Pionir u gajenju drena: „Svake godine uberem dobar prinos“

Pionir u gajenju drena: „Svake godine uberem dobar prinos“

Dren je voćka velikog potencijala, tvrde stručnjaci iz komšijske Crne Gore. Njihovi eksperti za voćarstvo uveliko zagovaraju uvođenje ovog zaboravljenog i poludivljeg voća u plantažne zasade. U Crnoj Gori ima desetak plantaža i već su u Nikšiću počeli da proslavljaju „Dane drenjine“, dok je u Srbiji ovaj način uzgoja još uvek sporadičan. Ipak, pronašli smo jedan zasad drena u selu Lužnice kod Kragujevca.
 

Drenjine u činiji - © Foto: Biljana Nenković

Vasa Vezmarević na svom imanju gaji na desetine vrsta voća. Među njima ima tridesetak žbunova drena. Zasadio je eksperimentalnu parcelu. Razmak između žbunova je od tri i po metra.

Nije mu potrebna nikakva zaštita. Ali, baš nikakva, i zbog toga je zahvalan za uzgoj. Od agrotehničkih mera jedino s jeseni dodam stajsko đubrivo. I to je sve. Svake godine zametne plodove i uberem dobar prinos od koga pravim džemove, likere, a nešto i prodam“, kaže Vasa Vezmarević, pionir u gajenju drena u Šumadiji.
 

Zasad drena - © Foto: Biljana Nedić

Međutim, on kaže da je ovo voće samo za one koji imaju dosta strpljenja, jer žbunovi sporo rastu. On je svoje posadio pre pet godina i narasli su oko dva metra. Za sada bere oko pet kilograma drenjina po žbunu, ali kako je u pitanju dugovečna biljka, Vasa veruje da će doći dan kada će rađati mnogo veće količine.
 

Drenu nije potrebna nikakva zaštita i zbog toga je zahvalan za uzgoj. Od agrotehničkih mera jedino s jeseni dodam stajsko đubrivo.

Komšije iz Crne Gore tvrde da ovo voće može da donese veoma solidne prinose, pa i prihode. Stručnjaci imaju cilj da ovu poludivlju biljku koja uspeva bez obzira na klimatske uslove uvedu u plantaže, a pogotovu u koncept organske proizvodnje.


Dren je zanemareno voće velikog potencijala. U Crnoj Gori već nekoliko godina radimo na tome da ova lekovita biljka dobije formu plantažnog gajenja. Jedan od razloga je lak i nezahtevan uzgoj. Uspeva na svim zemljištima i ekspozicijima. Ne zavisi od klimatskih uslova. U Crnoj Gori ima ga od mora do planina i svuda daje dosta roda. Raste i rađa i u zasenama i na sunčanim stranama. Zbog toga što mu nije potrebna nikakva hemijska zaštita, idealna je za organski uzgoj“, kaže profesor dr Vučeta Jaćimović sa Biotehničkog fakulteta u Podgorici.
 

Žbun drena - © Foto: Biljana Nenković

Jaćimović je svoj magistarski i doktorski rad posvetio drenu i priču o ovom lekovitom voću pronosi u celom regionu. Dren svake godine zametne plodove i daje visok prinos. Kod starijih žbunova dostiže rod i do sto kilograma. Sve to je velika prednost i na lak način možemo doći do velike količine zdravih proizvoda, dodaje Jaćimović.


Zanimljivo je da dren najranije cveta od svih voćnih vrsta. U januaru se pojavljuju žuti cvetovi i to je prva hrana za pčele.

Sagovornici:
Vasa Vezmarević, odgajivač drena iz Lužnica
Prof. dr Vučeta Jaćimović, Biotehnički fakultet Podgorica


Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica