Kada je najteže leđa postavlja poljoprivreda

AVGUST na stranicama portala AGROMEDIA ne sme se zaobići niti zatamniti. On se, kada je u pitanju poljoprivreda, svake, pa i ove sezone, pretvara u svojevrsnu OGLASNU TABLU sa koje najšira javnost može da stekne uvid koliko je u vanrednim okolnostima, izazvanim pandemijom virusa kovid-19, vredelo sejati, saditi, negovati, strepeti, bdeti i očekivati u svim sektorima proizvodnje hrane. Međutim, kao retko koji mesec avgust je bio garniran i drugim događanjima koja su direktno ili indirektno bila uz poljoprivrednike, motivišući ih ali i dovodeći u svakorazne dileme i nedoumice. Primera radi, kako će izgledati nova Vlada Srbije, odnosno ko će iz njenog sastava biti zadužen za domaći agrar. Ta neizvesnost se ROŠTILJALA skoro celi vreli mesec dok nije rečeno da je SEPTEMBAR vreme kada „selektor“ treba da odredi tim koji će istrčati na teren. Po ličnoj proceni avgustovska vest, bez konkurencije, je ona koja je stigla iz Ruske Federacije da su njeni medicinski stručnjaci prvi u svetu zaokružili rad na „Sputnjiku 5“ vakcini koja treba da osujeti pomahnitali virus. Nisu poljoprivrednici ostali gluvi ni na razgoropađene zahteve još jedne promene naziva ulica, uličica, trgova i drugih ploščadi. Kao melem na ranu stigla je u isto vreme inicijativa da se roman Slobodana Danka Popovića KNJIGA O MILUTINU uvrsti u srednjoškolsku lektiru. Iako je po objavljivanju 1985. godine bio proglašen za nacionalistički on je u suštini PRIČA O SRPSKOM SELJAKU u vremenu punom krupnih istorijskih dešavanja i izazova.

Ministar Branislav Nedimović - © Agromedia

Inače, kada je sve očiglednije da koronavirus zateže gajtan oko vrata srpske ekonomije sa NAJVIŠIH državnih mesta PRIZNALI SU: KADA JE NAJTEŽE U POMOĆ PRISTIŽE I POSTAVLJA LEĐA POLJOPRIVREDA. Rekao sam PRIZNALI SU, jer je tokom minulih decenija, pa i stoleća, tako nešto viđeno mnogo puta, ali to niko nije nalazio kao povod da pohvali ili eventualno nagradi domaće zemljoradnike. Sve do skora komitetsko-partijski stratezi cenili su da će nas u kriznim situacijama spasiti rekordno vađenje uglja, izgradnja krečana, ciglana i cementara uz oslanjanje na visoke kreditne pozajmice i KOLEKTIVNO stezanje kaiša. Mnogo toga govori da u godini korone, što je od ključnog znbačaja, neće biti nestašica hrane niti njene uslovljenosti uvozom. Zbog čega je to bitno: pa, ako siromaštvo čoveku oduzima polovinu DOSTOJANSTVA tek mogu da se naslute posledice eventualne nestašice i gladi. Osnovne životne namirnice brašna, odnosno pšenice pored dovoljnih količina za sopstvene potrebe biće i za izvoz i to u zavidnoj količini od blizu 1,5 miliona tona. Po proceni sa terena očekuje se rekordni rod kukuruza, kojeg svake godine izvezemo za više od 300 miliona dolara, a zadovoljavajući prinosi beleže i suncokret, soja, šećerna i uljana repa… Rodilo je voće, a osmeh sa lica ove sezone, ne skidaju malinari kojima su u proseku za kilogram crvenih plodova prve klase otkupljivači plaćali 220 dinara. Sa otkupnim cenama sreće nisu imali proizvođaći kupine, višnje i šljive, ali većina njih nema razloga za razočarenje, jer mnoge od ovih voćaka očekuje se da ipak pronađu luku spasa. Primera radi, u neku od prerađevina ili voćne rakije koje postaju hit u svetu. Povrtari su se zbog potpunog zastoja u sektoru turizma, usluga i izvoza fokusirali na domaće tržište koje će ih DUGO PAMTITI po obilnoj i raznovrsnoj ponudi. Ni u takvoj situaciji svoje proizvode ne prodaju za „lepe“ oči, već za novac što će im omogućiti da ostanu na nogama.

Bez obzira na problem sa izvozom goveđeg i junećeg mesa nastalog upravo zbog  globalnih restriktivnih mera koje prate pandemiju za BROJNE druge poljoprivredne i prehrambene proizvode RAMPE su visoko podignute. Pored izvoza na tradicionalna i nova tržišta, upravo krajem jula i početkom avgusta, stavljen je paraf na slododni i povlašćeni izvoz na tržište EVROAZIJSKE EKONOMSKE UNIJE (Rusija, Kazahstan, Belorusija, Jermenija i Kirgistan) koja ima blizu 200 miliona stanovnika. Na izvoznim kvotama nalazi se nekoliko vrsta sireva, voća, voćnih rakija, pa sve do duvana. Naravno, kada dođe kraj pandemiji paleta proizvoda biće značajno proširena.

DOBRO JE PRIMEĆENO DA ŽIVIMO U VREMENU U KOME TRŽIŠTE ODREĐUJE 90 ODSTO NAŠEG MENTALNOG I INTELEKTUALNOG KAPACITETA. NJEGOVO ISPITIVANJE I PONAŠANJE POSTALA JE OZBILJNA EKONOMSKA DISCIPLINA. JOŠ JE BOLJE ŠTO SU TAKO NEŠTO RAZUMELI I POLJOPRIVREDNICI I DRŽAVA. OVI PRVI, BEZ OBZIRA NA SVE OPASNOSTI OD KOVIDA-19,UZ PRIDRŽAVANJE PREDVIĐENIH EPIDEMIOLOŠKIH MERA, SEJALI SU I SADILI ČAK VIŠE NEGO ŠTO TO ČINE UOBIČAJENO. NAPROSTO, U NJIHOVIM GLAVAMA I POSLOVNOJ LOGICI USAĐENO JE DA SE U SVIM LOŠIM I VANREDNIM VREMENIMA TAKO TREBA PONAŠATI. KADA ČOVEK IMA HLEBA, ODNOSNO OSNOVNIH ŽIVOTNIH NAMIRNICA, LAKŠE SE PODNOSE SVE NEDAĆE. MNOGI POLJOPRIVREDNICI ZBOG MOGUĆIH PROBLEMA SA UVOZOM VIDELI SU ŠANSU ZA ZARADU NA SVOM BUNJIŠTU. MEĐUTIM, KAKO I DALJE NIŠTA OZBILJNIJE NE MOGU DA URADE BEZ POSREDNIKA I OTKUPLJIVAČA, BOJIM SE, DA ĆE ONI I U OVOJ NADPROSEČNOJ GODINI BITI ŽRTVE SOPSTVENOG USPEHA? ZAISTA SE BOJIM. ŠTO SE TIČE DRŽAVE, ONA JE KONAČNO PROGOVORILA DA ЈЕ POLJOPRIVREDA JEDNA OD BITNIH GRANA DOMAĆE EKONOMIJE ČIJE UČEŠĆE U BDP-U JE IZMEĐU 8 I 9 ODSTO SA TENDENCIJOM POVEĆANJA. U ODNOSU NA DRUGE GRANE I SEKTORE U PRVIH ŠEST MESECI GODINE KORONE, BELEŽI RAST OD PREKO 12, ODNOSNO POVEĆANJE IZVOZA ZA 6,6 PROCENATA. NIŠTA U OVOM PREDUZEĆU POD OTVORENIM NEBOM NIJE SLUČAJNOST NITI STICAJ NEKAKVIH SREĆNIH OKOLNOSTI, VEĆ REZULTAT NAPORANOG, ZNALAČKOG I PUNOG VOLJE RADA.

Zbog svih ovih, ali i brojnih drugih pozitivnih rezultata jako je bitno ko će u naredne četiri godine ispred Vlade Srbije biti zadužen za sektor agrara. Naime, tabloidna nagađanja tokom avgusta nervirala su poljoprivrednike, jer su se navodila imena koja nisu u stanju da se brinu o saksiji sa cvećem, a kamo li o onima koji obrađuju oranicu od preko četiri miliona hektara. Nesporno je njihovo interesovcanje da li će na jesen biti donet ZAKON O TRGOVINI POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA koji inače nikada nije postojao kod nas, već će pred Ministarstvom biti podugačak spisak drugih zahteva, očekivanja i strateških odluka koje treba da očuvaju i unaprede srpski agrar. S obzirom da je SELEKTOR kazao da će tek u septembru biti određeni svi bitniji igrači mnogima je laknulo što nesporno govori da su takozvana PERSONALNA REŠENJA u „plodoredu“  visokih državnih službenika jako bitna. Na drugoj strani, dokone partokrate našle su za zgodno da menjanju naziva ulica, pre svega onih, sa JUGOSLOVENSKIM preznakom. Nije mi jasno u čijim očima treba da porastu, osim što imaju saradnike u pojedinim podrepim i nedoraslim medijima, kvazi intelektualcima i smutljivim istporičarima. Posle nasrtaja na heroje Stevana Filipovića, Žikicu Jovanovića i još brojne druge strahujem da će na red doći i legendarne SESTRE ILIĆ u Valjevu ili njihove vršnjakinje PET DANICA iz Herceg Novog, koje su svoje mlade živote žrtvovale za ideale slobode, patriotizma i borbe protiv fašizma. Umesto da se table sa njihovim imenima čitaju kao molitvenici i sa ponosom, izvesni PRELETAČEVIĆI ponovo vršljaju tamo gde im mesto nije.

Kao melem na ranu, uz pomenuto revizionističko ludilo, stigla je avgustovska inicijativa Udruženja poštovalaca Slobodana Danka Popovića (1928-2009) da se njegov roman KNJIGA O MILUTINU uvrsti u srednjoškolsku lektiru. Ovaj roman je inače po izdavanju 1985. godine od strane komunističke vlasti proglašen za nacionalistički, iako se u suštini radi o potresnom antiratnom romanu i priči o SRPSKOM SELJAKU u vremenu punom krupnih istorijskih dešavanja i izazova. SINOVAC, valjda će ova inicijativa proći!?

Komentari