Vinogradi na crnom vulkanskom pepelu, stari čokoti priljubljeni uz zemlju i grožđe koje sazreva iznad oblaka – to nisu prizori iz mašte, već stvarnost pojedinih evropskih vinogorja. Na padinama Etne, grčkom Santoriniju i Kanarskim ostrvima vinogradari rade u nesvakidašnjim uslovima, a na La Palmi je 2021. godine vulkan eruptirao upravo tokom berbe.
Vinovoj lozi nije uvek potrebno pitomo, lako obradivo zemljište. Pojedini vinogradi podignuti su na tlu nastalom od ohlađene lave, vulkanskog pepela i kamenja, gde se proizvođači suočavaju sa sušom, snažnim vetrovima i zahtevnom obradom.
Možda vas zanima
Upravo odatle dolaze vulkanska vina, vina čija posebnost počinje već pričom o mestu na kojem je grožđe uzgajano.
Šta su zapravo vulkanska vina?
Iako naziv zvuči kao da označava poseban stil ili sortu, vulkanska vina povezuje zemljište vulkanskog porekla. Ono može sadržati pepeo, bazalt, plovućac, tuf i druge materijale nastale vulkanskom aktivnošću.
Međutim, to ne znači da sva ova vina imaju sličan ukus. Na njihove osobine utiču i klima, nadmorska visina, dostupnost vode, sorta grožđa i način uzgoja. Zato bogato crveno vino sa Etne može biti sasvim drugačije od laganijeg vina sa Tenerifa.
Na Etni korenje pronalazi put kroz ostatke lave
Na padinama sicilijanske Etne vinova loza raste na zemljištu oblikovanom nekadašnjim tokovima lave i taloženjem pepela.
Korenje mora da pronalazi put kroz plitko, kamenito tlo, a pojedini vinogradi nalaze se na terasama koje dodatno otežavaju obradu. Takvi uslovi od vinogradara traže mnogo rada i prilagođavanja.
Među sortama ovog područja izdvaja se nerelo maskaleze, od kojeg nastaju prepoznatljiva crvena vina, dok sa vulkanskih padina dolaze i rozei.
Santorini: loza odoleva suši i snažnim vetrovima
Na grčkom Santoriniju vinogradi rastu na rastresitom zemljištu sastavljenom od plovućca, pepela i vulkanskog peska.
Ovde vinogradarima posao otežavaju oskudne padavine i jaki vetrovi. Loza mora da opstane u uslovima u kojima je voda dragocena, a izloženost vremenskim prilikama velika.
Vinogradi ovog ostrva tako pokazuju koliko uzgoj grožđa može da zavisi od poznavanja lokalnih uslova i prilagođavanja prirodi.
La Palma: vinogradi iznad oblaka, a vulkan eruptira tokom berbe
Jedna od najneobičnijih priča dolazi sa La Palme, ostrva u španskom kanarskom arhipelagu.
Pojedini vinogradi ovde se nalaze na oko 1.200 metara nadmorske visine, iznad sloja oblaka. Na crnom vulkanskom pepelu rastu veoma stari čokoti, oblikovani nisko uz tlo kako bi bili zaštićeniji od snažnih vetrova.
Uzgoj zahteva mnogo ručnog rada, uz česte izazove poput suše i toplotnih talasa. A 2021. godine erupcija vulkana poklopila se sa berbom grožđa, dodajući novu neizvesnost već zahtevnoj proizvodnji.
Na ovom ostrvu vina proizvodi i Viktorija Tores Pekis, čiji Las Machuqueras nastaje od grožđa veoma starih čokota, uz male prinose i teške uslove uzgoja.
Da li ova vina imaju ukus lave i pepela?
Izraz „vulkansko vino“ može da navede na pomisao da se u čaši doslovno osećaju lava ili pepeo. Ipak, ne postoji jedinstven „vulkanski ukus“.
U opisima ovih vina često se pominju mineralne, slankaste, biljne ili blago dimne note, ali se one ne pojavljuju podjednako u svakom vinu. Razlike između područja, sorti i načina proizvodnje mogu biti veoma velike.
Njihova zajednička zanimljivost zato je pre svega poreklo: nastaju na mestima na kojima je priroda pred vinogradare postavila posebne izazove.
Koliko košta vino sa vulkanskog zemljišta?
Među primerima ovakvih vina izdvajaju se roze sa Etne, falangina sa padina Vezuva, game sa bazaltnih zemljišta francuskog Centralnog masiva i Las Machuqueras sa La Palme. Vulkanska vina proizvode se i van Evrope, pa se u izvornom izboru našao i čileanski kar mener.
Cene boca u tom izboru kreću se od približno 15 do 65 evra.
Iza pojedinih skupljih vina stoje veoma stari čokoti, mali prinosi i mnogo ručnog rada. A iza svake boce sa ovih neobičnih parcela, priča o grožđu koje sazreva tamo gde je vulkan oblikovao zemljište.
Izvor: The Guardian
Komentari