Zašto je zemljište naše najveće prirodno bogatstvo

U subotu, 5. decembra, širom planete obeležen je Svetski dan zemljišta. Ovaj dan obeležava se od 2002. godine, kada je ideju dao kralj Tajlanda, Rama IX, a podržalo je Međunarodno udruženje za nauku o zemljištu (IUSS). Na zasedanju Generalne skupštine 2013. godine, 5. decembar zvanično je proglašen za Svetski dan zemljišta.
 

Zemljište - ©Agromedia

Osnovni cilj obeležavanja ovog dana je da se među ljudima proširi svest o značaju plodnog i zdravog zemljišta. Ovo prirodno bogatstvo se teško obnavlja, a ima neprocenjivu korist za čovečanstvo.

Dobro zemljište neophodno je za pravilno funkcionisanje ekosistema, jer ono prečišćava vodu, obezbeđuje hranu, čuva genetske resurse i predstavlja osnovni životni prostor za gotovo sva kopnena živa bića. Zato je zemljište najveći svetski proizvođač zdrave hrane i borac za smanjenje siromaštva.

Zemljište je jedno od najvažnijih prirodnih bogatstava svuda u svetu, pa i u Srbiji. Zato bi ovaj resurs trebalo da koristimo racionalno i tako mu omogućimo da nesmetano obavlja sve svoje funkcije.

Evo još nekoliko statističkih podataka koji bi trebalo da povećaju našu brigu o očuvanju zemljišta:

  • ¼ ukupnog svetskog biodiverziteta nalazi se unutar zemljišta;
  • 90% hrane za ljude nastaje na zemljištu;
  • Broj ljudi na Zemlji u poslednjih 200 godina veći je bar pet puta;
  • U poslednjih 50 godina površina obradivog zemljišta po stanovniku smanjena je za polovinu;
  • Zemljište je glavni svetski regulator poplava i suša, ali i izvor ugljen-dioksida, pa zato doprinosi prilagođavanju klimatskim promenama.
     

Zemljište - ©Agromedia  

Kada je reč o Srbiji, stručnjaci kažu da smo jedna od retkih zemalja iz okruženja koja može da se pohvali veoma kvalitetnim tipovima zemljišta. Prema postojećoj Pedološkoj karti razmere 1:50.000 Srbija raspolaže sa oko:

  • 1.200.000 hektara zemljišta tipa černozem – najkvalitetnijeg zemljišta za ratarsko-povrtarsku proizvodnju;
  • 700.000 hektara zemljišta tipa gajnjača – najkvalitetnijeg zemljišta za voćarsko-vinogradarsku proizvodnju;
  • 600.000 hektara zemljišta tipa smonica – kvalitetno zemljište i za ratarsku i za voćarsko-vinogradarsku proizvodnju;
  • 1.000.000 hektara različitih tipova brdsko planinskih zemljišta u tipu livada i pašnjaka – zemljište za ispašu stoke i druge potrebe u stočarstvu.
     

Zemljište je najveći svetski proizvođač zdrave hrane i borac za smanjenje siromaštva.

Ipak, u većini slučajeva u strategijama za razvoj Srbije zemljište se klasifikuje po starim katastarskim klasama, a manje po tipovima zemljišta. „Zato bi ubuduće trebalo da se ta praksa promeni i da se uzima u obzir potencijalna plodnost različitih tipova zemljišta prilikom planiranja poljoprivredne proizvodnje“, kaže profesor dr Aleksandar Đorđević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Da zaključimo, zemljište je jedno od najvažnijih prirodnih bogatstava svuda u svetu, pa i u Srbiji. Zato bi ovaj resurs trebalo da koristimo racionalno i tako mu omogućimo da nesmetano obavlja sve svoje funkcije. Jedino na taj način ono zaista može biti od koristi nama, budućim pokolenjima, ali i evoluciji čoveka uopšte.

Komentari