Ovo je preparat koji vas u zaštiti soje i suncokreta sigurno neće izneveriti

Ovo je preparat koji vas u zaštiti soje i suncokreta sigurno neće izneveriti

S obzirom na to da je soja veoma osetljiva ratarska kultura i da bi sa njenom zaštitom trebalo da budete izuzetno obazrivi, odlučili smo da na ovu temu porazgovaramo sa stručnjacima koji sa ovom kulturom već godinama ostvaruju vrhunske prinose i to na velikim površinama. Pogledajte šta smo saznali, koji je to preparat koji u zaštiti soje od korova ne pravi apsolutno nikakve greške.

Soja je jedna od najstarijih gajenih ratarskih kultura na svetu i to više od čak 4.000 godina. U našoj zemlji, ona je i jedna od najznačajnijih na imanjima brojnih ratara, naročito u Vojvodini. Zrno ove uljarice sadrži 40% proteina, 35 do čak 50% belančevina i 18 do 24% ulja. Zato soja ima veliki ekonomski, ali i agrotehnički značaj. Ona se koristi za ishranu ljudi i životinja, ali i u raznim industrijama, kao što su pekarska, farmaceutska, tekstilna, automobilska, industrija pesticida i druge.

Evo šta smo zabeležili na Danu polja soje na imanju „Napredak“!

Uz sve to, soja je dobra i u plodoredu i izuzetno je značajna berzanska roba. Ipak, soju mnogi ratari nazivaju princezom ratarskih kultura, jer je veoma nežna i osetljiva. Zato ona tokom cele godine zahteva da joj se posveti velika pažnja. Nešto više o tome rekla nam je Danijela Mijatov, predstavnica kompanije „Delta Agrar“.

Soja - ©Pixabay 

Nalazimo se u Čelarevu, na imanju Podunavlje, na parceli na kojoj je posejana soja. U narednom periodu planirana je zaštita ovog useva od korova. S obzirom na to da je soja nežna biljka, nije je lako zaštititi. Najčešći predusevi za nju su pšenica i kukuruz. Pošto je soja osetljiva na ostatke nekih herbicida, naročito one koji se koriste u kukuruzu, veoma je bitno biti na oprezu kada je reč o izboru herbicida ili njihovoj kombinaciji“, ističe Danijela.

Biodizel iz ulja soje znatno pojeftinjuje proizvodnju

Korovi su izuzetno veliki sojini konkurenti i mogu da smanje rod od 10 do čak 100%, zavisno od vrste i njihove brojnosti. Korovi su soji najveći neprijatelji u vreme od njenog nicanja sve do zatvaranja redova. U ovom kritičnom periodu korovi niču i pre i posle soje, naročito širokolisni i razvijaju se znatno brže od nje. Zato ukoliko ih ne suzbijete na vreme, posledice mogu biti izuzetno velike i kasnije ih je gotovo nemoguće rešiti.

Pulsar u polju - ©Agromedia 

Nakon nicanja soje, kada ona ima potpuno formiranu jednu trolisku, pa do faze tri formirane troliske, izvodi se korektivno suzbijanje korova. Prskanje soje protiv širokolisnih korova najbolje je podeliti na dva tretmana, jer se tako bolje mogu kontrolisati korovi, naročito invazivni, kao što su ambrozija i pepeljuga“, dodaje ona.

Pravo vreme za drugo prskanje soje diktiraju korovi i vremenske prilike. Drugo prskanje se obično radi dve do tri nedelje nakon prvog, kada nikne novi talas korova i kada su oni na dva do tri centimetra visine“, rekla je Danijela.

Soja u polju - ©Pixabay 

Kada je reč o preparatima koji se koriste za suzbijanje korova u soji, mnoge kompanije su se potrudile da na njima pokažu svoja najbolja umeća i znanja. Ipak, stručnjaci „Delta Agrara“ već godinama koriste jedan koji se uvek dobro pokaže, a to je Pulsar 40.

Pulsar je sistemični herbicid za suzbijanje širokolisnih korova poput lipice teofrastove, štira, vijušca, slačice, tarčiška, pepeljuge obične, tatule obične, divljeg broća, divljeg suncokreta, crvene mrtve koprive, bezmirisne kamilice, velikog dvornika, gorušice, ali i uskolisnih, kao što su divlji ovas, muharike, sirak divlji iz semena i drugi.“

Soju mnogi ratari nazivaju princezom ratarskih kultura, jer je veoma nežna i osetljiva. Zato ona tokom cele godine zahteva da joj se posveti velika pažnja. 

Najveći uspeh prilikom suzbijanja korova u soji zavisi od mnogobrojnih stavki. Neke od njih su vrsta korova, brojnost korova, tip tla, plodored, klimatski uslovi, izbor herbicida i, naravno, kvalitetna aplikacija. Zato je, bez obzira na sve proverene i dobre osobine i efikasnost ovog preparata, Pulsar veoma važno primeniti pravilno i u preporučenim količinama.

Preparat se primenjuje svim tipovima ratarskih prskalica, u zavisnosti od prisutnih korovskih vrsta i intenziteta zakorovljenosti useva, u količinama od 1 do 1,2 litra po hektaru. Pri količini primene od 1,2 litra po hektaru preparat ispoljava dobru efikasnost na širokolisne korove, kao što su ambrozija pelenasta, poljski prstenak i uskolisni korov sirak divlji iz semena“, ističe Danijela.

Soja u polju - ©Agromedia 

U usevu soje najčešće se Pulsar koristi u količini od 0,4 l/ha u kombinaciji sa preparatima na bazi aktivnih materija oksasulfurona i tifensulfuron metila, čime se postiže dodatno delovanje na korove i preko zemljišta, odnosno korena korova. Na temperaturama većim od 25 stepeni značajno se smanjuje efikasnost herbicida, te bi tada trebalo izbegavati tretmane“, objašnjava naša sagovornica.

Svoje izuzetne osobine ovaj sistemični herbicid nije dokazao samo u soji. Još neke prednosti on je dokazao i kroz uspešno suzbijanje volovoda, visoku selektivnost i u drugim leguminoznim kulturama, ali i u borbi protiv čička i ambrozije u Clearfield suncokretu.

Drugo prskanje se obično radi dve do tri nedelje nakon prvog, kada nikne novi talas korova i kada su oni na dva do tri centimetra visine.

Pulsar se primenjuje i u usevu graška i pasulja, a nalazi primenu i u usevu suncokreta i to u IMI hibridima, koji su tolerantni na herbicide iz ove grupe preparata. Preporučena količina je 1,2 litra po hektaru i to u vreme kada je suncokret u fazi od nicanja do 3 para listova, a korovi u fazi kotiledona do razvijenih 6 listova, a optimalno u fazi 1-4 lista“, rekla je Danijela.

U IMI hibridima suncokreta Pulsar se koristi i za suzbijanje volovoda i to u količini od 1,2 litra po hektaru, primenom kada je suncokret u fazi nicanja do 3 para listova, ili dvokratnom primenom i to u količini od 0,8 l/ha, kada suncokret ima 3 para listova. Nakon 7 do 10 dana obavlja se i drugi tretman, u količini od 0,4 litra po hektaru“, završava ona.

Suncokret - ©Pixabay 

Nakon gajenja kultura tretiranih herbicidom Pulsar 40 posle 4 meseca mogu se gajiti pšenica, ječam, raž, suncokret i duvan. Posle 9 meseci na istoj parceli bez brige možete gajiti kukuruz i krompir. Ukoliko posle primene ovog preparata prođe 12 meseci, na vašoj njivi možete da gajite i uljanu repicu i šećernu repu.

Stručnjaci napominju i da u nepovoljnim vremenskim uslovima, odnosno ukoliko nastupi hladno i kišno vreme, može doći do kratkotrajne pojave bledila, ili neke nijanse ka žutoj boji kod navedenih gajenih kultura koje se mogu zaštititi od korova Pulsarom. Međutim, ovakva pojava, ukoliko naravno do nje i dođe, uopšte ne bi trebalo da vas brine, jer će trajati od 3 do najviše 10 dana i neće imati bilo kakav uticaj na dalji razvoj i prinos vaših useva. Karenca za Pulsar iznosi 35 dana, a ovaj preparat možete da pronađete u svim bolje snabdevenim apotekama u našoj zemlji.

Sagovornica:
Danijela Mijatov, „Delta Agrar“

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica