Svet poljoprivrede Prodavnica

8 NAVIKA za našu planetu koje svi možemo da usvojimo!

Mala delovanja pojedinaca mogu da učine mnogo i često dovode do ostvarivanja velikih ciljeva. To je i najbolji način da se borimo sa ekološkim problemima, bilo da je u pitanju zagađenost vazduha, vode ili zemljišta, prevelike količine otpada, ili pak narušavanje biodiverziteta.

ZemljaFoto:Pixabay

Mnogi imaju želju da doprinesu „zdravlju“ planete na kojoj živimo, a o čijem narušavanju se priča već godinama, odnosno decenijama. Postoji 8 životnih navika koje su vrlo jednostavne, neće narušiti kvalitet života na koji smo navikli, čak naprotiv, većina njih pored ekološkog ima i ekonomski karakter, odnosno sa mnogima od njih ćemo i uštedeti, a čak i pobošljati lično zdravlje.

1. Ceger u ruke!

Jedan od glavnih stanovnika na smetlištima, i najvećih zagađivača među otpadom su plastične kese. Bilo da idemo u piljaru, prodavnicu, apoteku, butik ili neko drugo prodajno mesto, nesvesno uzimamo plastičnu kesu i pakujemo kupljenu robu u istu. Tako se sakupi poprilična količina po glavi stanovnika, a poražavajuć podatak glasi: svake sekunde u svetu bude upotrebljeno čak 160 000 plastičnih kesa.

Plastična kesaFoto:Pixabay

Međutim, rešenje postoji, i to u različitim dezenima i bojama. Cegeri danas predstavljaju pravi modni detalj, te stoga ne postoji valjan izgovor da se ne koriste. Mogu se iskorisititi veliki broj puta, prati kada se isprljaju i upotpuniti odevnu kombinaciju, a pritom se mogu savijati te nisu kabasti i ne predstavljaju teret. Stoga, kada sledeći put odete u nabavku, ne zaboravite ceger!

2. Fizička aktivnost kao ekološko rešenje

Oblikovanje tela i poboljšavanje mišićnog tonusa, ublažavanje napetosti i stvaranje osećaja mira, samo su neki od razloga zbog kojih bi trebalo da izaberete bicikl kao prevozno sredstvo. Samo 20 minuta vožnje ovog dvotočkaša smanjuje stres za trećinu. Odlično je rešenje za sve one koji ne mogu da izdvoje slobodno vreme za treninge, jer predstavlja odličnu fizičku aktivnost i to na otvorenom. Osim toga, bicikl je odlično rešenje protiv zagađenosti vazduha, jer se smanjuje emisija štetnih gasova koja izlazi iz izduvnih sistema automobila i drugih vozila.

BiciklFoto:Pixabay

Isto tako, ako su u pitanju manje razdaljine, nemojte da vas mrzi, umesto vozila izaberite šetnju koja umnogome doprinosi psiho – fizičkom zdravlju. Uključite pedometar pre nego što krenete i nakon šetnje zapisujte svaki dan pređenu kilometražu i broj koraka. Na kraju meseca bićete oduševljeni zbirom i razdaljine koju ste prešli ali i uštedom goriva, a samim tim bićete i motivisani da nastavite sa ovom aktivnošću.

3. Kada stavite pastu zatvorite vodu!

Voda je najvažnija supstanca na planeti i ključ života, te njena ušteda i racionalna potrošnja treba da bude prioritet svih. Ponekad, nesvesno, a ponekad nesavesno, puštamo vodu da otiče bez razloga, a najbolji primer je pranje zuba ili pranje sudova.

Kada peru zube mnogi ostave vodu da curi iz slavine za to vreme, iako im u tom momentu uopšte nije potrebna. Isto tako, kada peru sudove, prilikom trljanja istih sunđerom sa detrdžentom, mnogi ne zatvore slavinu u sudoperi.

Ova „gadna“ navika utiče i na kućni budžet, jer će račun za vodu bespotrebno biti uvećan. Kada se količina vode koja se bespotrebno trošila sabere na mesečnom nivou, zbir neće biti mali. Štedite racionalnim delovanjem!

4. Separacijom otpada do smanjenja broja deponija

U Srbiji postoji preko 2 200 divljih deponija, ovo nije mala brojka zar ne? Separacija otpada i njegova reciklaža predstavlja rešenje, te svaki pojedinac može da pronađe solucije koje se nude u okviru njegove opštine.

Udruženje „Čepom do osmeha“ iz Novog Sada dela na poručju čitave zemlje i njihove kutije za odlaganje plastičnih čepova pokrivaju gotovo svaki deo Srbije, a u velikom broju opština imaju svoje koordinatore. U pitanju je ekološko – humanitarna akcija koja podrazumeva prikupljanje plastičnih čepova i od reciklaže istih, to jest od sredstva prikupljeniih na taj način, kupuju se pomagala deci sa invaliditetom.

Plastični čepoviFoto:Pixabay

Prikupljanjem čepova do sada je kupljeno 59 pomagala za decu sa invaliditetom širom Srbije, a priroda je oslobođena za preko 500 tona plastike od osnivanja udruženja do sada. Imajući u vidu da su plastici potrebni vekovi da se razgradi u prirodi, ovi podaci su siguran razlog da potražite mapu sa kutijama za odlaganje plastičnih čepova ovog udruženja na internetu.

5. Otpad nije uvek smeće!

Otpad iz kuhinje u 99 posto slučajeva završi u mešanom toku komunalnog otpada. Međutim, svaki pojedinac može da utiče na smanjenje ove vrste otpada u svom domaćinstvu i to na jednostavne načine, koji pritom dovode do uštede.

Od kore banane možete napraviti besplatnu prihranu za biljke tako što ćete je iseckati na manje komade i zakopati u zemlju pored biljke. Kora ovog egzotičnog voća će se polako razgrađivati i obogatiće zemljište. Naime, kora banane sadrži brojne materije koje doprinose rastu biljaka, čine ih jakim i razvijaju njihovu otpornost na brojne bolesti i parazite koji ih desetkuju. Ovo organsko đubrivo sadrži kalijum, kalcijum, magnezijum i fosfor.

Obični puževi i puževi golaći mrze ukus i miris kafe, pa vam talog od toplog jutarnjeg napitka može biti veoma dobar prijatelj u borbi da zaštite biljke od ovih napasti. Sa talogom od kafe možete da napravite i prihranu za biljke, tako što ćete u 20 litara vode dodati dve šoljice soca od kafe i ostaviti smešu da prenoći. Sa time je moguće prihraniti većinu biljaka, a posebno one koje vole kiselije zemljište.

Iskorišćene ljuske od jaja mogu se upotrebiti kao malč za čuvanje vlage u zemljištu – ukoliko usitnjene ljuske jaja prospete po površini zemljišta oko biljke, osim što se čuva vlaga u zemljištu, postepeno se zemljište i obogaćuje, najviše kalcijumom.

Ljuske od različitog voća mogu se upotrebiti u pripremi prirodne kozmetike ali i home – made sredstava za čišćenje kuće.

6. Biljke ne morate zalivati samo vodom

Osnovna stvar u uzgoju biljaka, bilo da je to na otvorenom ili u zatvorenom prostoru jeste obezbeđivanje dovoljne količine vode, bez koje biljka, kao ni čovek ni životinja, ne može da preživi. Međutim, da li ste znali da biljke ne morate zalivati samo običnom vodom?

Biljke možete zalivati kišnicom koja je idealno rešenje jer je meka i sadrži nizak nivo soli, te je stoga preporučljiva za snabdevanje biljaka vodom. Obezbedite bure u kome ćete sakupljati kišnicu tokom kišnih dana, i čuvati je za zalivanje biljaka.

Nakon barenja povrća, vodu nemojte prosipati već je upotrebite za zalivanje svojih biljaka. Naime voda u kojoj ste kuvali povrće, pod uslovom da niste dodavali šećer, so ili ulje može biti odlična prirodna prihrana. Koristite je čim se ohladi kako biste sprečili razvoj bakterija. Ova tečnost sadrži minerale koji pospešuju rast i razvoj biljaka. Razlog leži u tome što mnogi elementi kao što su fosfor i kalcijum ostaju u vodi.

Kuvano povrćeFoto:Pixabay

Ako imate akvarijum sa ribicama, nakon menjanja vode u istom (pod uslovom da nema soli u sebi), nemojte je bacati već je iskoristite za zalivanja biljaka jer u sebi sadrži obilje minerala.

7. Posadite drvo sa porodicom i prijateljima

Zagađenost vazduha je jedan od najvećih svetskih ekoloških problema. Jedno od najefikasnijih rešenja ovog problema je sadnja stabala, odnosno pošumljavanje. Oni predstavljaju moćne prećiščivače vazduha jer absorbuju ugljen – dioksid i ublažavaju štetno dejstvo efekta staklene bašte.

Jesen je stigla, a ovaj period godine je idealan za sadnju stabala. Pored ekološkog, sadnja drveća ima i socijalni aspekt jer može predstavljati zajedničku aktivnost za sve članove domaćinstva, a posmatranje napredovanja sadnice ispuniće srca svih koji su učestvovali u njenoj sadnji. U toplim, letnjim danima, vaše drvo vam može pružiti odličan hlad i zaštitu od sunčevih zraka.

Ovo su 3 vrste drveća koje se izdvajaju po svojoj velikoj moći čišćenja vazduha, a ako imate malu površinu u dvorištu, opredelite se za neku od ovih 5 vrsta.

8. Pčele će vam biti zahvalne

Iako svaki treći zalogaj u ishrani čoveka zavisi od pčela, ovaj insekt oprašivač smatra se vrlo ugroženim, neretko od strane čoveka koji izaziva pomore nekontrolisanom upotrebom hemijskih sredstava u poljoprivredi. Međutim, antropogeni uticaj može biti i pozitivan i to sadnjom medonosnog bilja!

Pčela na nevenuFoto:Pixabay

Sadnjom medonosnog bilja pčelama se kontinuirano obezbeđuje nektar i polen, neophodni za njihovo normalno funkcionisanje. Većina medonosnih biljaka su vrlo dekorativne i predstavljaju pravi dragulj u bašti, ali i na terasi, te su stoga pogodne i za urbano baštovanstvo. Ovo su neke od biljaka koje možete zasaditi: matičnjak, majčina dušica, origano, korijander, bosiljak, neven, žalfija, facelija, ruzmarin. Tu su i standardne uzgajane kulture: krastavac, malina, kupina, rotkvica, dinja, ribizla, a za baštovane koji vole da eksperimentišu – artičoka.

 

 

 

 

Komentari