Rogač – jefitinija, a ukusna zamena za orah

Rogač – jefitinija, a ukusna zamena za orah

Rogač je mahunarka sa mediterana - ©Pixabay

Rogač je sve popularnija biljka, naročito kod pobornika zdravije ishrane. Zbog važnih nutritivnih sastojaka, pristupačne cene, kao i svog specifičnog ukusa, mahune ove biljke, najčešće u samlevenom obliku, sve češće postaju sastojak mnogih recepata. Po čemu je rogač tako poseban?

Mahunarka sa Mediterana

Rogač je zimzelena biljka iz porodice mahunarki koja potiče sa mediteranskjog područja. Ova biljka je jako cenjena još od davnina. Na primer, u antičko doba semenke rogača korišćene su kao merna jedinica za količinu zlata.

Na ovom području, rogač se uzgaja već preko 4000 godina. Uzgoj rogača pominje se i u Bibliji, a ova biljka je bila dobro poznata i starim Grcima. Stabla rogača danas je uzgajaju u čitavom svetu. Od Kalifornije u Americi, pa sve do Australije.

Stablo rogača može da preraste i visinu od 10 metara, i izuzetno je razgranato i široko, sa jakim korenom i velikim brojem smeđih listova. Plod rogača je u vidu mahune, dvadesetak centimetara dugačke. Mahuna je zelene boje, a sazrevanjem polako prelazi u tamnu boju, nalik čokoladnoj. Mahune sazrevaju krajem leta i koriste se u celosti.

Rogač se vekovima upotrebljavao kao namirnica veoma važna za ishranu ljudi, ali i ishranu stoke, prvenstveno zbog svojih visokih nutritivnih vrednosti. Ovome naročito pogoduje činjenica da se osušene mahune rogača mogu čuvati i po nekoliko godina.

 

Rogač se koristi kao zamena za čokoladu - ©Pixabay

Hranljive vrednosti rogača

Ukoliko se dogodi da arabika koja je omiljena kafa na svetu nestane, rogač bi je mogao zameniti, jer se rogač sve više upotrebljava i kao zdrava zamena za kafu.

Kao što smo napomenuli, rogač je sve popularniji. Prateći savremene trendove u ishrani, ljudi se sve češće trude da pronađu neka alternativna rešenja za hranu koja im je omiljena, a možda i nije toliko zdrava. Tako, na primer, čak i za slaninu postoje neke ukusne i zdravije zamene. Upravo iz ovog razloga, rogač sve više dobija na popularnosti.


Naime, ova biljka može da se koristi kao izvesna zamena za kakao od kojeg nastaje čokoladu. Semenke rogača imaju ukus koji je vrlo sličan čokoladi. Ipak, u ishrani se najčešće koriste same mahune, koje su slatkasnog ukusa. Mahune se melju i proizvoidi se brašno od rogača, koje se na najrazličitije načine upotrebljava u ishrani.

Mahune rogača bogate su ne samo saharozom, već i proteinima, sadrže vitamine A i B, i veliki broj minerala, a imaju jako malo kalorija, što ovu biljku čini naročito specifičnom. Rogač u manjim porcijama sadrži i masti, tanine, mineralne soli i vlakna. Zbog svih svojih hranljivih i lekovitih svojstava, rogač se često u vidu čaja ili kao dodatak u različitim biljnim mešavinama koristi za lečenje više zdravstvenih problema: problema sa varenjem i digestivnim traktom, problema sa povišenim holesterolom, ali i problema sa prekomernom telesnom težinom.

Mahune rogača mogu da se koriste i sveže, ali se najčešće melju i prže. Kod nas, za rogač se kaže da je orah za siromašne. Zbog jako povoljne cene, 100 grama mlevenog rogača košta pedesetak dinara, rogač se koristi u kolačima kao zamena za orah.


 

Stablo rogača živi između 80 i 100 godina - ©Pixabay


Uzgoj rogača

Rogač najbolje raste na mediteranskim područjima, na istom zemljištu na kojem uspevaju i citrusi. Najčešći način uzgoja ročaga jeste direktnim sejanjem semena.

Sveže seme rogača brzo klija, dok osušene semenke najpre moraju ožiliti, a zatim natopiti dok se ne uvećaju dva do tri puta. Stabla rogača rastu polako. Intenzivniji rast kreće tek od šeste godine, ali zato stablo može živeti čak između 80 i 100 godina. Za uzgoj rogača potrebno je jako osunčano zemljište, jer rogač jako dobro podnosi sušu. Ne prijaju mu kisela zemljišta, niti prevelika vlaga, pa zemljište za uzgoj rogača mora biti dobro drenirano.

Stabla rogača su jaka i vrlo otporna na mnogobrojne bolesti i štetočine. Najveća opasnost za uzgoj rogača zapravo može biti previše vlažno zemljište i povišena vlažnost vazduha, jer ovo može dovesti do zakržljanja drveta i nemogućnosti apsorpcije hrane, što dalje uzrokuje žutu boju listova i njihovo opadanje.

 

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica