Moderan zasad šljiva: Evo po čemu se razlikuje od drugih

U mestu Ljutovo, nedaleko od Subotice, prošle nedelje posetili smo jedan moderan zasad šljive. O tome kakva je tehnologija gajenja u njemu zastupljena, koje se agrotehničke mere primenjuju i po čemu se ovaj voćnjak razlikuje od ostalih u tom kraju razgovarali smo sa gospodinom Hrvojem Milunovićem.

Hrvoje Milunović, voćar iz Subotice, objasnio nam je na kom je razmaku vršena sadnja u ovom voćnjaku i pokazao kakvi su rezultati takozvanog razvođenja grana.

U ovom voćnjaku, osim ostalih voćnih vrsta, ima i 10 hektara pod šljivom. Odlučeno je da se posadi jedan intenzivan zasad šljive, u razmacima od 4×1,5 i 4×0,75 metara. Želja je bila da se u ovom zasadu dobije kvalitetna konzumna šljiva koja će se brati, pakovati i slati za izvoz. U tome smo, kako se već sada pokazalo, potpuno uspeli.“
 

Rodna grana šljive - ©Agromedia 


Princip ove sadnje jeste da je sve nadohvat ruke, da razmak sadnje i isključivo rodne grane omogućuju da se sve operacije u voćnjaku rade s nogu, bez lestvi i većih poteškoća. U zasadu, bez obzira na mraz i grad koji nas je zadesio, očekujemo rod od oko 3,5 vagona po hektaru.“

„Ovo je zasad koji je u petoj vegetaciji. Nedaleko odavde imamo i zasad sa dvostruko manjim razmakom i u njemu su rezultati još bolji. Naime, u njemu je možda broj plodova šljive po stablu mnogo manji, ali je zato prinos po hektaru mnogo veći. Inače, u ovakvim zasadima u prve dve godine vrši se razvođenje, što je i glavna mera u formiranju ovog uzgojnog oblika. Naime, grane se razvode nadole, odnosno direktno prema zemlji, i na taj način se obuzdava bujnost.“
 

Zasad šljive - ©Agromedia 


„Takve grane brzo rađaju, pa već samo godinu dana nakon sadnje daju veoma dobar rod. Inače, posadili smo jednogodišnje sadnice, sa prevremenim granama koje smo razveli već u prvoj godini. U sledećoj godini smo već imali zadovoljavajući broj cvetova po stablu i veoma smo zadovoljni ovom sadnjom. Mislim da ćemo i ubuduće težiti manjim razmacima prilikom sadnje voćaka.“

Sve što niste znali o dženarici

„Inače, u delu našeg zasada posađena je i sorta čačanska rana. Za nju voćari obično kažu da nije previše rodna. Ja se sa tim ne bih složio. Mislim da baš uzgojni oblik o kojem sam govorio omogućava ovoj sorti da i ona bude visoko rodna. Dakle, poenta je u razvođenju, da ne postoje grane koje su starije od nekoliko godina te će one tako biti rodne.“

Sagovornik:
Hrvoje Milunović, voćar iz Subotice

Komentari