Kružni tok

Kružni tok

Više pragmatično nego simbolično i slučajno, uhvatio sam se za termin kružni tok, i to baš na početku nove 2023. godine. Pored efikasnog protoka saobraćaja na njemu se najbolje vidi dosta toga što su određene karike, principi pa i nijanse života. Pristojnost, solidarnost, poštovanje propisa, ali i svojevrsni oblici bahatosti i bezobzirnosti. Jedan broj tih segmenata u kritičnom momentu može ozbiljno da ugrozi učesnike u saobraćaju. Da ih povredi, uplaši pa čak i ponizi.

Istovremeno kružni tok je sinonim svekolikog čovekovog funkcionisanja. Sve je u kružnom kretanju i smenjivanju. Ciklusi su od izuzetnog značaja za poljoprivredu, industriju, obrazovanje, umetnost kao i oni u našim glavama. Odavno smo naučili da su u vasioni dominantni kružni tokovi. Planeta Zemlja to disciplinovano poštuje. Čovek, ređe.

Nedavno je svoj krug opisala i 2022. godina. I pored svih problema ona je učinila sve da ne pokvari svoju lošu reputaciju.

Potapanje odgovornosti

Kada je počela da se utišava medijska graja i razilaze oblaci iscurelog amonijaka iz vagona cisterni koji su 25. decembra iskočili iz koloseka kod Pirota, nažalost uz dve žrtve i više desetina građana koji su zatražili lekarsku pomoć, odjeknuo je novi prasak. Bukvalno kada smo se i kalendarski rastajali sa prošlom godinom mega-splav „Fristajler“ na obali Save u Beogradu, sa više stotina gostiju okupljenih na novogodišnjem slavlju, iznenada je počeo da tone.

Prava je sreća što tokom ovog događaja nije bilo stradalih i povređenih. Na splavu je, po nezvaničnim podacima, te večeri bilo oko 700 ljudi što je duplo više od njegove nosivosti.

Tabloidi, društvene mreže, ali i neki drugi medijski „runjaši“ ovo potapanje poredili su sa čuvenim putničkim brodom „Titanikom“. U tehničkom smislu tako nešto nije imalo smisla, ali razlozi potapanja su donekle slični. Ako je na „Titaniku“ dežurni osmatrač ledenih santi i bregova kritičnog momenta zadremao u slučaju splava „Fristajler“mnoge institucije, službe i kontrolori spavali su tvrdim snom. Nisu radili posao za koji ih plaćaju građani, odnosno poreski obveznici ove države.

Budo, budi budan

U Valjevu sam poodavno čuo priču o revnosnom članu partije (SKJ) iz jedne od tamošnjih mesnih zajednica. Prilikom poziva u opštinski Komitet, radi upoznavanja sa određenom situacijom u zemlji, sekretar te organizacije mu je na kraju razgovora nekoliko puta podvukao: “Budo, budi budan“!

Naravno, da je sa svom ozbiljnošću i poštovanjem prihvatio izrečeni savet. Međutim, posle četiri dana i noći tokom kojih zbog preuzimanja zadatka „budnosti“ nije ni trenuo, petog je pokucao na vrata sekretara Komiteta sve sa knjižicom u rukama koju je bio spreman da vrati. Iskreno je kazao da više nije u stanju da poštuje ono što mu je rečeno. Čega se prihvatio.

Koliko god da je naivan i parodičan ovaj „model“ ponašanja on najbolje govori koliko su pojedini ljudi odgovorni kada preuzmu određene obaveze, posebno, ako se one tiču šireg, odnosno javnog interesa. Mnoge varijacije na ovu temu kod nas su duže vreme u drugom kružnom toku. U njemu dolazi do iskakanja i prevrtanja železničkih vagona sa opasnim materijama, do potapanja splavova-restorana, havarija u javnim preduzećima, takozvanih neočekivanih kadrovskih rotacija, reizbora, vršnjačkog i nasilja u saobraćaju, višenedeljnih barikada meštana koji se brane od bahatih vlasnika kamenoloma čiji kamioni im ugrožavaju kuće, zdravlje i nasušne poljoprivredne poslove…

Biće čupavo…

Nije nikakva novost, iznenađenje niti ekskluziva da će 2023. godina biti neizvesnija i teža od one kojoj smo kazali zbogom. Naravno, pre svega na ekonomskom planu, jer više nema spora da je rat u Ukrajini ozbiljno i dugoročno poremetio mnoge privredne parametre u Evropi i dobrom delu sveta.

Da će biti „čupavo“ među prvima se oglasila Kristalina Georgijeva, šefica Međunarodnog monetarnog fonda. Po njoj razlog za zabrinutost je što su glavni motori globalne ekonomske aktivnosti: SAD, Evropska unija i Kina, značajno usporili svoje investicione zahvate zbog čega će groznica da trese mnoge ekonomije.

I predstavnici Vlade Srbije, složili su se da će godina u koju smo zagazili biti teža od predhodne sa puno izazova i lavirinata. Međutim, uz sve te ekonomske i druge okolnosti, pa i pritiske, vlada je kao najvažniji državni zadatak istakla-da će njen prioritet biti borba za veći natalitet. Šta drugo reći osim: optimistično i u skladu sa nacionalnim interesom kada je u pitanju demografija i populaciona politika. Zapravo, budućnost države!

I domaći ekonomski analitičari očekuju određene probleme i savetuju građane da budu oprezni kada je u pitanju njihovo zaduživanje i slične transakcije. Nešto konkretniji i rigorozniji bio je profesor Ljubomir Savić, uz preporuku da građani u ovoj godini kupuju samo ono što moraju, dok je sve ostalo luksuz. Doduše, udar na kupovnu moć odavno je „opšte“ mesto posebno u onim zajednicama gde su prosečna primanja niska.

Među takve zemlje je i naša u kojoj, kako su izračunali statističari, za prosečnu platu isplaćenu u novembru prošle godine od 640 evra, moze da se kupi 502 litra mleka. Da je u pitanju kozje ili magareće mleko u svemu bih video i varijantu „kupanja“ u istom kako je to činila legendarna Kleopatra a kasnije i druga vlastela. S obzirom da smo dosta daleko od pomenute gospode preračunavanje bi bilo prikladnije u tepsijama praznog bureka ili kokošjim jajima!?

Moć Đurđevdanske kiše

Nema spora da će se slabljenje nacionalnih ekonomija u Evropi, sistemom spojenih sudova, odraziti i na naše privredne aktivnosti i rezultate. Biće dosta toga usporeno, ali ne i zaustavljeno. Zagovornik ovakve procene je i predsednik države Aleksandar Vučić, koji je u nekoliko navrata naglasio da se očekuje da u ovoj godini jedna trećina zemalja Starog kontinenta bude u recesiji.

Među njima, on tvrdi, neće biti Srbija koja će se preko nekoliko velikih infrastrukturnih investicija, pre svega kada je upitanju gradnja i dovršetci autoputeva kao i železničkih pruga, braniti od recesije. Naravno, da je velika prednost Srbije, što proizvodi dovoljne količine hrane kako za svoje potrebe tako i za izvoz. Predsednik je podsetio da samo u robnim rezervama, za takozvanu prehrambenu sigurnost, država ima pšenice za 12 meseci, kukuruza za 14 i suncokreta za čak 20 meseci.

S obzirom da su cene hrane u stalnom rastu i da je njen udeo u potrošačkoj korpi dominantan, time se potvrđuje teza da onaj ko je ima dovoljno, kroz sve izazove u 2023. godini će lakše proći. Da dodamo, moći će da nakrivi kapu samo ako bude imao više razumevanja i značajnije podrške prema poljoprivrednoj proizvodnji. Doduše, uz stimulativni agrarni budžet potrebno je da se slože još neko kockice među kojima posebno vremenski uslovi. Praksa je pokazala da bez Đurđevdanske kiše, ili makar dobrog pljuska u to vreme, nema rodne godine.

Planeta nas samo posmatra

Prestanak rata u Ukrajini bio bi, nema sumnje, događaj 2023. godine. Svi bi posle toga lakše disali. Počelo bi peglanje mnogih ekonomskih neravnina i neizvesnosti i u tom kružnom toku sve bi bilo ubrzanije. Međutim, jedno ne možemo izbeći a to je nastavak posmatranja od strane nezadovoljne planete Zemlje, koja nas duže vremena opominje za neodgovorno ponašanje prema njoj.

Kao posledica tog nepoštovanja došlo je do ubrzanih klimatskih promena koje ispostavljaju velike posledice i račune. Samo krajem prošle i početkom ove godine u pojedinim delovima Evrope kao što su Južna Nemačka, Švajcarska pa i naša zemlja suočili su se sa izuzetno visokim dnevnim temperaturama za zimsko godišnje doba koje su rasle i do 20 stepeni Celzijusovih. U pojedinim delovima Amerike skoro u isto vreme snežne vejavice i orkanski vetrovi paralisali su normalan život za milione ljudi.

U Australiji, ponajviše u njenim zapadnim oblastima, treću nedelju traju takozvane „stogodišnje“ poplave. Ovo je intermeco iz „repertoara“ klimatskih promena i to u momentu dok smo na početku godine. Pored ekonomskih problema, koje je potrošačko društvo izdiglo do neba, očigledno postoje i druge situacije na koje se ne sme žmureti i biti sebičan.

Takozvano „salivanje“ želja pred novi godišnji ciklus od strane onih koji vrše vlast kao i njihovih trbuhozboraca je nešto očekivano. Ponekad to liči na vradzbinu, neumerenost, zavođenja bez jasnog pokrića, recitacije sa najlepšim stihovima ali i na najprizemnije oblike populizma. Čak ni taj ritual nije loš. Mnogo je gore ako se ćuti ili nema nikakvih želja i snova!

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.