Sve češće se u medijima iznose informacije o posledicama klimatskih promena i o efektu staklene bašte, a stručnjaci za oblast zaštite životne sredine, kao jedno od osnovnih rešenja, predlažu pošumljavanje. Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom, sa oko 30 posto teritorije pod šumama, a plan nadležnih institucija je da se ovaj procenat poveća jer su šume blago svake države.
Možda vas zanima
U borbu za veću pošumljenost Srbije uključio se i Stefan Drljača, koji je u selu Dučalovići, nadomak Čačka, zasadio šumu koja će proizvoditi kiseonik za sve ljude, doprineti smanjenju erozije i povećanju biodiverziteta. On kaže da ga je na ovaj poduhvat motivisala želja da ostavi iza sebe nešto što će biti na korist svima.
„Sadnju šume sam započeo pre tri godine, na livadi koju sam kupio godinu dana pre toga. Nisam mnogo toga znao o pošumljavanju, pa sam počeo da se informišem na internetu i istražujem koje sve vrste drveća postoje i koji su načini sadnje. Zajedno sa ocem i bratom sam posadio 150 jednogodišnjih sadnica crvenog hrasta, a kako smo bili zadovoljni učinkom, odmah smo nastavili sa još 100 sadnica“, rekao je Drljača.
Danas se u njegovoj šumi pored hrastova mogu videti i javori, borovi, kesteni i breze ali i druge vrste čiji se broj neprestano povećava.
„Sada u šumi imamo mnogo vrsta jer sam naučio da je biodiverzitet veoma važan i da različite vrste drveća mogu međusobno sarađivati i komunicirati, i tako se štititi od bolesti i nepogoda. Takođe, veći broj vrsta drveća u šumi direktno utiče i na povećanje broja životinjskih vrsta koje se tu nastanjuju“, kazao je naš sagovornik.
Pored navedenih vrsta drveća, on nastoji da u šumi sadi i drveće iz drugih krajeva, te da na taj način napravi pravu internacionalnu šumu.
„Neke sam sadnice dobio od dragih ljudi, neke sam posadio zajedno sa njima, a neke sam doneo sam iz mesta koja su za mene značajna. Danas je tu drveće posađeno iz žira hrasta koji raste u porti manastira Gračanica, iz Dalmacije, Banije i drugih zemalja od Severne Amerike do Azije. Gde god otputujem trudim se da donesem uspomenu koja će trajati duže nego ja sam“, objašnjava ovaj tridesetdvogodišnjak.
Prema njegovim rečima, bilo je mnogo izazova sa kojim se susreo od kada je krenuo sa sadnjom stabala. Ipak, on i njegova porodica uspeli su da sačuvaju većinu sadnica od velike suše, zečeva i srna, te sada šuma koja se nalazi u podnožju planina Ovčar i Kablar odlično napreduje i Stefan se nada da će se za pet godina već moći da se uživa u hladovini.
„Ova mlada šuma je odavno prestala da bude moj lični poduhvat, danas ona pripada velikom broju dobrih ljudi širom sveta. Šume imaju preko 300 prepoznatih funkcija i služe svima na korist. Pored najvažnijih funkcija šume kao što su: proizvodnja kiseonika, zaštita zemljišta od erozije, umanjivanje klimatskih promena i pružanje staništa mnogih biljnim i životinjskim vrstama, dokazan je i njen pozitivan uticaj na psihičko stanje čoveka. Smatram da svako od nas treba da učini nešto korisno za sebe i provede nekoliko sati nedeljno u prirodi“, tvrdi Drljača.
Još od detinjstva bila mu je zanimljiva činjenica, to što čovek može da posadi drvo koje će biti tu još stotinama godina i koje će dočekati buduće generacije. On kaže da je svestan koliko toga od prirode uzima, pa je poželeo da joj zauzvrat nešto pruži, i želi da motiviše druge da slede njegov primer.
„Smatram da svako od nas može da se uključi sa malo napora i tada imamo mogućnost da postigemo velike uspehe. Video sam velike akcije u Aziji u kojima su ljudi u kratkom vremenskom periodu posadili milione stabala. Pored Pekinga niče šuma veličine Irske koja treba da smanji zagađenje, a u Pakistanu je zasađeno preko milion stabala za samo jedan dan. I mi bismo mogli da sprovedemo neku veliku akciju i na taj način ulepšamo životnu sredinu“, ,zaključio je i dodao da je vrlo bitno da se deca od malih nogu uče značaju čiste životne sredine.
„Onaj ko sadi drvo, voli ne samo sebe nego i druge“, reči su jedne engleske poslovice. Stefan Drljača je pravi primer da uticaj ljudskog faktora na prirodu ne mora uvek da se spominje u negativnoj konotaciji i istinski motiviše sve ljude da uvide važnost šumskog pokrivača i prepoznaju sav značaj koji im on pruža.
Komentari