Svet poljoprivrede Prodavnica

Da li ste čuli za borovnicu sa Kamčatke, nešpule i Budine prste?

Porodica Tomić iz sela Mislođin napustila je profesorsku katedru i rešila da se posveti voćarstvu. U svom rasadniku Tomići gaje više od 40.000 sadnica voća, među kojima je i nekoliko vrsta tropskog i egzotičnog voća.

Borovnica sa Kamčatke - © Foto: Vera Tomić

 

Nema mnogo ljudi kod nas koji su potpuno posvećeni svom poslu. Mnogo više se stvari radi usput i uzgred, a samo ako proniknete u sve tajne onoga što radite, možete postići vrhunske rezultate. Diplomirani profesor agronomije, Tihomir Tomić, i njegova supruga, istoričarka umetnosti, Vera Tomić, svoj mir, umesto u svojoj profesiji, pronašli su baveći se voćarstvom.

Porodica Tomić iz Mislođina postiže visoke standarde u rasadničkoj proizvodnji, a kada se ceo život družite sa voćkama, kao Tomići, morate i imati nešto posebno. To je u njihovom rasadniku prava kolekcija egzotičnog voća. Jeste li čuli za borovnicu sa Kamčatke, kinesku urmu, Budine prste? Svega toga i mnogo čega drugog ovde ima.
 

Budini prsti spadaju u porodicu citrusa, slično limunu, pomorandži ili mandarini, i dosta su otporniji na niske temperature, a kaleme se na divlju pomorandžu ili sibirski limun.

Gospođa Vera Tomić je predstavila neke od tih, kod nas retkih voćnih vrsta.

Imamo Budine prste, ili Budinu šaku, koja spada u dvadeset najneobičnijih voćnih vrsta na svetu. Budini prsti spadaju u porodicu citrusa, slično limunu, pomorandži ili mandarini, i dosta su otporniji na niske temperature, a kaleme se na divlju pomorandžu ili sibirski limun. To je biljka koja može da se gaji van.“

„Osim nje, tu je još i fortunela ili kumhvat, jedna veoma rodna biljka, isto iz porodice citrusa. Ona se konzumira sa ljuskom, neobičnog je ukusa, kiselkasto-slatka, koristi se često u terapiji mršavljenja, a Grci od nje prave izuzetno poznate likere.“
 

Budini prsti - © Foto: Vera Tomić

Neke sorte, odnosno voćne vrste, mogu da se gaje u zatvorenom prostoru, a neke mogu da se gaje i napolju. Podnose jako niske temperature, kao što je kineska urma, ili vindula, kako je Crnogorci zovu. Od tih voćnih vrsta koje mogu da se gaje napolju su i japanska jabuka, smokva, kivi“, kaže Vera Tomić.

Pored ovih biljaka, u rasadniku porodice Tomić može se pronaći i domaća pomorandža, koja je malo sitnijeg ploda, sa tankim ljuskama i kiselkastijeg ukusa. To je jedna od prvih pomorandži koje su stigle na Balkansko poluostrvo. Tu su i samorađajujući limunovi, sorte mer, japanske jabuke okruglog ploda koje se jedu kada potpuno ognjile, Japanci ih zovu još i ka-ki, što znači „čudnovato voće“.
 

Japanska mušmula ili nešpula ima plodove slične divljim kruškama, ukusna je i atraktivnog izgleda, a konzumira se gnjila, kao naša mušmula.

Tu je i japanska mušmula ili nešpula, ukusna, a atraktivnog izgleda. Plodovi su joj slični divljim kruškama koje se mogu pronaći kod nas, žute boje, a unutar ploda ima nekoliko crnih semenki. Konzumiraju se gnjile, kao i naše mušmule“, objašnjava gospođa Tomić.

Ako nabavite neku od ovih voćki, treba da naučite kako da ih gajite. Neke se mogu saditi u dvorištu, a za neke je obavezno zimsko mirovanje. „Ne treba ih nikada staviti u prostoriju gde je jako toplo. Biljka kada se iznese napolje, bujno kreće sa cvetanjem, i obično su to biljke poput limuna mer, koji cveta nekoliko puta godišnje i ima zelene zrele plodove i cvetove“, zaključuje Vera Tomić.
 

Kineska urma - © Foto: Vera Tomić

Tomići su većinu ovih egzotičnih biljaka koje poseduju u svom rasadniku dobili na poklon ili kupili sami, a da li će se u rasadniku naći još poneka egzotična i retka voćka umnogome zavisi od sinova Dušana i Boška, koji su trenutno na studijama u inostranstvu.


Sagovornica i autorka fotografija:
Vera Tomić, selo Mislođin

Komentari