Srbija treća najkonkurentnija zemlja po proizvodnji i izvozu maline

Srbija treća najkonkurentnija zemlja po proizvodnji i izvozu maline

Srbija je treća najkonkurentnija zemlja kada je reč o malinama pokazala je studija o konkurentnosti poljoprivrede Srbije koju je sprovela konsultantska kuća SEEDEV uz podrušku projekta GIZ. Za to su pre svega zaslužne inovacije koje su Srbiju napravile jednom od svetskih velesila u malini.

Srbija treća najkonkurentnija zemlja po proizvodnji i trgovini malinom - © Pixabay 

U pomenutoj studiji navodi se da Srbija povećava trgovinu svežom malinom (30 odsto brže od svetskog proseka), a i intenzivno se podižu zasadi sa dvorodnim sortama. U smrznutoj malini i pored pada izvoza 2016. godine u odnosu na predhodnu godinu Srbija je svetski lider ispred Poljske i Čilea.

Do ovako dobrog plasmana srpske maline na svetsko tržište došlo je, kako se navodi u objavljenoj studiji, pre svega zbog specijalizacije proizvođača. Oni su postepeno povećavali proizvodnju, i počeli da ostvaruju ugovore, dugogodišnje odnose i poverenje sa hladnjačama. Takođe, počeli su da primenjuju dobru poljoprivrednu praksu koja se u sve većem broju slučajeva dokumentuje Global G.A.P. certifikacijom. S druge strane, određeni deo proizvođača koji su shvatili da malina nije idealno rešenje za njihove prihode odustaje ill se prebacuje u druge proizvodnje.

Indeks konkurentnosti u proizvodnji i trgovini malinom - © SEEDEV

Ono što je neosporno jeste da je Srbija i dalje veliki izvoznik zamrznute maline. Vrednost izvoza zamrznute maline u periodu 2010-2015. godine je 241 milion dolara. Izvoz od 2014. godine do 2016. godine je bio od 277 miliona dolara, a rekordnih 309 miliona naša zemlja dostigla je u 2015. godini. Jedino Čile ostvaruje veću jediničnu vrednost izvoza od Srbije dok je druga Poljska koja ima konkurentniju cenu zbog manjih troškova proizvodnje.

Srbija ima veoma dobre uslove za uzgoj maline i pored toga ulaže u inovacije. Iz tog razloga razvila se konkurencija od strane preduzetnika proizvođača i preduzetnika hladnjačara, ali se istovremeno razvila i kooperacija između njih. Uspeh sektora malinarstva zasniva se na razmeni, saradnji i uključenosti velikog broja proizvođača i kupaca, navodi se u studiji konsultantske kuće SEEDEV.

Izvozna i otkupna cena maline - © SEEDEV

Na isti način kao što se to desilo 1970-tih dešava se poslednje tri godine. Nakon 40 godina inovacije su se vratile u sektor i one će ga najverovatnije i spasiti. Tehnologija gajenja maline je napokon iskočila iz šeme. Podignuto je nekoliko desetina hektara maline pod plastenicima za tržište, a u Vojvodini postoje već centri gajenja dvorodih sorti.

Koje su prepreke za razvoj malinarstva?

Budućnost malinarstva ugrožena je time što se od države traži da reguliše odnose. Najveća opasnost za ovaj sektor su i pojedini proizvođači koji nisu razumeli prirodu konkurentnosti maline, pa stalno insistiraju na ulozi države da koordinira, posreduje, subvencioniše i preraspodeljuje.

Rast proizvodnje u odnosu na rast u svetu - © SEEDEV

U kom pravcu će se dalje razvijati malinarstvo zavisi u velikoj meri i od agrarne politike i onih koji je sprovode. Da li će ona prestati da učestvuje u pregovorima o cenama, donošenju različitih strateških odluka i dokumenata ili će raditi na sertifikaciji sadnog materijala, rešavanju problema registracije pesticida, rešavanju sive zone u otkupu i drugog.

Najveći napredak u proizvodnji maline će se postići građenjem partnerskih odnosa između proizvođača i hladnjača. U tom slučaju veliki deo energije koji se troši na sukobe mogao bi da se investira u inovacije u proizvodnju i na tržištu, organizovanije nastupanje u izvozu, ali i da se povećava potrošnja maline na domaćem tržištu.

Izvor: studija o konkurentnosti poljoprivrede Srbije, SEEDEV

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.