ kisele filozofije iz Koceljeva ili naiva Kovačice, već odavno potvrđena istina da su raspoloženja i ponašanja iz praznog i punog stomaka dijametralno suprotna.
U celu ovu priču treba, kada su u pitanju poljoprivrednici i selo, uključiti jesenju setvu. Ona je takođe svojevrsna terapija, jer paori tokom te poslovne kampanje ignorišu sve druge, pa makar one bile i predizborne. Fokusirani su na ono od čega žive i dobijaju prvi novac u svakoj novoj sezoni, odnosno od u jesen i s početka zime posejanih kultura.
Setva je još u dobrim rokovima, a ključna otežavajuća okolnost nije njena skupoća, već nedostatak vlage u zemljištu. Dobra kiša je paore zaboravila, a zbog čega, moraće da se dobro preispitaju.
U jednoj od prethodnih kolumni kritikovao sam, figurativno, što nema molitvi za kišu. Zapravo, mislio sam na naše agrarne stratege i njihovu nezainteresovanost da češće makar govore o širenju kanalskih mreža za navodnjavanje i ulaganju u druge zalivne sisteme.
Na ispraćaju ovog leta prošao sam delom Srema, više od stotinu kilometara, i tek na dva mesta registrovao pokretne zalivne sisteme. Između njih sve je bilo suvo kao barut. Sprženo. Zabrinjavajuće i ružno.
Treba li podsećati da su ekstremne vremenske prilike, prevashodno suša i drugi „pratioci“ klimatskih promena, u prošloj 2025. godini koštali Evropu 43 milijarde evra.
Kakav će bilans biti od posledica ovogodišnje suše može se pretpostaviti. Što se nas tiče, mi te procene, najverovatnije okvirno imamo, ali ih teško saopštavamo.
OD PŠENICE NEMA ODUSTAJANJA
Proizvodnja pšenice je viševekovna tradicija naših ratara. Dobrom rodu podjednako su se radovali poljoprivrednici, otkupljivači, mlinari, pekari i naravno građani.
Međutim, kada je ta žitarica postala berzanska roba, situacija se bitno promenila sve do kritičnog ponašanja od pre pet i više godina kada su proizvođači zbog niskih otkupnih cena i male zarade počeli sa najavama da će odustajati od njene setve i u drugim kulturama tražiti bolja rešenja.
S obzirom da se u poslednje vreme sve ubrzano menja kako na globalnom tržištu tako i zbog oružanih sukoba dva najveća svetska proizvođača Rusije i Ukrajine, situacija sa pšenicom se bitno promenila.
Zbog na minimum smanjenog transporta, preko 70 procenata u odnosu na ranije mesece, pre svega izvoza iz dve navedene destinacije čiji putevi se kreću kroz „uzburkano“ Crno more, cene pšenice počele su vrtoglavo da rastu.
Ovo vrtoglavo treba uslovno uzeti, jer rast cena na svetskom tržištu od početka ove godine za 6,3 odsto našim ratarima povećao je cenu pšenice u rasponu od 20 do 22 dinara za kilogram. Očekuje se i dalji rast.
To je, bez sumnje, motivisalo naše proizvođače da ne ulaze u bilo kakve kombinacije i predomišljanja, već da posao koji najbolje znaju nastave u obimu kao i prethodnih jeseni. Procene su da će pod ovom ozimom kulturom, bez obzira na sve manje i veće probleme, biti posejano preko 600.000 hektara i to najplodnijih oranica.
Stara mantra oko otkupa i cena će se i dalje vrteti, a ona je najčešće glasila: „Država neće žuriti sa isplatom žita ratarima, biće još žetvi“!?
SETVA POPULIZMA
Ništa novo nećemo kazati, posebno ne u predizbornoj kampanji, ako se osvrnemo na neka od obećanja koja mogu obezbediti koji glas. I dobro obećanje može da bude neka vrsta terapije, posebno kada je u pitanju poljoprivreda.
Naprosto, ljudi iz tog prostora i miljea nisu gadljivi na bilo čije pohvale, odavanje priznanja, javnu zahvalnost, pa naravno, i obećanja.
I ta vatrica, slično muzici Vivaldija na Futoškoj zelenoj pijaci u Novom Sadu, zna da ih zagreje. Nedavno, jedno veliko obećanje bilo je „upakovano“ u vest. Doduše, u poslednjih nekoliko godina više puta „prepisanu“.
Reč je o informaciji koju najčešće u javnost plasira Ministarstvo za brigu o selu, da će žene sa sela dobiti socijalno garantovane penzije, ne manje od 20.000 dinara.
Dobra, bolje reći odlična vest i ideja, koja prema mojoj arhivi kruži u javnosti najmanje dve godine. S obzirom da se ne zna tačan broj žena koje žive, rade i čuvaju ognjišta srpskih sela, ne iznenađuje što nema i dalje pojedinosti, među kojima ponajviše one sa okvirnim rokom kada će se to desiti. Kada će poštari pokucati na kapije seoskih dama!?
Ne vezujem tako nešto ni za kampanju niti izbore. To bi bio samo mali dug države prema najvitalnijem delu populacije koja daje nemerljiv doprinos očuvanju srpskih sela. Sa tom idejom o socijalnim penzijama ne treba odugovlačiti, jer može biti ozbiljnijih zamerki!?
Još nešto o danu za izbore. Čuvajte se depresije, euforije ili, kako se to kolokvijalno kaže, svakog oblika ludila. Ponajviše uvredljivih komentara i reči.
Obucite se svečanije nego kada idete na derbi utakmicu. Ponesite sa sobom samo lični dokument i dobro raspoloženje. Brod vam neće potonuti!!!
Komentari