Mada nije voće koje je u velikoj meri zastupljeno kod nas, ipak pojedini rasadnici u svojoj ponudi imaju razne sorte badema. Na okućnicama se može gajiti, kako to čini Miloš Korićanac iz Bogutovačke banje, samo je potrebno posvetiti malo pažnje uslovima koji su neophodni. Badem je voćka koja voli toplije vreme i veći prolećni mrazevi, od koji ih strepi i bogutovački domaćin, mogu da budu veliki problem. Ako da bog da temperatura ispod nule ne bude, Miloš će, kako kaže, u svom zasadu rado pevati poznatu pesmu posvećenu ovom zdravom i traženom voću.
Topli i sunčani februarski dani uslovili su da mnoge rane voćke znatno ranije od uobičajenog vremena pripreme pupoljke za cvetanje, neke i procvetaju, kao desetak stabala badema na okućnici Miloša i Gordane Korićanac u Bogutovačkoj Banji. Iako imaju dosta iskustva u gajenju badema i njih je ova sredozemna voćka iznenadila jer je cvet razvila pre desetak dana.
„Očekivao sam ranije cvetanje ali ne baš ovoliko.Ovakav slučaj nije zabeležen ni u mom, ni u nekim drugim zasadima na manjoj nadmorskoj visini. Badem vrlo dobro podnosi visoke temperature, čak i do 50 stepeni Celzijusevih, ali pošto cveta već u februaru, njegovi osetljivi cvetovi propadaju zbog jakih mrazeva i hladnih vetrova“, kaže Miloš.
Možda vas zanima
Prema njegovim rečima, cvetovi neposredno pre otvaranja mogu izdržati temperaturu od -3 do -3,5 stepеni, kod nekih sorata i do -4 stepena. Dok otvoreni cvetovi i mladi zametnuti plodovi stradaju i na temperaturi od -1 do -2 stepena i toga se plašim, objasnio nam je Miloš.
Prema rečima Bojana Miletića, master inženjera akronomije, gajenje badema je ograničeno na zemlje sa sredozemnom klimom, kao i na suptropsko područje. To je biljka koja voli toplotu, sunce, sušu i ne trpi prolećne mrazeve. Međutim, neke sorte, tvrdi inženjer Miletić, mogu se uspešno gajiti i u kontinentalnim oblastima.
„Što se položaja za podizanje zasada badema tiče, on se gaji na različitim nadmorskim visinama. Na području Sredozemlja se gaji do 600 metara nadmorske visine, a kod nas badem može da uspeva i na većoj nadmorskoj visini zbog povećane vlažnosti“, kazuje Miletić.
On savetuje Milošu Korićancu i drugim proizvođačima badema da, kada su vedre noći pred zoru, obilaze svoje zasade i ako temperature budu niže od -2 stepena pale sirovu krovinu i seno, pomešano sa stajskim đubretom, naročito dok je badem u punom cvetu. To je stari način zaštite od mraza ali veoma efikasan.
Badem je izuzetno zdravo voće
Kraljevački agronom Dragutin Jevtović ističe da plodovi badema sadrže niz dobrih i korisnih vitamina, ugljenih hidrata i minerala. Osim značajne upotrebe u ljudskoj ishrani, tvrdi on, značajna je njegova uloga i u prehrambenoj, konditorskoj i kozmetičkoj industriji.
„Badem je dobar izvor vitamina E, kalcijuma, fosfora, gvožđa, magnezijuma. Sadrži i cink, selen, bakar i nijacin, i u odnosu na ostale plodove, badem je jedan od najhranljivijih“, tvrdi agronom Jevtović.
Prema rečima stručnjaka, badem se preporučuje u slučaju poremećaja u radu disajnih organa, kašlja, srčanih tegoba, anemije, šećerne bolesti, zatim za bolje funkcije nervnog sistema, regulisanje holesterola i otklanjanje srčanih tegoba. Upotreba badema pomaže i u nezi kose, kože i zuba.
Komentari